Ваздух

Ваздух је механичка смеша гасова која обавија планету Земљу и ствара њену атмосферу.

• азота има 78%,
• кисеоника 21%,
• аргона 0,93%,
• угљен-диоксида 0.034% и у врло малим количинама криптона, ксенона, хелијума, неона и других.

У променљивим количинама у ваздуху може бити водене паре, озона, угљен-диоксида, радона и других. Састав ваздуха варира на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника. такође, ваздух је значајан за живи свет и бића у њему. организам живог света удише кисеоник који се налази у ваздуху, а у ваздух враћају угљен диоксид.

Физичке карактеристике ваздуха су:

• густина,
• притисак,
• влажност,
• температура и
• струјања.

Ваздух се налази и у шупљинама, каналима и порама у земљишту, у којима се налази и вода. Оптимални услови за развој биљака се успостављају када је однос воде и ваздуха 50:50% у зони ризосфере.

Земљиште које је стално натопљено водом садржи мању количину ваздуха при чему се стварају анаеробни услови (мочваре, плаве површине, забарене ливаде, тресаве).

До загађења ваздуха долази приликом сагоријевања фосилних горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога сагоријевањем настају оксиди сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник (IV)-оксид и честице прашине такође загађују ваздух.

У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не налазе. У загађујуће супстанце сврставају се и сва она хемијска једињења која природно постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која одговара незагађеном ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.

• Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2008). Географија 5 за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства
• Ранђеловић, Владимир. „Ваздух” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2013. г. 

Ваздух на Викимедијиној остави.