Кантонски језик

Кантонски
Кантонски
廣州話 / 广州话 Gwóngjàu wá
Говори се у	Јужна Кина
Регион	делта Бисерне реке (централни Гуангдонг; Хонгконг, Макао); Уједињено Краљевство; Ванкувер; Торонто; Сан Франциско
Језичка породица	сино-тибетански синтички кинески Јуе Јуехај Кантонски; ; ; ; ;
Званични статус
Службени језик у	Де факто службени говорни језик у Хонгконгу и Макаоу. Признат регијални језик у Суринаму.
Језички кодови
ISO 639-1	zh
ISO 639-2	chi (B) ; zho (T)
ISO 639-3	yue
	Кантонски језик у јужној Кини
Гуанг-фу (Гуанжоу, Хонг Конг, Макао) Гоу-лоу Сији Гао-јанг Ву-хуа	Јонг-сун Кин-лиан Северни пинг Јужни пинг

Кантонски језик је кинески језик или дијалект који се говори у провинцијама Гуангдонг и Гуангси, као и на Хонгконгу и Макау. Такође велики број Кинеза у дијаспори говори управо овим кинеским дијалектом, јер су то претежно досељеници из ових места. Разлике између кинеских дијалеката су релативно велике тако да се може говорити и о посебним језицима. Писани језик је за све дијалекте исти, а базиран је на мандаринском говорном стандарду или путонгхуа.^[2]^[3]

Кантонски језик је заправо назив само за оне међусобно потпуно разумљиве дијалекте који се говоре широм провинција Гуангдонг и Гуангси. Сеијап дијалекти, од којих је тајшански најраспрострањенији (а некад је и међу кинеском дијаспором био најбројнији) међусобно су јако тешко разумљиви са кантонским, иако са њим чине генетско јединство и дијалекатски континуум. Кантонски и сеијапски се заједно класификују као група Јуе унутар кинеске породице језика. Што се тиче Пинг дијалекта, којег кантонски и сеијапски говорници не разумеју, он је несумњиво потекао из исте основе из којег су настали и Јуе дијалекти, али се од њих разликује читавим низом особености да би се могао сматрати посебном дијалекатском групом, а иначе његови говорници пореклом већином нису Хан Кинези, већ синизирани припадници народа Џуанг.

Особине кантонског језика

За кантонски језик је карактеристично то да има најмањи број гласова од свих осталих кинеских дијалеката, али зато има највећу комбинацију слогова и чак 6 тонова, а према неким класификаторима и 9.

У Гуангдонгу и Гуансију кантонски језик је у кризи због насилног увођења мандаринског дијалекта у јужну Кину. Самим тим, кантонски језик у ове две провинције постоји само као говорни језик, док се већ у писаном облику користи само мандарински стандард.

Међутим, на Хонгконгу, где постоји одређена аутономија, користи се понегде и кантонски колоквијални нестандардни писани језик, који је у употребу увео и неке карактере којих нема у стандардном кинеском језику. Ипак, таквим начином писања се користи свега 5% медија на Хонгконгу, можда и још мање. Углавном, кантонски је само говорни језик. У свим школама на Хонгконгу, Макау, као и у провинцијама Гуангдонг и Гуангши, ученици уче да пишу мандаринским стандардом, наравно са кантонским изговором кинеских слова. Тако се ствара један неприродан језик који се често користи у музичкој индустрији и у државним институцијама, дакле, мандарински вокабулар и граматика са кантонским изговором. Додуше, понеки музичари попут Сама Хуја користе у својим песмама и колоквијалну кантонску граматику и вокабулар. Кантонски језик се разликује од мандаринског по неколико карактеристика, а највећа је потпуна неразумљивост, чак већа него између српског и руског језика или енглеског и немачког.

Особености кантонске фонологије

Постоји више типова латиничне транскрипције кантонског језика, а ми ћемо се овдје слушити Јутпинг методом, која је најраспрострањенија.

Кантонски језик поседује следеће гласове:

Самогласници - a, aa, e, eo, i, o, oe, u, yu

Сугласници - b, c, d, f, g, h, j, k, l, m, n, ng, p, s, t, w, z

Објаснићемо изговор само оних гласова којих нема у српском језику или који се другачије изговарају.

АА се чита као дуго А.
OE i EO су ознаке за један исти глас, који се различито транскрибује, зависно од окружења. Изговара се као енглеско шва (или као глас који се код нас чује приликом изговарања било којег сугласника појединачно), само што је доња вилица мало више истурена напред.
YU се чита као француско Ü, тј. подесимо уста за изговор слова У, а изговоримо И.
H се не чита тако тврдо као српско Х, већ више грлено, као у многим градским дијалектима српског језика у Босни.
У кантонском језику не постоји опозиција безвучни консонант-звучни консонант, него аспировани консонант-неаспировани консонант. При томе су T,K,P аспировани, док су њихови парњаци D,G,B неаспировани. Аспировани консонанти су безвучни и изговорају се исто као у српском језику, али је разлика то што се након њиховог изговора, изговара истовремено и H (његов изговор је објашњен горе). Неаспировани консонанти се могу читати и као звучни и као безвучни, тј. та опозиција је у кантонском потпуно небитна, за разлику од српског језика. Дакле, D,G,B се могу читати као српски Б, Г, Д или као П, Т, К.
C је такође аспировани консонант, који се чита различито зависно од окружења. Испред EO,OE,YU се чита као српско Ћ+кантонско H. Испред осталих вокала чита се као српско Ц+кантонско H. Испред EO,OE,YU, Z се чита као српско Ћ или Ђ, а испред осталих вокала, чита се као српско Ц. Дакле, и ова два гласа у кантонском језику су парови, као и они већ поменути у горњој рубрици.
На крају слога, K, P, T се никако не читају аспировано, него као у српском језику, али са слабијом артикулацијом, тј. чим дође до оклузије, артикулација се прекида (нпр. покушајмо изговорити П, али тако да престанемо са артикулацијом чим дође до додира две усне)
NG се чита као српско Н испред К или Г, нпр. у речи БАНКА. Само што у српском језику тај глас нема статус посебног фонема, већ алофона гласа Н, док у кантонском, као у енглеском, он има статус посебне фонеме.

У кантонском језику постоје следећи дифтонзи (великим словом ће унутар дифтонга бити обележен онај вокал на којем је нагласак): AAi, AAu, Ei, EOi, Iu, Oi, Ou, Ui.

Као и остали кинески језици, и кантонски језик поседује искључиво једнослоговне морфеме. Мада је број могућих комбинација вокала и консонаната унутар једног слога далеко већи него у стандардном кинеском (мандаринском), ипак је ограничен (док старокинески језик није поседовао никаква ограничења, али зато није имао тонове). Постоје следећи типови кантонског слога (тонови ће бити обележени бројем, јер кантонски језик је тоналан, као и сви други кинески језици, а шире гледано, и као српски језик):

Само вокал, нпр. аа3
Консонант + вокал, нпр. maa5
Консонант + дифтонг, нпр. lau4
Само дифтонг, нпр. oi3
Консонант + вокал + консонант (и то само M, N, NG, K, P, T), нпр. hyut3
Вокал + консонант, нпр. aak1
Назални консонант, такви су NG и M, они могу сами за себе творити слог

Кантонски језик има шест тонова. За разлику од српског језика, у којем је битно једино разликовати силазне и узлазне тонове, у кантонском је такође битна и висина тона. Кантонски тонови, за разлику од српских, не разликују се по квантитету, тј. небитно је изговарају ли се дуже или краће (осим ако је самогласник по природи такав да поседује квантитативни контраст, а у кантонском је то једино вокал А). Кантонски вокални систем додуше познаје квантитетску опреку код самогласника А, али то не спада у тонску особеност, већ особеност самог самогласника. Кантонске тонове бисмо најадекватније могли представити окрњеном музичком лествицом солмизације, где би на дну био ДО, а на врху СОЛ, ако желимо лаику објаснити тонску структуру овог језика.

Први тон је силазан и почиње са врха лествице, тј. са ноте СОЛ, да би онда пао ка дну. Еквивалент њему су српски силазни акценти, али изговорени снажно.
Други тон је узлазан и креће се од дна према врху лествице, тј. према СОЛ. Еквивалент њему су српски узлазни акценти, али изговорени снажно.
Трећи тон је певајући, тј. равномеран, дакле, почиње и завршава се на ноти МИ, без раста или опадања. Српски језик познаје равномерне тонове само у певању (а и сваки други језик), дакле, код равномерних тонова глас се држи на једној ноти.
Четврти тон је силазан, али одвија се на много мањој висини него први тон, тј. почиње од ноте МИ, па онда силази до ноте ДО. Приближни еквивалент у српском језику би били силазни тонови кад их изговарамо са слабијим интензитетом (тј. без емотивног набоја)
Пети тон је узлазан, али одвија се на много мањој висини него други тон. Он почиње са дна лествице, тј. са ноте ДО, па се пење до ноте МИ. Приближни еквивалент у српском језику би били узлазни тонови кад их изговарамо са слабијим интензитетом (тј. без емотивног набоја)
Шести тон је такође равномеран као трећи, али се одвија на самом дну лествице, тј. почиње и завршава на ноти ДО.

Позајмљенице у кантонском дијалекту

За разлику од мандаринског дијелекта који строго чува свој изворни кинески караткер и страховито брзо мења енглеске позајмљенице у чисте кинеске еквиваленте, дотле се кантонски језик показао као врло слаб на енглеске речи. Од колоквијалних кантонских слова, која не постоје у стандардном кинеском језику, чак око 50 њих су створени искључиво за писање енглеских речи.

Међутим, што се тиче позајмљивања речи које датирају одавно, може се рећи да целокупни кинески језик има одређени број позајмица које су се временом измениле и прилагодиле структури кинеског језика.

Док је северни дијалект-мандарински због суседства са Монголијом, попримио један број монголских позајмица, дотле је кантонски попримио немали број тајландских и џуанг речи.

Сматра се да најмање позајмица из страних језика имају средњи кинески дијалекти, поготово Хак Ка, који се налази на размеђи кантонског и мандаринског.

Највише претензија ка примању енглеских речи показује кантонски дијалект, што није ни чудно, јер је Хонгконг скоро цели век био под британском управом.

Извори

^ Јејл романизација. За остала домаћа имена, види дио "Називи."
^ Matthews, Stephen; Yip, Virginia (1994). Cantonese: A Comprehensive Grammar (на језику: енглески). Routledge. стр. 5. ISBN 9780203420843. Архивирано из оригинала 2016-05-02. г. Приступљено 2015-11-09.
^ Snow, Donald B. (2004). Cantonese as Written Language: The Growth of a Written Chinese Vernacular (на језику: енглески). Hong Kong University Press. стр. 48. ISBN 9789622097094. Архивирано из оригинала 2016-04-24. г. Приступљено 2015-11-09.

Литература

Bauer, Robert S.; Benedict, Paul K. (1997), Modern Cantonese Phonology, Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-014893-0.
Bauer, Robert S. (1996), „Identifying the Tai substratum in Cantonese” (PDF), Proceedings of the Fourth International Symposium on Languages and Linguistics, Pan-Asiatic Linguistics V: 1 806- 1 844, Bangkok: Institute of Language and Culture for Rural Development, Mahidol University at Salaya.
Coblin, W. South (2000), „A brief history of Mandarin”, Journal of the American Oriental Society, 120 (4): 537—552, JSTOR 606615, doi:10.2307/606615.
Li, Qingxin (2006), Maritime Silk Road, trans. William W. Wang, China Intercontinental Press, ISBN 978-7-5085-0932-7.
Ramsey, S. Robert (1987), The Languages of China, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-01468-5.
Yue-Hashimoto, Anne Oi-Kan (1972), Studies in Yue Dialects 1: Phonology of Cantonese, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08442-0.
Zhang, Bennan; Yang, Robin R. (2004), „Putonghua education and language policy in postcolonial Hong Kong”, Ур.: Zhou, Minglang, Language policy in the People's Republic of China: theory and practice since 1949, Kluwer Academic Publishers, стр. 143—161, ISBN 978-1-4020-8038-8.
Benoni, Lanctot (1867). Chinese and English phrase book : with the Chinese pronunciation indicated in English. San Francisco: A. Roman & Company. OCLC 41220764. OL 13999723M.
Bridgman, Elijah Coleman (1841). A Chinese Chrestomathy in the Canton Dialect. Macao: S. Wells Williams. OCLC 4614795. OL 6542029M.
Matthew, W. (1880). The book of a thousand words: translated, annotated and arranged so as to indicate the radical number and pronunciation (in Mandarin and Cantonese) of each character in the text. Stawell: Thomas Stubbs. OL 13996959M.
Morrison, Robert (1828). Vocabulary of the Canton Dialect: Chinese words and phrases. Macao: Steyn. OCLC 17203540. hdl:2027/uc1.b4496041.
Williams, Samuel Wells (1856). Tonic dictionary of the Chinese language in the Canton dialect. Canton: Chinese Repository. OCLC 6512080. OL 14002589M.
Bolton, Kingsley (2011), „Language policy and planning in Hong Kong: Colonial and post-colonial perspectives”, Applied Linguistics Review, 2 (1): 51—74, S2CID 154551337, doi:10.1515/9783110239331.51, hdl:10220/38780 .
Chen, Litong (2016), Dapeng Dialect: An Undocumented Cantonese-Hakka Mixed Language in Southern China (Ph.D. thesis), Ohio State University.
Killingley, Siew-Yue (1993), Cantonese, Lincom Europa, ISBN 978-3-929075-12-0.
Kurpaska, Maria (2010), Chinese Language(s): A Look Through the Prism of "The Great Dictionary of Modern Chinese Dialects", Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-021914-2.
Norman, Jerry (1988), Chinese, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29653-3.
——— (2003), „The Chinese dialects: phonology”, Ур.: Thurgood, Graham; LaPolla, Randy J., Sino-Tibetan Languages, London: Routledge, стр. 72—83, ISBN 978-0-7007-1129-1.
Skeldon, Ronald (2003), „The Chinese diaspora or the migration of Chinese peoples?”, Ур.: Ma, Laurence J. C.; Cartier, Carolyn L., The Chinese Diaspora: Space, Place, Mobility, and Identity, Rowman & Littlefield, стр. 51—68, ISBN 978-0-7425-1756-1.
Szeto, Cecilia (2001), „Testing intelligibility among Sinitic dialects” (PDF), Ур.: Allan, Keith; Henderson, John, Proceedings of ALS2k, the 2000 Conference of the Australian Linguistic Society.
Wurm, Stephen Adolphe; Li, Rong; Baumann, Theo; Lee, Mei W. (1987), Language Atlas of China, Longman, ISBN 978-962-359-085-3.
Yan, Margaret Mian (2006), Introduction to Chinese Dialectology, LINCOM Europa, ISBN 978-3-89586-629-6.
Yue, Oi-Kan (2006), „èr:” 粵音構擬之二：聲母 [Reconstruction of the Yue dialects II: initials], Ур.: Ho, D.-a.; Cheung, S.; Pan, W.; Wu, F., cháng: jí 山高水長:丁邦新先生七秩壽慶論文集 [Linguistic Studies in Chinese and Neighboring Languages: Festschrift in Honor of Professor Pang-Hsin Ting on His 70th Birthday], Taipei: Institute of Linguistics, Academia Sinica, стр. 75—170.
Yue, Anne O. (2015), „The Yue language”, Ур.: Wang, William S.-Y.; Sun, Chaofen, The Oxford Handbook of Chinese Linguistics, Oxford University Press, стр. 173—188, ISBN 978-0-19-985633-6.
& (1987). . Guangzhou: . ISBN 7540500565.
& (1988). . Guangzhou: . ISBN 7540502606.
& (1990). . Guangzhou: . ISBN 7540504854.
& (1994). . Guangzhou: . ISBN 978-7810293631.
& (1998). . Guangzhou: . ISBN 7810297252.
(2007). . Nanning: . ISBN 978-7219059432.
(1998). . Nanning: . ISBN 7219037236, ISBN 9787219037232.
Kwok, Bit-Chee; Chin, Andy C.; Tsou, Benjamin K. (2016), „Grammatical diversity across the Yue dialects”, Journal of Chinese Linguistics, 44 (1): 109—152, S2CID 170745725, doi:10.1353/jcl.2016.0002.
Yue-Hashimoto, Anne (1991), „The Yue dialect”, Ур.: Wang, William S.-Y., Languages and Dialects of China, Journal of Chinese Linguistics Monograph Series, 3 (3), Chinese University Press, стр. 292—322, JSTOR 23827041, OCLC 600555701.

Спољашње везе

粵語審音配詞字庫. The Chinese University of Hong Kong.
Hong Kong Government site on the HK Supplementary Character Set (HKSCS)
Online Cantonese Editor Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2018)
Cantonese Tools
粵語/廣東話參考資料 Yue References by wordshk – GitHub Pages. GitHub.

[1] Јејл романизација. За остала домаћа имена, види дио "Називи."

[2] Matthews, Stephen; Yip, Virginia (1994). Cantonese: A Comprehensive Grammar (на језику: енглески). Routledge. стр. 5. ISBN 9780203420843. Архивирано из оригинала 2016-05-02. г. Приступљено 2015-11-09.

[3] Snow, Donald B. (2004). Cantonese as Written Language: The Growth of a Written Chinese Vernacular (на језику: енглески). Hong Kong University Press. стр. 48. ISBN 9789622097094. Архивирано из оригинала 2016-04-24. г. Приступљено 2015-11-09.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика 2