[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Beauvericin

С Википедије, слободне енциклопедије
Beauvericin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
KEGG[1]
  • CC(C)[C@H]1OC(=O)[C@H](Cc2ccccc2)N(C)C(=O)[C@H](OC(=O)[C@H](Cc3ccccc3)N(C)C(=O)[C@H](OC(=O)[C@H](Cc4ccccc4)N(C)C1=O)C(C)C)C(C)C
Svojstva
C45H57N3O9
Molarna masa 783,949
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Beauvericin je organsko jedinjenje, koje sadrži 45 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 783,949 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 9
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 9
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 7,0
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -10,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 139,8
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]