Hibridni pogon

Hibridni pogon (preciznije: hibridni sistem pogona) predstavlja naziv koji označava pokretanje vozila pomoću nekoliko različitih izvora energije. Obično se pod ovim podrazumeva kombinacija elektromotora i SUS motora. Koristi se pre svega kod drumskih i železničkih vozila. Hibridni pogon objedinjuje prednosti pogonskih sistema koji ga sačinjavaju, tako što pri različitim režimima vožnje, koristi prednosti različitih sistema pogona.

Danas se razvijaju i testiraju sledeće vrste hibridnog pogona:

• SUS motor + elektromotor + akumulator (preovlađujuće)
• SUS motor + elektromotor + spoljašnji izvor električne energije (trola)
• SUS motor + zamajac
• gasna turbina + generator + akumulator + elektromotor

Kombinacija SUS motora, elektromotora i akumulatora - tzv. serijski hibridni pogon je već oprobana. Vozilo sa ovakvim sistemom, u gradskoj vožnji, ili pri vožnji konstantnom brzinom pokreće se jednosmernom elektromašinom, koja pritom radi u režimu elektromotora i snabdeva se električnom energijom iz akumulatora. U tom slučaju SUS motor nije aktivan (njegova spojnica je isključena). U slučaju potrebe za većim ubrzanjem ili pri punom opterećenju, uključuje se (i) SUS motor. U vožnji na veće udaljenosti, vozilo pokreće SUS motor, a elektromašina radi u režimu generatora i dopunjuje akumulatore. Ovo se dešava i pri kočenju vozila, kada se električna energija dobija od inercione energije vozila.

Prednosti: Hibridni pogon omogućava iskorišćavanje pojedinačnih prednosti pogonskih sistema:

• elektromotor: nizak nivo buke, nultu emisiju izduvnih gasova i visok stepen korisnosti (do 90%);
• SUS motor: velika autonomija vozila, po potrebi veliki obrtni moment i mogućnost kretanja velikom brzinom.

Još jedna velika prednost je mogućnost da integrisani pogonski sistem radi u oblasti rada sa visokim stepenom korisnosti, što dovodi do smanjenja potrošnje energije.

Mane: Veliki nabavni troškovi, veća masa vozila (masa akumulatora i elektro motora) i manji tovarni prostor.

• Hibridni trolejbus (duobus) - trolejbus opremljen (pored uobičajenog elektromotora) elektro-agregatom ili akumulatorom ili čak nezavisnim SUS motorom, što im omogućava kretanje van elektro-mreže (kao autobusi).

• Hibridna dizel lokomotiva - dizel lokomotiva sa dizel-agregatom.

• Električna manevarska lokomotiva sa vagonom sa baterijama - Češka železnica je adaptirala nekoliko svojih standardnih elektrolokomotiva, tako da mogu da se koriste i na ne-elektrofikovanim prugama. Prepravljene lokomotive mogu da rade u dva režima: režim 'trola' (kao obična elektrolokomotiva) i režim 'akumulator', kada se energija crpe iz akumulatora na posebnom vagonu. Tako mogu da manevrišu i na kolosecima koja nemaju elektromrežu, ili da opsluže industrijski kolosek koji nema elektrovodove, a priključen je na elektrifikovanu prugu, tako da bi bilo nerentabilno slati dizel lokomotivu.

Hibridni pogon на Викимедијиној остави.

• Naučno-tehnički zbornik Čeških železnica (Vědecko-technickém sborníku Českých drah) 08/1999 (*.pdf)