Asteliaceae
| Asteliaceae | |
|---|---|
| |
| Astelia hemichrysa | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Asteliaceae Dumort.
|
| родови | |
|
Astelia Banks & Sol. ex R.Br. | |
Asteliaceae је мала фамилија вишегодишњих монокотиледоних скривеносеменица, која постоји у релативно малом броју класификационих система. У APG II систему, део је реда Asparagales[1]. Ареал распрострањења фамилије је углавном Јужна Земљина хемисфера - Маскаренска острва, Нова Гвинеја, југоисточна Аустралија, Тасманија, Нови Зеланд и острва Океаније, а на северу се распростиру до Хаваја[2].
Карактеристике фамилије[2][3]
[уреди | уреди извор]Биљке ове фамилије су вишегодишње дрвенасте или зељасте форме, понекад епифитске, у већини случајева са израженим ризомом. Листови су спирално распоређени, понекад је присутна розета при основи стабла. Биљке су једнодоме или дводоме. Цветови су сакупљени у цвасти гроздове или класове, цветови су ситни, са потцветним плодницима. Плод је бобица (можда чаура код рода Milligania), семе је са слузним трихомама. Основни број хромозома је x = 8, 30, ?35, а хромозоми су величине 4-6 µm.
Филогенија и систематика фамилије
[уреди | уреди извор]Филогенетска грана која је дала савремену фамилију Asteliaceae одвојила се од остатка реда и сродне фамилије Hypoxidaceae пре око 104 милиона година, а језгро савремене групе настало је пре око 92 милиона година[4]. Са фамилијом Hypoxidaceae повезују је присуство флавонола и слузних канала, као и танак зид ендосперма[2].
Фамилија обухвата 4 савремена рода[5] са дванаестак врста. Најбогатији врстама је номинотипски род Astelia.
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II”. Botanical Journal of the Linnean Society. 141 (4): 399—436. 2003. doi:10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x.
- ^ а б в Asteliaceae на серверу MOBOT
- ^ Asteliaceae Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2020) in L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2007): descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Version: 9th March 2006. http://delta-intkey.com Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2007)
- ^ Janssen, Thomas; Bremer, Kåre (2004). „The age of major monocot groups inferred from 800+RBCL sequences”. Botanical Journal of the Linnean Society. 146 (4): 385—398. doi:10.1111/j.1095-8339.2004.00345.x.
- ^ „списак родова, KEW Royal Botanical Gardens”. Архивирано из оригинала 02. 01. 1997. г. Приступљено 12. 09. 2007.
