[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Hauard Zin

С Википедије, слободне енциклопедије
Hauard Zin
Zin predaje u Medisonu, Viskonsin, 2. maja, 2009
Datum rođenja(1922-08-24)24. avgust 1922.
Mesto rođenjaBruklin
 SAD
Datum smrti27. januar 2010.(2010-01-27) (87 god.)
Mesto smrtiSanta Monika
 SAD
Veb-sajtwww.howardzinn.org

Hauard Zin (engl. Howard Zinn; 24. avgust 1922 — 27. januar 2010.[1]) bio je američki akademski istoričar, pisac, dramaturg i društveni aktivista. Pre i tokom karijere profesora političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu od 1964 do 1988, napisao je više od 20 knjiga, uključujući i najprodavaniju i najuticajniju Narodnu istoriju Sjedinjenih država.[2] Najviše je pisao o Afroameričkom pokretu za građanska prava (1955-1968) i mirovnim pokretima, kao i o istoriji radničkog pokreta Sjedinjenih država. Njegova autobiografija, Ne možeš biti neutralan u zahuktalom vozu, ujedno je i naslov dokumentarnog filma iz 2004. koji govori o Zinovom životu i radu.[3]

Život i karijera

[уреди | уреди извор]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Zin je rođen u jevrejskoj imigrantskoj porodici u Bruklinu. Njegov otac, Edi Zin, rođen u Austrougarskoj, emigrirao je u SAD sa svojim bratom Semjuelom pre početka Prvog svetskog rata. Hauardova majka, Dženi Zin, emigrirala je iz Irkutska, grada na istoku Sibira.

Oboje su bili radnici u fabrici i ograničenog obrazovanja kada su se upoznali i venčali, te nije bilo knjiga niti magazina ni u jednom od stanova gde su podizali svoju decu. Zina su roditelji upoznali sa književnošću tako što su slali kupon i 10 centi u Njujork post za svaku od 20 knjiga sabranih dela Čarlsa Dikensa.[4] Takođe je učio kreativno pisanje u srednjoj školi Tomas Džeferson u Bruklinu u okviru posebnog programa koji je pokrenuo pesnik Elijas Libermen.[5]

Drugi svetski rat

[уреди | уреди извор]

Željan da se bori protiv fašizma, Zin se priključio Američkom ratnom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata i bila mu je dodeljena dužnost bombardera u 490-om bombarderskom odredu,[6] pa je direktno učestvovao u bombaškim napadima na Berlin, Čehoslovačku, i Mađarsku.[7] Kao bombarder SAD-a, Zin je u aprilu 1945. bacio napalm bombe na Rojan, letovalište na jugozapadnoj obali Francuske.[8] Svoj anti-ratni stav, koji je kasnije izgradio, Zin je delom zasnovao upravo na ovakvim iskustvima.

Na post-doktorskoj istraživačkoj misiji, devet godina kasnije, Zin je posetio letovalište u blizini Bordoa gde je razgovarao sa meštanima, pregledao opštinska dokumenta, i čitao isečke iz novina iz ratnog perioda u lokalnoj biblioteci. Zin se vratio u Rojan 1966, nakon čega je detaljno opisao svoje istraživanje u knjizi Politika istorije. Gledajući „sa zemlje“, Zin je naučio da su bombaški vazdušni napadi u kojima je i sam učestvovao ubili više od 1000 francuskih civila, pored nekoliko nemačkih vojnika koji su se krili blizu Rojana da dočekaju kraj rata. Ovo su događaji koji su u svim dokumentima koje je pronašao opisani kao „tragična greška“ koja je sravnila jedan mali, ali drevni grad i „svo njegovo stanovništvo koje je, makar zvanično, bilo mnogo više prijateljsko, nego neprijateljsko“. U Politici istorije, Zin je opisao način na koji je napad bio naređen - tri nedelje pre nego što se rat u Evropi završio - od strane vojnih oficira koje je više motivisala želja za ličnim napretkom u karijeri, nego legitimni vojni objekti. On citira kratku referencu zvanične istorije Američke vojne jedinice koja se odnosi na Osmi vazdušni napad na Rojan, i u istom poglavlju govori o bombardovanju Pilzena koji je tada bio deo Čehoslovačke. Zvanična istorija tvrdi da je poznata kompanija Škoda iz Pilzena „primila 500 dobro usmerenih tona“ i da su „zahvaljujući upozorenju koje je poslato unapred radnici bili u mogućnosti da pobegnu, svi sem pet osoba“.

Zin je napisao, „Sećam se leta na tu misiju, bio sam pomoćnik glavnog bombardera, i sećam se da nismo ciljali tačno na Škodu, (što bih zapamtio, jer je to bila jedina meta u Čehoslovačkoj o kojoj sam čitao) već smo bacili bombe, bez velike preciznosti, na grad Pilzen. Dva češka građanina koja su živela u Pilzenu u to vreme, skoro su mi rekli da je nekoliko stotina ljudi bilo ubijeno u tom napadu (dakle, Čeha) - a ne pet.“[9]

Zin je izjavio da je njegovo iskustvo ratnog bombardera, zajedno sa istraživanjem koje je kasnije sproveo, a koje se odnosi na posledice po Rojan i Pilzen, dovelo do stvaranja moralnih dilema usmerenih ka vojsci SAD-a.[10] Zin je preispitivao obrazloženja za vojne operacije koje su rezultovale masovnim civilnim žrtvama tokom bombardovanja gradova poput Drezdena, Rojana, Tokija i Hirošime i Nagasakija od strane savezničkih snaga tokom Drugog svetskog rata, zatim Hanoija tokom rata u Vijetnamu i Bagdada tokom rata u Iraku, kao i civilnim žrtvama u Avganistanu tokom trenutnog i skoro deceniju dugog rata na tom prostoru. U svom pamfletu, Hirošima: Prekid tišine'[11] napisanom 1995, izneo je dokaze o gađanju civila iz vazduha.

Šest godina kasnije, napisao je: „Podsetimo da su u jeku Zalivskog rata, američke vojne snage bombardovale jedno sklonište od vazdušnih napada, usmrtivši 400 do 500 ljudi, žena, i dece koji su se tu zbili da izbegnu bombe. Tvrdilo se da je to bila vojna meta, stambena jedinica komunikacijskog centra, ali reporteri koji su prošli kroz ruine neposredno nakon bombardovanja rekli su da nisu videli ni znaka nečemu sličnom. Navodim da je istorija bombardovanja - a niko nije bombardovao više od ove nacije - u stvari istorija neprekidnih zverstava, svih mirne savesti obrazloženih kroz obmanljiv i smrtonosan jezik rečima poput 'nesrećan slučaj', 'vojna meta' i 'kolateralna šteta'“.[12]

Bibliografija

[уреди | уреди извор]

Autor

[уреди | уреди извор]
  • Zinn, Howard (1959). LaGuardia in Congress. American Historical Association. ISBN 978-0-393-00488-5. .
  • Zinn, Howard (1962). The Southern Mystique. South End Press. ISBN 978-0-89608-680-7. 
  • Zinn, Howard (1964). SNCC: The New Abolitionists. South End Press. ISBN 978-0-89608-679-1. 
  • New Deal Thought. 1965. ISBN 978-0-87220-685-4.  (editor).
  • Zinn, Howard (1967). Vietnam: The Logic of Withdrawal. South End Press. ISBN 978-0-89608-681-4. 
  • Zinn, Howard (2002). Disobedience and Democracy: Nine Fallacies on Law and Order. South End Press. ISBN 978-0-89608-675-3.  (1968, re-issued.).
  • Zinn, Howard (1970). The Politics of History. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-06122-6. . (2nd edition 1990).
  • The Pentagon Papers Senator Gravel Edition. Vol. Five. Critical Essays. Boston. Beacon Press, 1972. 341p. plus 72p. of Index to Vol. I–IV of the Papers, Noam Chomsky, Howard Zinn, editors.
  • Zinn, Howard (1973). Postwar America: 1945–1971. South End Press. ISBN 978-0-89608-678-4. 
  • Zinn, Howard (1974). Justice in Everyday Life: The Way It Really Works. South End Press. ISBN 978-0-89608-677-7.  (Editor).
  • Zinn, Howard (1977). Justice? Eyewitness Accounts. Beacon Press. ISBN 978-0-8070-4479-7. 
  • A People's History of the United States: 1492 – Present. 2010. ISBN 978-0-06-052837-9.  (1980), revised (1995) (1998) (1999) (2003) (2004) (2005)
  • Maxine Klein, Lydia Sargent; Zinn, Howard (1986). Playbook. South End Press. ISBN 978-0-89608-309-7.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ).
  • Declarations of Independence: Cross-Examining American Ideology. 1991. ISBN 978-0-06-092108-8. [13]
  • A People's History of the United States: The Civil War to the Present. ISBN 978-1-56584-725-5.  Kathy Emery and Ellen Reeves, Howard Zinn (2003 teaching edition).
  • Failure to Quit: Reflections of an Optimistic Historian. 1993. ISBN 978-0-89608-676-0. 
  • You Can't Be Neutral on a Moving Train: A Personal History of Our Times. 1994. ISBN 978-0-8070-7127-4. 
  • Zinn, Howard; Kirschner, George (1995). A People's History of the United States: The Wall Charts. New Press. ISBN 978-1-56584-171-0.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ).
  • Zinn, Howard (2009). The Zinn Reader: Writings on Disobedience and Democracy (2nd изд.). Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-870-8. 
  • The Cold War & the University: Toward an Intellectual History of the Postwar Years (Noam Chomsky (Editor) Authors: Ira Katznelson, R. C. Lewontin, David Montgomery, Laura Nader, Richard Ohmann,[14] Ray Siever, Immanuel Wallerstein, Howard Zinn. 1997. ISBN 978-1-56584-005-8.
  • Zinn, Howard (1999). Marx in Soho: A Play on History. South End Press. ISBN 978-0-89608-593-0. 
  • The Future of History: Interviews With David Barsamian. 1999. ISBN 978-1-56751-157-4. 
  • Zinn, Howard (2000). Howard Zinn on War. Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-049-8. 
  • Zinn, Howard (2000). Howard Zinn on History. Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-048-1. 
  • Zinn, Howard (2000). La Otra Historia De Los Estados Unidos. Siete Cuentos Editorial. ISBN 978-1-58322-054-2. 
  • Three Strikes: Miners, Musicians, Salesgirls, and the Fighting Spirit of Labor's Last Century. 2002. ISBN 978-0-8070-5013-2.  (Dana Frank, Robin Kelley, and Howard Zinn).
  • Zinn, Howard (2002). Terrorism and War. Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-493-9. (interviews, Anthony Arnove (Ed.))
  • Advocates of Peace Editor (2002). The Power of Nonviolence: Writings. Beacon Press. ISBN 978-0-8070-1407-3. .
  • Zinn, Howard (2002). Emma: A Play in Two Acts About Emma Goldman, American Anarchist. South End Press. ISBN 978-0-89608-664-7. 
  • Zinn, Howard (2003). Artists in Times of War. Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-602-5. 
  • Zinn, Howard (2003). The 20th century: A People's History. HarperCollins. ISBN 978-0-06-053034-1. 
  • Zinn, Howard; Emery, Kathy; Reeves, Ellen (2003). A People's History of the United States: Teaching Edition Abridged. The New Press. ISBN 978-1-56584-826-9.  (2003 updated).
  • Zinn, Howard (2003). Passionate Declarations: Essays on War and Justice. Harper Collins. ISBN 978-0-06-055767-6. 
  • Donaldo Macedo, Editor (2004). Howard Zinn On Democratic Education. ISBN 978-1-59451-054-0. 
  • The People Speak: American Voices, Some Famous, Some Little Known. 2004. ISBN 978-0-06-057826-8. 
  • Zinn, Howard; Arnove, Anthony (2009). Voices of a People's History of the United States (2nd изд.). Seven Stories Press. ISBN 978-1-58322-916-3.  (with Anthony Arnove). .
  • David Williams, Howard Zinn (Series Editor) (2005). A People's History of the Civil War: Struggles for the Meaning of Freedom. New Press. ISBN 978-1-59558-018-4. .
  • A Power Governments Cannot Suppress. 2006. ISBN 978-0-87286-475-7. 
  • Original Zinn: Conversations on History and Politics (2006) Howard Zinn and David Barsamian.
  • A People's History of American Empire. 2008. ISBN 978-0-8050-8744-4. . by Howard Zinn, Mike Konopacki and Paul Buhle.
  • A Young People's History of the United States, adapted from the original text by Rebecca Stefoff; illustrated and updated through 2006, with new introduction and afterword by Howard Zinn; two volumes, Seven Stories Press, New York, 2007.
  • The Bomb. Lights Books. 2010. ISBN 978-0-87286-509-9.  (Citytore.
  • Zinn, Howard (2012). The Historic Unfulfilled Promise. City Lights Publishers. ISBN 978-0-87286-555-6.  (City Lights Publishers.

Doprinosi

[уреди | уреди извор]

Howard Zinn Foreword for New Press People's History Series.

Snimci

[уреди | уреди извор]
  • A People's History of the United States (1999)
  • Artists in the Time of War (2002)
  • Heroes & Martyrs: Emma Goldman, Sacco & Vanzetti, and the Revolutionary Struggle (2000)
  • Stories Hollywood Never Tells (2000)

Pozorište

[уреди | уреди извор]
  • Emma] (1976)
  • Daughter of Venus (1985)
  • Marx in Soho (1999)

Biografije

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Feeney, Mark (27. 1. 2010). „Howard Zinn, historian who challenged status quo, dies at 87”. USA: Boston.com. Приступљено 27. 1. 2010. 
  2. ^ Howard Zinn, Historian, Is Dead at 87, January 28, 2010.
  3. ^ „Howard Zinn Dead, Author Of 'People's History Of The United States' Died At 87”. HuffPost. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г.  by Hillel Italie, The Huffington Post, January 27, 2010.
  4. ^ „Howard Zinn – One Step Ahead of the Landlord”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2005. г. .
  5. ^ -{Appel, Jacob M. Chronicling Lives From Spelman College to B.U. Education Update, April 2004[мртва веза].
  6. ^ The Politics of History (2nd изд.). University of Illinois Press. 1990. стр. 258—274. ISBN 978-0-252-01673-8.  by Howard Zinn.
  7. ^ „Film clip of Zinn”. YouTube. Приступљено 28. 1. 2010. 
  8. ^ Zinn, Howard (1990). Declarations of Independence. New York, NY: HarperPerennial. ISBN 978-0-06-092108-8. 
  9. ^ The Politics of History pp. 260.
  10. ^ „Interview with Zinn”. Progressive.org. јануар 2006. Приступљено 28. 1. 2010. 
  11. ^ „Zinn Hiroshima: Breaking the Silence by Howard Zinn”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 03. 11. 2012. 
  12. ^ Zinn, Howard. „"A Just Cause, Not a Just War" The Progressive December 2001”. Commondreams.org. Архивирано из оригинала 07. 10. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2012. 
  13. ^ Declarations of independence: cross-examining American ideology By Howard Zinn.
  14. ^ „Politics of Knowledge: Richard Ohmann”. UPNE. 21. 1. 2010. Приступљено 28. 1. 2010. 
  15. ^ „FRF's Judith Mizrachy interviews Deb Ellis and Denis Mueller, directors of the film Howard Zinn: You can't be neutral on a moving train”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2006. г. . Приступљено 9. 3. 2010.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Hauard Zin на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hauard_Zin&oldid=28862944”