Kazizade Rumi

Salahudin-paša Musa ibn Muhamed ibn Mahmud Kazizade Rumi je rođen oko 1365. godine u Bursi, u današnjoj Turskoj^{[1]‍:str. 245.} a umro je 1437^{[1]‍:str. 1062.}

Njegov otac je u ime ondašnje vlasti u tom gradu obavljao dužnost glavnog sudije. No, Salahudin se, po preporuci svog učitelja i uz saglasnost roditelja, nakon okončanja uvodnih studija odselio u Mesopotamiju gde je usavršio znanje o matematici. Godine 1421. Salahudin je izabran za glavnog predstavnika grandiozne naučne akademije u Samarkandu, izgrađene po naredbi Ulug-bega. Pored svojih administrativnih obaveza, Kazizade je bio aktivno uključen i u nastavni program tog univerziteta i održavao je predavanja iz određenih naučnih matematičkih i astronomskih disciplina.

Promatrajući Rumijeve matematičke spise susrećemo se sa nekim veoma poznatim delima od kojih izdvajamo sledeće naslove:

• Risala al-đajb [O sinusu]^{[1]‍:str. 245.}

Ovaj traktat je, u stvari, Rumijev komentar Kašanijevog čuvenog dela Hipotenuza i sinus.

• Šarhu Aškal at-tasis^{[1]‍:str. 245.}

Knjigu Aškal at-tasis napisao je Šamsudin Samarkandi. Kazizade je 1412. godine u Samarkandu napisao komentar te knjige i u njemu veoma detaljno razjasnio osnovna doktrinarna usmerenja originalnog teksta.

• Risalatun fi al-hisab [O aritmetici]^{[1]‍:str. 245.}

Osnovna tema ovog naučnog traktata jeste aritmetika, ali u njemu Rumi svakako govori i o algebri. Ovo delo, koje je 1383. godine napisano u Bursi, veoma transparentno pokazuje inovativnost teorija ovog slavnog muslimanskog matematičara, posebno u slučaju merenja površine.

• Hašijatun ala Tahriri usuli Uklidus [Glose na komentar Euklidovih Elemenata]^{[1]‍:str. 246.}

Kazizade je u ovoj knjizi ukratko protumačio komentar Euklidovih Elemenata koji je Hadže Nasirudin Tusi napisao i objavio zajedno sa arapskim prevodom Euklidovog dela.

• Risalatun fi al-haj’a va al-hindisa [O astronomiji i geometriji]^{[1]‍:str. 246.}

U biblioteci u Bursi danas se čuva kraći rukopisni primerak ove knjige.

Osim navedenih spisa, knjiga i traktata koji su u direktnoj vezi sa matematičkim disciplinama, Kazizade je za sobom ostavio i komentar Čagminijevog sažetog prikaza astronomije u kojem se često osvrće na svoje matematičke doktrine. Pored toga, on je takođe u jednom zasebnom traktatu pokušao da veoma opsežno objasni svoje metode merenja površine raznih geometrijskih figura. Dakle, ovaj slavni matematičar koristio je svoje poznavanje aritmetike i matematike da bi razrešio određene nejasnoće čak i u drugim tada poznatim naukama.