[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

El Klasiko

С Википедије, слободне енциклопедије
Ел Класико
Место Шпанија
Прва утакмица13. мај 1902.; пре 122 године (1902-05-13)
СтадиониКамп ноу
Сантијаго Бернабеу
Статистика
Укупно утакмица257
Највише победаРеал Мадрид (105)
Играч са највише наступаСерхио Бускетс (48)
Најбољи стрелацЛионел Меси (26)
Однос у победамаРеал Мадрид: 105
Нерешено: 52
Барселона: 100
Највећа победаРеал Мадрид 11 : 1 Барселона
(19. јун 1943)

Ел Класико (španski: el Clasico; katalonski: El Clàssic) popularni je naziv za svaki fudbalski meč između rivala Real Madrida i Barselone. Pre se odnosio samo na utakmice održane u Španskom prvenstvu, a danas je ovaj termin uopšten i nastoji da uključi svaki susret ova dva kluba: Liga šampiona, Kup kralja... Pored finala Lige prvaka, smatra se za jednu od najvećih klupskih utakmica na svetu i jedno je od najgledanijih sportskih dešavanja. Obe strane su ovaj meč gledale sa puno strasti.

Madrid i Barselona su dva najveća španska grada sa različitim političkim interesovanjima, gde Madrid predstavlja Španski nacionalizam, a Barselona Katalonski nacionalizam i sa tim dolazi i njihovo rivalstvo. Njihovo rivalstvo je pozicionirano kao jedno od najvećih u svetu sporta. Ova dva kluba su među najbogatijim i najuspešnijim fudbalskim klubovima na svetu; Forbs ih je 2014. svrstao u dva najvrednija svetska sportska kluba. Oba kluba imaju svoje obožavatelje širom sveta; oni su dva najpraćenija sportska kluba na društvenim mrežama.

Real Madrid vodi u neizvesnom naticanju u takmičarskim mečevima sa 105 pobeda prema Barseloni, koja ih ima 100 (uz 52 nerešena rezultata), dok Barselona ima prednost u svim mečevima sa 125 pobeda, prema Realu koji ima 111 pobeda uz 64 nerešena rezultata. Zajedno sa Atletik Bilbaom, oni su dva kluba koji nikada nisu bili izbačeni iz španske La Lige.

FC Barselona 1910.
Real Madrid - Barselona 2009.
Zinedin Zidan nekadašnji trener Real Madrida, takođe najuspešniji
Santiago Bernabeu, dom Real Madrida, bio je prvi put domaćin Klasiku 1948.
Kamp Nou, dom Barselone, bio je prvi put domaćin Klasiku 1958.

Sukobi između Real Madrida i Barselone su dosta prevazišli sportske okvire, pa su izbori za klupskog predsednika strogo politički određeni.

Rane 1930. godine, Barselona je "razvila ugled, koji je bio simbol Katalonskog identiteta, nasuprot Madridu koji je imao centralizovane težnje." Kada je, 1936, Francisko Franko započeo Coup d'état ("Udar države"), protiv demokratske Druge Španske Republike, predsednik Barselone, Jozep Suniol, član republike koja je bila "levo krilo" Katalonije, Republike Levo od Katalonije i pripadnik Španskog suda, bio je uhapšen i pogubljen bez suđenja od strane Franciskovih trupa (Suniol je uvežbavao svoje političke aktivnosti, posećujući Republikanske trupe severno od Madrida).

Barselona ja bila prva na listi pročišćenja Nacionalne ili Pobunjeničke frakcije, malo posle komunista, anarhista i katalonskih nezavisnika. U toku Frankove diktature, većina građana Barselone se strogo protivila njegovom režimu, koji je bio nalik fašističkom. Autor knjige "Morbo: Priča o Španskom fudbalu", Fil Bol, rekao je sledeće o meču: "mrze jedni druge sa intenzitetom koji šokira gledaoce".

U toku diktature Migela Prima de Rivere i Franciska Franka, svi lokalni jezici i odlike Španske kulture su ukinuti. U ovom periodu je fudbalski klub Barselona osnovao svoj moto Més que un club (Srpski: Više od kluba), baš zbog njegove povezanosti sa Katalonskim nacionalizmom i verovanjem u neki napredak. Tokom Frankovog režima, Barselona je imala dobar profit zbog njenih dobrih odnosa sa diktatorom na poslovnom nivou, čak mu je dala dve nagrade. Veza između predstavnika Real Madrida i Frankovog režima nije se mogla poricati. Za mnoge Katalonce, Real Madrid je bio elitni klub, klub moćnika, uprkos činjenici da su predsednici oba kluba, Jozep Suniol i Rafael Sančez Guera, bili u šakama Frankovih pomoćnika u Španskom Civilnom ratu.

Na ugled oba kluba uticalo je stvaranje navijačkih Ultras grupa, od kojih su većina bili huligani. Tokom 1980. godine, vodeca navijačka grupa Real Madrida postaje "Ultras Sur", paralelno sa njom, nastaje i navijačka grupa Barselone po imenu "Boixos Nois" što u prevodu znači "Ludi momci". Obe grupe su postale poznate po svojim nasilničkim delima. O tome najbolje govori činjenica da je jedna od navijačkih grupa Barselone, zvana "Casuals", postala prava kriminalna organizacija.

Za mnoge, Barselona se još uvek smatra za "pobunjenički klub", suprotstavljajući se Madridovom konzervatizmu. Sudeći po istraživanjima CIS-a, Real Madrid je najviše favorizovan kod stanovnika Španije, dok je Barselona na drugom mestu. U Kataloniji su političke situacije na strani Barselone, ali podrška Balugrane prelazi granice te države, gde pridobija srca mladih ljudi, moćnika Španije i pristalica socijalizma uopšte, dok sa druge strane Real Madrid dobija podršku konzervativaca.

Petog jula 1968, Barselona je savladala Real Madrid rezultatom 1-0 u finalu "Kupu Kralja" na Santijago Bernabeu. Besni zbog suđenja, Realovi navijači počinju da bacaju staklene flaše na sudiju i na Barsine igrače u poslednjim minutima meča. Sudija finala, Antonijo Rigo, optužen je zbog pristrasnosti prema Barseloni.

Alfredo Di Stéfano

Izjavio je: "Nakon finala 1968, postao sam više ["antimadridista" nego navijač Barselone. Ali sa razlogom. Shvatio sam da je Real Madrid digao "ruku" na mene i naudio mi... Barsa mi nije nikad ništa ponudila, čak ni običan bedz. Bilo kako bilo, Antonio Kalderon, Realov menadžer, ušao je u moju svlačionicu pre utakmice i rekao mi da želi nešto da mi pokloni. To je bio Realov običaj poklanjanja zlatnih satova. Izgleda da je taj poklon bio uslovljen pobedom njegovog tima, jer ja još uvek čekam taj poklon." Na dve situacije u kojima nije dosudio penale, on je odgovorio: "Nisu postojali penali nad Amansijom i Serenom. Serena je hteo da mi podvali time što je pokušao da uđe u kazneni prostor i isfolira penal." General Franko je uručio kup Barseloni na stadionu koji je bio pun flaša. Po tome je kup i dobio ime.

Skorašnji problemi

[уреди | уреди извор]

U toku prethodne tri decenije rivalstvo se povećalo novijom španskom tradicijom zvanom Pasillo, gde jedan klub odaje počast drugom klubu koji je prethodno osigurao titulu u prvenstvu. Ovo se dogodilo 3 puta. Prvi put, tokom El Klasika koji se odigrao 30. Aprila 1988, gde je Real Madrid osigurao titulu u prethodnom kolu. Zatim, 3 godine kasnije, kada je Barsa osigurala titulu 2 kola pred meč sa Realom, 8. Juna 1991. Poslednji Pasillo i ujedno onaj koji se najskorije odigrao, zauzeo je mesto 7. Maja 2008, gde je Real osvojio ligu.

Ova dva tima su se opet srela u polufinalu Lige prvaka 2002. godine, gde je Real pobedio rezultatom 2-0 u Barseloni, a u Madridu je bio nerešen ishod, 1-1. Španski mediji su ovaj meč navodili kao "Utakmicu veka".

2005, Ronaldinjo je postao drugi Barsin igrač, posle Diega Maradone 1983, koji je dobio ovacije Realovih navijača na Bernabeu.

Iako se na El Klasiko gleda kao na jedno od najvećih rivalstava u svetu sporta, retko se dešavalo da igrači jednog, dobiju ovacije od navijača protivničkog kluba. Lori Kaninghem je bio prvi igrač Reala koji je dobio aplauz od Barsinih navijača na Nou Kampu 1980; nakon odigrane odlične utakmice protiv najvećeg rivala i nakon pobede Reala rezultatom 2-0, Kaninghem je napustio teren dobivši velike ovacije od strane lokalnih navijača. Tokom revanš utakmice finala Kupa lige, koja je odigrana 26. Juna 1983. na Bernabeu u Madridu, prošavši protivničkog golmana, Barselonina zvezda, Diego Maradona, trči ka protivničkom golu kada je ispred njega uklizao Realov igrač udarivši u stativu. Maradona je zastao sa loptom tačno kada je ispred njega igrač uklizao i na prazan gol ubacio loptu u mrežu. Taj potez Maradone je proizveo ogromno oduševljenje Realovih navijača koji su mu aplaudirali. Novembra 2005, Ronaldinjo postaje drugi navijač koji je dobio ovacije celog Madrida na Bernabeu, prošavši dva puta celu odbranu Reala i oba puta postigavši pogodak u pobedi od 3-0. Treći igrač kome su se divili Realovi navijači bio je Andres Iniesta, koji je, 21. Novembra 2015, izašao sa terena uz gromoglasan aplauz pri rezultatu od 4-0 u gostima. Iniesta se 3. upisao na listu strelaca na tom meču.

Statistike Centra Socioloških Istraživanja su 2007. godine pokazale da 32% Španije favorizuje Real Madrid, dok je sa 25% na drugom mestu bila Barselona. Treća je bila Valensija sa 5%. Prema maketi koju je pokrenuo Ikerfel 2011, 44% španske populacije je bilo na strani Barse, a Real je bio na drugom mestu sa 37%. Atletiko Madrid, Valencia i Atletik Bilbao su zajedno sa njima činili prvih 5 favorita. I Barselona i Real imaju fanove širom sveta i veoma su popularni na društvenim mrežama - na Fejsbuku, u Martu 2016. godine, Barselona je imala 91 milion pratilaca, dok je Real imao 87 miliona.

Barcelonin Lionel Mesi i Realov Lasana Diara u Klasiku 2011.

Rivalstvo postaje jačeg intenziteta 2011. u finalu Kupa Kralja i susreta u Ligi prvaka. Time je za ova dva kluba bilo predviđeno 4 međusobna susreta za 18 dana. U nekoliko situacija su se igrači oba kluba nesportski ponašali i koristili neprikladan rečnik što je bilo kažnjeno crvenim kartonima. Čak 4 crvena kartona su pokazana u ova 4 susreta. Selektor španske fudbalske reprezentacije Visente del Boske izjavio je da je zabrinut, jer bi zbog ovakvih incidenata moglo doći do nesklada u španskom timu.

Proteklih godina, ovo rivalstvo je ograničeno na rivalstvo Kristijana Ronalda i Lionela Mesija. Ugovori, koje su za Barsu portpisali Nejmar i Luis Suarez i za Real Karim Benzema i Geret Bejl, su doveli do fudbalskih sukoba napadačkog trija Barselone "MSN" (Mesi, Suarez, Nejmar) i napadačkog trija Reala "BBC" (Bejl, Benzema, (C)Kristijano).

Lista svih mečeva El Klasika

As of 3 August 2024[1]
Broj utakmica Pobede Nerešeni rezultati Golovi Pobede kući Nerešeni rezultati kući Pobede u gostima Pobede na neutralnom terenu
M B M B M B M B M B M B
La Liga 188 79 74 35 304 301 56 51 15 20 23 23 0 0
Kup krunisanja Kralja 1 0 1 0 1 3 0 0 0 0 0 0 0 1
Kup Kralja 37 13 16 8 69 68 5 7 5 3 4 6 4 3
Liga kup Španije 6 0 2 4 8 13 0 1 2 2 0 1 0 0
Superkup Španije 17 10 5 2 38 24 6 4 1 1 2 0 2 1
UEFA Liga šampiona 8 3 2 3 13 10 1 1 2 1 2 1 0 0
Sva takmičenja 257 105 100 52 433 419 68 64 25 27 31 31 6 5
Prijateljske / Ostale 43 6 25 12 56 106 4 12 5 7 0 6 2 7
Sve utakmice 300 111 125 64 489 525 72 76 30 34 31 37 8 12
Nejmar Junior, član napadačkog trija MSN
Kristijano Ronaldo i Leo Mesi,najveće rivalstvo u svetu sporta
Luis Suarez,član napadačkog trija MSN
Zamora,Barsina Legenda
Luis Figo,legenda Reala
Polufinale Lige Šampiona 2011.
Eidur Gudjonsen tokom meča protiv Reala,2007.

Najubedljivije pobede (5+ golova)

[уреди | уреди извор]
10 Real Madrid 11–1 Barselona 19. Jun 1943. Kup Kralja
7 Barselona 7–0 Real Madrid 1. Novembar 1913. Egzibiciona utakmica
6 Real Madrid 8–2 Barselona 3. Februar 1935. La Liga
Barselona 7–1 Real Madrid 18. Februar 1920. Egzibiciona utakmica
5 Barselona 7–2 Real Madrid 24. Septembar 1950. La Liga
Barselona 6–1 Real Madrid 19. Maj 1957. Kup Kralja
Real Madrid 6–1 Barselona 18. Septembar 1949. La Liga
Barselona 5–0 Real Madrid 21. April 1935.
Barselona 5–0 Real Madrid 25. Mart 1945.
Real Madrid 5–0 Barselona 5. Oktobar 1953.
Real Madrid 0–5 Barselona 17. Februar 1974.
Barselona 5–0 Real Madrid 8. Januar 1994.
Real Madrid 5–0 Barselona 7. Januar 1995.
Barselona 5–0 Real Madrid 29. Novembar 2010.

Najduži nizovi pobeda

[уреди | уреди извор]

Uzastopne pobede

[уреди | уреди извор]
Utakmice Klub Period
6 Barselona 25. Januar 1948. – 15. Januar 1949.
5 Real Madrid 5. Mart 1933. – 3. Februar 1935.
5 Barselona 13. Decembar 2008. – 29. Novembar 2010.
4 Real Madrid 22. Februar 1962. – 28. Februar 1965.

Uzastopne nerešene utakmice

[уреди | уреди извор]
Utakmice Period
3 11. Septembar 1991. – 7 Mart 1992.
3 1. Maj 2002. – 20. April 2003.

Uzastopne utakmice bez nerešenog rezultata

[уреди | уреди извор]
Utakmice Period
18 25. Januar 1948. – 21 Novembar. 1954.
17 23. Novembar 1960. – 19 Mart. 1967.
14 4. Decembar 1977. – 4 Jun. 1983.
12 19. Maj 1957. – 27 April. 1960.
10 5. Mart 1933. – 28 Januar. 1940.

Najduži niz bez poraza

[уреди | уреди извор]
Utakmice Klub Period
14 Real Madrid 31. Januar 1931. – 3. Februar 1935.
13 Barselona 1. Novembar 1917. – 3. Jun 1928.

Najduži nizovi bez poraza u Ligi

[уреди | уреди извор]
Utakmice Klub Period
7 (6 pobeda) Barselona 13. Decembar 2008. – 10. Decembar 2011.
7 (5 pobeda) Real Madrid 31. Januar 1932. – 3. Februar 1935.
6 (6 pobeda) Real Madrid 30. Septembar 1962. – 28. Februar 1965.
6 (4 pobede) Barselona 11. Maj 1997. – 13. Oktobar 1999.
6 (3 pobede) Barselona 28. Novembar 1971. – 17. Februar 1974.
5 (4 pobede) Barselona 30. Mart 1947. – 15. Januar 1949.
5 (3 pobede) Barselona 11. Maj 1975. – 30. Januar 1977.

Uzastopne utakmice bez primljenog gola

[уреди | уреди извор]
Utakmice Klub Period
5 Barselona 3. April 1972. – 17. Februar 1974.
3 Barselona 10. Januar 1914. – 7. Mart 1916.
3 Real Madrid 29. Jun 1974. – 11. Maj 1975.
3 Barselona 29. Novembar 2009. – 29. Novembar 2010.

Niz uzastopnih utakmica sa barem jednim postignutim golom

[уреди | уреди извор]
Utakmice Klub Period
22 Real Madrid 15. February 1959. – 19. September 1969.
22 Barselona 27. April 2011. – do sada
18 Real Madrid 3. Maj 2011. – 22. Mart 2015.
17 Barselona 27. Novembar 1982. – 31. Januar 1987.
14 Real Madrid 15. Februar 1959. – 21. Januar 1962.
14 Real Madrid 5. Decembar 1990. – 16. Decembar 1993.
13 Real Madrid 22. April 1962. – 9. April 1968.
12 Barselona 26. Mart 1916. – 26. April 1926.
11 Barcelona 11. Septembar 1991. – 7. Maj 1994.
10 Barcelona 30. Januar 1997. – 13. Oktobar 1999.

Podebljano predstavlja niz koji trenutno traje.

Lionel Mesi je najbolji strelac u istoriji El Klasika sa postignuta 23 pogotka.
Kristijano Ronaldo, najbolji Realov strelac

Postignuti pogotci

[уреди | уреди извор]

Najbolji strelci

[уреди | уреди извор]
Player Club La Liga Kup Superkup Liga kup Liga šampiona Ukupno
Аргентина Lionel Mesi Barselona 18 6 2 26
Аргентина Шпанија Alfredo Di Stefano Real Madrid 14 2 2 18
Португалија Kristijano Ronaldo Real Madrid 9 5 4 18
Француска Karim Benzema Real Madrid 8 4 4 16
Шпанија Raul Gonzalez Real Madrid 11 3 1 15
Шпанија Sezar Barselona 12 2 14
Шпанија Fransisko Hento Real Madrid 10 2 2 14
Мађарска Шпанија Ferenc Puškaš Real Madrid 9 2 3 14
Шпанија Karlos Santiljana Real Madrid 9 2 1 12
Уругвај Luis Suarez Barselona 9 2 11
Мексико Ugo Sančez Real Madrid 8 2 10
Шпанија Huanito Real Madrid 8 2 10
Шпанија Đozep Samitier Barsa / Real 4 6 10
Шпанија Estanislao Basora Barselona 8 1 9
Шпанија Haime Laskano Real Madrid 8 8
Шпанија Painjo Real Madrid 8 8
Чиле Ivan Zamorano Real Madrid 4 2 2 8
Шпанија Sabino Barinaga Real Madrid 4 4 8
Парагвај Eulogio Martinez Barselona 2 5 1 8
Шпанија Luis Suarez Barselona 2 4 2 8
Шпанија Santijago Bernabeu Real Madrid 8 8

Uzastopni pogoci

[уреди | уреди извор]
Igrač Klub Uzastopne utakmice Maksimalan broj golova u nizu Početak Kraj
Португалија Kristijano Ronaldo Real Madrid 6 7 2011–12 Kup kralja (Prvi meč) 2012–13 La Liga (7. kolo)
Чиле Ivan Zamorano Real Madrid 5 5 1992–93 La Liga (20. kolo) 1993 Superkup Španije (2. meč)
Шпанија Santijago Bernabeu Real Madrid 4 8 1916 Kup Kralja (polufinale - 1. meč) 1916 Kup Kralja (polufinale - 2. ponovljeni meč)
Шпанија Simon Lekue Real Madrid 4 5 1935–36 La Liga (7. kolo) 1939–40 La Liga (9. kolo)
Бразил Ronaldinjo Barselona 4 5 2004–05 La Liga (12. kolo) 2005–06 La Liga (31. kolo)
Бразил Đovani Barselona 4 4 1997 Superkup Španije (1. meč) 1997–98 La Liga (28. kolo)

Het-trik rekordi

[уреди | уреди извор]

Najbolji asistenti

[уреди | уреди извор]

Najviše odigranih mečeva

[уреди | уреди извор]
Nastupi Igrač Klub
48 Serhio Buskets Barselona
45 Lionel Mesi Barselona
45 Serhio Ramos Real Madrid
43 Karim Benzema Real Madrid
42 Manuel Sančis Real Madrid
42 Fransisko Hento Real Madrid
42 Šavi Barselona
40 Žerard Pike Barselona
38 Andres Inijesta Barselona
37 Fernando Jero Real Madrid
37 Raul Gonzalez Real Madrid
37 Iker Kasiljas Real Madrid
35 Karlos Santiljana Real Madrid

Legenda: podebljani igrači idalje igraju za svoj klub.

Igrači koji su nastupali za oba kluba

[уреди | уреди извор]
Javier Saviola Igrač oko kojeg su se ova dva kluba najviše otimala 2007.
Raul Gonzales,legenda Reala 2009.
Barselona pa Real Madrid
Real Madrid pa Barselona
Iz Barselone u Real Madrid 17
Iz Barselone u neki klub pre Real Madrida 5
Ukupno 22
Iz Real Madrida u Barselonu 6
Iz Real Madrida u neki klub pre Barselone 10
Ukupno 16
Ukupno razmena 38

Treneri koji su vodili oba kluba

[уреди | уреди извор]

Zasluge i rezime rezultata

[уреди | уреди извор]

Rivalstvo koje počinje od El Klasika vidi se po tome što su Real i Barsa dva najuspešnija španska kluba. Kao što se vidi ispod, Real ima vođstvo nad Barselonom od 105–99 u broju osvojenih trofeja.

Real Madrid Takmičenje Barselona
Domaća takmičenja
36 Prvenstvo Španije / La Liga 27
20 Kup Španije / Kup Kralja 31
13 Superkup Španije 14
1 Kup Eva Duarte (više se ne igra) 3
1 Liga kup Španije (više se ne igra) 2
71 Rezultat 77
Evropska i ostala strana takmičenja
15 Kup evropskih šampiona / Liga šampiona 5
Kup pobednika kupova (više se ne igra) 4
2 Kup UEFA / Liga Evrope
6 Superkup Evrope / UEFA superkup 5
Kup sajamskih gradova (više se ne igra) 3
3 Interkontinentalni kup (više se ne igra)
5 Svetsko klupsko prvenstvo 3
2 Latinski kup (više se ne igra) 2
1 Iberoamerikana Kup (više se ne igra)
34 Rezultat 22
105 Konačan rezultat 99

Napomena: Barselona je tri puta osvojila Kup sajamskih gradova, ali se to ne računa zbog njihovih rezultata u evropskim rekordima. Oba kluba su po dva puta osvojili Latinski kup koji se takođe ne ubraja među zvanična UEFA takmičenja.

  1. ^ "Real Madrid vs Barcelona: El Clasico Stats and Head to Head Record". Bleacher Report. Retrieved 6 January 2015

Spoljašnji linkovi

[уреди | уреди извор]