Fermionski kondenzat
Fermionski kondenzat (ili Fermi-Dirakov kondenzat) je superfluidna faza formirana od fermionskih čestica na niskim temperaturama. Usko je povezan sa Boze-Ajnštajnovim kondenzatom, superfluidnom fazom formiranom od bozonskih atoma pod sličnim uslovima. Najraniji priznati fermionski kondenzat je opisao stanje elektrona u superprovodniku; fizika drugih primera uključujući nedavni rad sa fermionskim atomima je analogna. Prvi atomski fermionski kondenzat stvorio je tim na čelu sa Deborom S. Džin koristeći atome kalijuma-40 na Univerzitetu Kolorado Bolder 2003.[1][2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ DeMarco, Brian; Bohn, John; Cornell, Eric (2006). „Deborah S. Jin 1968–2016”. Nature (на језику: енглески). 538 (7625): 318. ISSN 0028-0836. PMID 27762370. doi:10.1038/538318a
.
- ^ Regal, C.A.; Greiner, M.; Jin, D.S. (2004-01-28). „Observation of resonance condensation of Fermionic atom pairs”. Physical Review Letters. 92 (4): 040403. Bibcode:2004PhRvL..92d0403R. PMID 14995356. S2CID 10799388. arXiv:cond-mat/0401554
Literatura
[уреди | уреди извор]- Guenault, Tony (2003). Basic superfluids. Taylor & Francis. ISBN 978-0-7484-0892-4.
- „NIST/University of Colorado scientists create new form of matter: A Fermionic condensate” (Саопштење). University of Colorado. 28. 1. 2004. Архивирано из оригинала 2006-12-07. г.
- Rodgers, Peter; Dumé, Bell (28. 1. 2004). „Fermionic condensate makes its debut”. Physics World. Приступљено 29. 6. 2019.
- Hägler, Ph. (2010). „Hadron structure from lattice quantum chromodynamics”. Physics Reports. 490 (3–5): 49—175. Bibcode:2010PhR...490...49H. ISSN 0370-1573. arXiv:0912.5483