[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Дански језик

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Danish language)
дански језик
dansk sprog, dansk
Кодекс Јиланда (10. март 1241)
Изговор[d̥ænsɡ̊]
Говори се у Данска
 Фарска Острва
 Исланд
 Гренланд
 Немачка ( Шлезвиг-Холштајн),
Број говорника
5,5 милиона[1] (2012)
латиница (данска варијанта)
Званични статус
Службени језик у
 Данска
 Фарска Острва
 Немачка ( Шлезвиг-Холштајн)
 Европска унија
Нордијски савет
Признати мањински језик у
РегулишеДански језички комитет (дански: Dansk Sprognævn)
Језички кодови
ISO 639-1da
ISO 639-2dan
ISO 639-3dan
Распрострањеност данског језика
  Већински језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Дијалекти данског језика

Дански језик (дан. dansk sprog) је германски језик у подгрупи скандинавских језика.

Букмол (дан. bokmål) варијанта норвешког језика се може сматрати данским дијалектом. То је последица чињенице да су Данска и Норвешка 400 година живеле у унији. Говорници шведског, такође, углавном разумеју дански.

Дански се издвојио као посебан скандинавски језик преводом Библије на дански 1550. године. Услед викиншких или данских инвазија, старонордијски је извршио велики утицај на енглески језик, нарочито у локалним дијалектима Јоркшира.[3]

Стандардни дански се данас заснива на говору Копенхагена и околине (Rigsdansk).

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Дански језик има веома компликована правила изговора, са много редукција, глотални застој (дан. stød), и чак 27 самогласничких фонема, које се деле на кратке и дуге. Сугласника има 19[1], дифтонга 25.

Постоје два граматичка рода, заједнички и неутрални. Глаголи се не мењају по лицима у презенту, али има много неправилних. Речи се често спајају у дуге сложене изразе, слично као у немачком.

Речник данског је претрпео највише утицаја од старијих и савремених немачких дијалеката (нарочито нискoнемачки), француског и енглеског језика. При бројању, комбинује се немачки (јединице долазе пре десетица) и француски систем: шездесет је три пута 20, осамдесет четири пута 20. Чак је 50 два и по пута двадесет.

За писање, користи се стандардни латинични алфабет, уз додатак слова æ, ø, и å (замена за аа).

Данска абецеда

[уреди | уреди извор]
A a B b C c D d E e F f
G g H h I i J j K k L l
M m N n O o P p Q q R r
S s T t U u V v W w X x
Y y Z z Æ æ Ø ø Å å

Пример текста

[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима 

Alle mennesker er født frie og lige i værdighed og 
rettigheder. De er udstyret med fornuft og samvittighed, 
og de bør handle mod hverandre i en broderskabets ånd.

Основни изрази

[уреди | уреди извор]
  • Lego (дански: leg godt!) - Лепо се играј!
    (позната дечја игра са коцкама)
  • ja - да
  • nej - не
  • tak - хвала
  • Taler De serbisk? - говорите ли српски?
  • Hej (хеј) - здраво

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Danish”. Ethnologue. Приступљено 24. 9. 2017. 
  2. ^ Европска повеља о регионалним и мањинским језицима
  3. ^ Hogg, Richard M., ур. (1992). The Cambridge History of the English Language (Vol. 1): the Beginnings to 1066. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 320ff. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hogg, Richard M., ур. (1992). The Cambridge History of the English Language (Vol. 1): the Beginnings to 1066. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 320ff. 
  • Åkesson, K. L. (2005). Håller språket ihop Norden?: en forskningsrapport om ungdomars förståelse av danska, svenska och norska. Nordic Council of Ministers. 
  • Allan, Robin; Lundskaer-Nielsen, Tom; Holmes, Philip (2005). Danish: An essential grammar. Routledge. 
  • Arboe, T (2008). „Pronominal repræsentation i danske dialekter”. 12. Møde om Udforskningen af Dansk Sprog (PDF). стр. 29—38. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 5. 2015. г. 
  • Basbøll, Hans (2005). The Phonology of Danish. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-824268-0. 
  • Becker-Christensen, Christian (2010). Dansk syntaks. Samfundslitteratur. 
  • Bleses, D.; Vach, W.; Slott, M.; Wehberg, S.; Thomsen, P.; Madsen, T. O.; Basbøll, H. (2008). „Early vocabulary development in Danish and other languages: A CDI-based comparison”. Journal of Child Language. 35 (3): 619—650. PMID 18588717. doi:10.1017/s0305000908008714. 
  • Bredsdorff, Elias (1958). Danish: an elementary grammar and reader. Cambridge University Press. 
  • Diderichsen, Paul (1974). Elementær dansk grammatik (3rd изд.). København: Gyldendal. 
  • Ejskjær, I. (1990). „Stød and pitch accents in the Danish dialects”. Acta Linguistica Hafniensia. 22 (1): 49—75. doi:10.1080/03740463.1990.10411522. 
  • Faarlund, Jan Terje (1994). „3. Old and Middle Scandinavian”. Ур.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan. The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. стр. 39—71. ISBN 978-0-415-28079-2. Приступљено 26. 2. 2015. Генерални сажетак (26. 2. 2015). 
  • Fischer-Jørgensen, Eli (1989). „Phonetic analysis of the stød in standard Danish”. Phonetica. 46 (1–3): 1—59. PMID 2608724. doi:10.1159/000261828. 
  • Gregersen, Frans; Holmen, Anne; Kristiansen, Tore; Møller, Erik; Pedersen, Inge Lise; Steensig, Jakob; Ulbæk, lb, ур. (1996). Dansk Sproglære [Danish Language studies] (на језику: Danish). Dansklærerforeningen. 
  • Grønnum, N. (2008). „Hvad er det særlige ved dansk som gør det svært at forstå og at udtale for andre?: Anden del: prosodi” [What is the peculiarity of Danish that makes it difficult for others to understand and pronounce? Second part: Prosody]. Mål og Mæle (на језику: Danish). 31 (2): 19—23. 
  • Grønnum, N. (2008). „Hvad er det særlige ved dansk som gør det svært at forstå og at udtale for andre?: Første del: enkeltlydene” [What is the peculiarity of Danish that makes it difficult for others to understand and pronounce? First part: Segmentary sounds]. Mål og Mæle. 31 (1): 15—20. 
  • Grønnum, N. (1998). „Illustrations of the IPA: Danish”. Journal of the International Phonetic Association. 28 (1 & 2): 99—105. doi:10.1017/s0025100300006290. 
  • Grønnum, Nina (2005). Fonetik og fonologi, Almen og Dansk [Phonetics and Phonology, general and Danish] (на језику: Danish) (3rd изд.). Copenhagen: Akademisk Forlag. ISBN 978-87-500-3865-8. 
  • Haberland, Hartmut (1994). „10. Danish”. Ур.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan. The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. стр. 313—349. ISBN 978-0-415-28079-2. Приступљено 26. 2. 2015. Генерални сажетак (26. 2. 2015). 
  • Hansen, Aa. (1943). Stødet i dansk [The Stød in Danish]. De Kongelige Danske Videnskabernes Selskab Historisk-Filologiske Meddelelser (на језику: Danish). XXIX. Copenhagen: Munksgaard. 
  • Heltoft, Lars; Preisler, Bent (2007). „Sigtet med en sproglov”. Sprogforum (4). 
  • Herslund, Michael (2001). „The Danish-s genitive: From affix to clitic”. Acta Linguistica Hafniensia. 33 (1): 7—18. doi:10.1080/03740463.2001.10412193. 
  • Howe, Stephen (1996). „15. Old/Middle Danish”. The Personal Pronouns in the Germanic Languages: A Study of Personal Pronoun Morphology and Change in the Germanic Languages from the First Records to the Present Day. Walter de Gruyter. 
  • Jensen, T. J. (2011). „Ordstilling i ledsætninger i moderne dansk grammatik”. Ny Forskning I Grammatik. 18: 123—150. 
  • Jacobsen, Birgitte (2003). „Colonial Danish”. International Journal of the Sociology of Language. 159 (159): 153—164. doi:10.1515/ijsl.2003.004. 
  • Jespersen, O. (1906). Modersmålets fonetik [The phonetics of the Mothertongue] (на језику: Danish). Schuboth. 
  • Kristiansen, Tore (1998). „The role of standard ideology in the disappearance of the traditional Danish dialects”. Folia Linguistica. 32 (1–2): 115—130. doi:10.1515/flin.1998.32.1-2.115. 
  • Kristiansen, T.; Jørgensen, J. N. (2003). „The sociolinguistics of Danish”. International Journal of the Sociology of Language. 159 (159): 1. doi:10.1515/ijsl.2003.006. 
  • Kroman, E (1980). „Debat: Stød-og accentområder og deres oprindelse” [Stød and accent areas and their origins]. Fortid og Nutid, 1. (на језику: Danish). 
  • Lundskaer-Nielsen, Tom; Holmes, Philip (2015). Danish: A comprehensive grammar (2nd изд.). Routledge. 
  • Nielsen, Niels Åge (1959). De jyske Dialekter. Copenhagen: Gyldendal. 
  • Pedersen, Inge Lise (1996). „Sprogsamfundets Historie”. Ур.: Gregersen, Frans; Holmen, Anne; Kristiansen, Tore; Møller, Erik; Pedersen, Inge Lise; Steensig, Jakob; Ulbæk, lb. Dansk Sproglære. Dansklærerforeningen. 
  • Pedersen, I. L. (2003). „Traditional dialects of Danish and the de-dialectalization 1900–2000”. The Sociolinguistics of Danish. International Journal of the Sociology of Language. стр. 159—9. 
  • Prince, John Dyneley (1924). „The Danish Dialect of Bornholm”. Proceedings of the American Philosophical Society. 63 (2): 190—207. 
  • Rischel, J. (2012). „Danish”. Revue Belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 809—832. doi:10.3406/rbph.2012.8263. 
  • Sørensen, V. (2011). Lyd og prosodi i de klassiske danske dialekter [Sound and prosody in the classical Danish dialects] (PDF) (на језику: Danish). Peter Skautrup Centret. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 5. 2015. г. 
  • Torp, Arne (2006). „Nordiske sprog i fortid og nutid. Sproglighed og sprogforskelle, sprogfamilier og sprogslægtskab” [Nordic languages in past and present. Language and language diversity, language families and linguistic relatedness]. Nordens Sprog med rødder og fødder [The languages of the Nordic countries with roots and feet] (pdf) (на језику: Danish). Nordens Sprogråd. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дански језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дански_језик&oldid=28863988”