Трансантарктичке планине

Трансантарктичке планине
Трансантарктичке планине
	Трансантарктичке планине у северној Викторијиној земљи у близини рта Робертс
Географске карактеристике
Највиша тачка	Планина Киркпартрик
Ндм. висина	4528 m
Координате	84° 20′ 00″ Ј; 166° 25′ 00″ И / 84.333333° Ј; 166.416667° И 84° 20′ 00″ Ј; 166° 25′ 00″ И / 84.333333° Ј; 166.416667° И
Димензије
Дужина	3500 km
Географија
Регије	Антарктик
Геологија
Старост стена	Кенозоик

Трансантарктичке планине (85° 00′ S 175° 00′ W / 85.000° Ј; 175.000° З / -85.000; -175.000) су планински венац на Антарктику и протежу се, уз неке прекиде, између Кејп Адареа и Коатсове земље. Ове планине деле Антарктик на источни и западни. Трансантарктичке планине укључују и посебно назване планинске масиве дуж западне стране Росовог мора и западне и јужне стране Росове ледене плоче; такође, овај венац укључује и Хорликове планине, Тилове планине, Пенсаколске планине, Шекелтонов венац и Теронове планине.

Ово једноставно описно име је препоручено од стране US-ACAN-а 1962. године, од када је и интернационално прихваћено.

Географија

Планински ланац се протеже између Росовог мора и Веделовог мора, целом ширином Антарктика, отуда и име. Са укупном дужином од око 3,500 km (2 mi), Трансантарктичке планине су један од најдужих планинских ланаца на Земљи. Антарктанде су још дуже, имајући заједничке пределе са Трансантарктичким планинама од рта Адаре до планина Краљице Мод, али се одатле протежу кроз планине Витмор и Елсворт до Антарктичког полуострва. Распон од 100–300 km чини границу између источног Антарктика и западног Антарктика. Источни антарктички ледени покривач омеђује ТАМ целом својом дужином на страни источне хемисфере, док је страна западне хемисфере ограничена Росовим морем у Викторијиној земљи од рта Адара до Макмердо Саунда, Росов ледени праг од Макмердо Саунда до близине Скотовог глечера, и Западног Антарктичког леденог покривача иза њега.

Живи свет

Пингвини, фоке и морске птице живе дуж обале Росовог мора у Викторијиној земљи, док је живот у унутрашњости Трансантарктичког ланца ограничен на бактерије, лишајеве, алге и гљиве. Шуме су некада покривале Антарктик, са врстама попут Волемај бора и Јужне букве. Међутим, постепено захлађење повезано са распадом Гондване, утицало је на постепен нестанак ових шума. Верује се да су последња стабла на Антарктичком континенту била на Трансантарктичким планинама.^[1]

Историја

Трансантарктичке планине први пут је видео капетан Џејмс Кларк Рос 1841. из Росовог мора. Овај ланац је природна баријера која се мора прећи да би се стигло до Јужног пола са Росовог леденог прага.

Први прелазак преко Трансантарктичких планина догодио се током Британске националне антарктичке експедиције 1902-1904 на Росовом леденом појасу. Извиђачка група под командом Алберта Армитиџа достигла је 2.700 m (8.900 ft) надморске висине 1902. Следеће године, група под вођом експедиције Роберта Фалкона Скота прешла је Источни Антарктик на локацији која је сада позната као глечер Ферар, назван по геологу те експедиције. Они су истражили део Викторијине земље на Антарктичкој висоравни пре него што су се вратили преко истог глечера. Године 1908, група Ернеста Шеклтона прешла је планине кроз глечер Бердмор. Скот се вратио на тај исти глечер 1911. године, док је Роалд Амундсен прешао ланац преко глечера Аксел Хајберг.

Велики део опсега остао је неистражен све до касних 1940-их и 1950-их, када су мисије као што су Операција Хајџамп и Међународна геофизичка година (IGY) у великој мери користиле фотографије из ваздуха и концентрисале се на темељно истраживање целог континента. Назив „Трансантарктичке планине” је први пут примењен на овај опсег у једном раду из 1960. године^[2] геолога Ворена Б. Хамилтона, након његовог теренског рада у оквиру IGY. Касније је тај назив препоручио Саветодавни комитет за имена Антарктика, амерички ауторитет за географска имена, 1962. Ова чисто описна ознака (за разлику од многих других географских имена на Антарктику) је тренутно међународно прихваћена.

Геологија

Поглед из ваздуха на глечер Дагдејл 1957. године

Планина Хершел (3,335 m (10,94 ft)) у подланцу Адмиралти планина, као што се види са рта Халет

Трансантарктичке планине су знатно старије од других планинских венаца на континенту, који су углавном вулканског порекла. Ланац је подигнут током отварања Западног антарктичког раседног система на истоку, почевши од пре око 65 милиона година у раном кенозоику, а убрзо након тога су га заузели глечери.^[3]

Планине се састоје од седиментних слојева који леже на подлози од гранита и гнајса. Седиментни слојеви обухватају пешчаре Бејкон супергрупе, силтит и угаљ депоноване почевши од силурског периода и настављајући се у јури. На многим местима, Бејкон супергрупа је био поремећена дајковима и праговима Ферар Долерита из доба из доба јуре. Многи фосили пронађени на Антарктику потичу са локација унутар ових седиментних формација.

Лед са Леденог покривача источног Антарктика се простире кроз Трансантарктичке планине преко низа излазних глечера у Росово море, Росов ледени покривач и Западни Антарктички ледени покривач. Ови глечери углавном теку окомито на оријентацију ланца и дефинишу подланце и групе врхова. Сматрало се да многи од ових излазних глечера прате трагове великих геолошких раседа. Међутим, теорије о протоку леда се поново разматрају у светлу нових података из недавних радарских истраживања која продиру кроз лед која су открила присуство три раније непознате дубоке субглацијалне долине које утичу на „планинску субглацијалну топографију испод ледене поделе“.^[4] Ове географске карактеристике ће вероватно имати значајан утицај на моделе и прорачуне у вези са протоком леда кроз регион Трансантарктика.^[5]

Напомене

Овај чланак садржи материјал преведен са енглеске Википедије, са чланка Transantarctic Mountains.

Референце

^ Woodford, J. 2000. The Wollemi Pine. Melbourne: Text Publishing. pp. 85-104
^ Hamilton, Warren B. (1960). "New interpretation of Antarctic tectonics." Geological Survey Research 1960 – Short Papers in the Geological Sciences, pp. B379–380. Washington DC: US Geological Survey. https://books.google.com/books?id=iGpXAAAAMAAJ&pg=SL2-PA379&lpg=SL2-PA379
^ Barr, Iestyn D.; Spagnolo, Matteo; Rea, Brice R.; Bingham, Robert G.; Oien, Rachel P.; Adamson, Kathryn; Ely, Jeremy C.; Mullan, Donal J.; Pellitero, Ramón; Tomkins, Matt D. (21. 9. 2022). „60 million years of glaciation in the Transantarctic Mountains”. Nature Communications (на језику: енглески). 13 (1): 5526. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-022-33310-z.
^ Winter, K.; Ross, N.; et al. (2018). „Topographic Steering of Enhanced Ice Flow at the Bottleneck Between East and West Antarctica”. Geophysical Research Letters. 45 (10): 4899—907. Bibcode:2018GeoRL..45.4899W. doi:10.1029/2018GL077504 .
^ Winter 2018

Литература

Gunter Faure, Teresa M. Mensing, The Transantarctic Mountains: Rocks, Ice, Meteorites and Water, Springer
Damien Gildea, Transantarctic Mountains - Mountaineering in Antarctica: Travel Guide
Sokol, E. R., C. W. Herbold, C. K. Lee, S. C. Cary, and J. E. Barrett, Local and regional influences over soil microbial metacommunities in the Transantarctic Mountains. Ecosphere. 4 (11): 136. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). https://dx.doi.org/10.1890/ ES13-00136.1 2013
I.B. Campbell, G.G.C. Claridge, Antarctica: Soils, Weathering Processes and Environment, PP 30 – 32
A.R. Lewis, D.R. Marchant, A.C. Ashworth, S.R. Hemming, M.L. Machlus, Major middle Miocene global climate change: Evidence from East Antarctica and the Transantarctic Mountains
Terauds, A; Chown, SL; Morgan, F; Peat, HJ; Watts, D; et al. (2012). „Conservation biogeography of the Antarctic”. Diversity and Distributions. 18 (7): 726—741. doi:10.1111/j.1472-4642.2012.00925.x .
Life in the Freezer, a BBC television series on life on and around Antarctica
Biodiversity at Ardley Island, South Shetland archipelago, Antarctica
Deep Sea Foraminifera – Deep Sea Foraminifera from 4400m depth, Weddell Sea - an image gallery of hundreds of specimens and description
Aliens in Antarctica; Visitors carry unwelcome species into a once pristine environment Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012) May 5, 2012 Science News
Fox, Douglas (20. 8. 2014). „Lakes under the ice: Antarctica's secret garden”. Nature. 512 (7514): 244—246. Bibcode:2014Natur.512..244F. PMID 25143097. doi:10.1038/512244a .
Mack, Eric (20. 8. 2014). „Life Confirmed Under Antarctic Ice; Is Space Next?”. Forbes. Приступљено 21. 8. 2014.
Eric Dinerstein, David Olson et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience. . 67 (6). јун 2017: 534—545. doi:10.1093/biosci/bix014. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Fitzsimmons, I.C.W. 2003. Proterozoic Basement Provinces of Southern and Southwestern Australia, and Their Correlation with Antarctica. Proterozoic East Gondwana: Supercontinent Assembly and Breakup, 93–130. Geological Society of London.
Siddoway, Christine. 2008. Tectonics of the West Antarctic rift system: New light on the history and dynamics of distributed intracontinental extension. Antarctica: A Keystone in a Changing World, Proceedings of the 10th International Symposium on Antarctic Earth Sciences, 91–114. National Academy of Sciences, USA.
Granot, R.. 2013. Revised Eocene-Oligocene kinematics for the West Antarctic rift system. Geophysical Research Letters 40. 279–284.
Stilwell, J., and J. A. Long. 2012. Frozen in Time: Prehistoric Life in Antarctica. CSIRO Publishing.
Elliot, David H. 1975. Tectonics of Antarctica: A Review. American Journal of Science 275-A. 45–106. Accessed 2018-05-22.
Jacobs, Joachim; Wilfried Bauer, and Rainer Schmidt. 2004. Magnetic Susceptibilities of the different Tectono-Stratigraphic Terranes of Heimefrontfjella, Western Dronning Maud Land, East Antarctica. Polarforschung 72. 41–48. Accessed 2018-05-23.
Laird, M.G.; G.D. Mansergh, and J.M.A. Chappell. 1971. Geology of the Central Nimrod Glacier area, Antarctica. New Zealand Journal of Geology and Geophysics 17. 427–468. Accessed 2018-05-22.
Myrow, Paul M.; Michael C. Pope; John W. Goodge; Woodward Fischer, and Alison R. Palmer. 2002. Depositional history of pre-Devonian strata and timing of Ross orogenic tectonism in the central Transantarctic Mountains, Antarctica. GSA Bulletin 114. 1070–1088. Accessed 2018-05-22.
Palmer, A.R., and A.J. Rowell. 1995. Early Cambrian trilobites from the Shackleton Limestone of the Central Mountains. Journal of Paleontology Memoir 69. 1–28. Accessed 2018-05-22.
Skovsted, Christian B.; Marissa J. Betts; Timothy P. Topper, and Glenn A. Brock. 2015. The early Cambrian tommotiid genus Dailyatia from South Australia. AAP Memoir 48. 1–117. Accessed 2018-05-22.
Stump, Edmund, and Franco Talarico. 2006. Tectonic Model for Development of the Byrd Glacier Discontinuity and Surrounding Regions of the Transantarctic Mountains during the Neoproterozoic – Early Paleozoic, 45–54. Springer, Berlin, Heidelberg, New York. Accessed 2018-05-22.
Sharman, G.; Newton, E. T. (1895). „Note on some Fossils from Seymour Island, in the Antarctic Regions, obtained by Dr Donald”. Transactions of the Royal Society of Edinburgh. 37 (4): 707—709. S2CID 130334778. doi:10.1017/s0080456800032798.
Kuehner, S.M.; Green, D.H. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Crustal development: the craton, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1–2. ISBN 9780521372664.
Anderson, John (2010). Antarctic Marine Geology. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 30—32. ISBN 9780521131681.
Young, D.N.; Ellis, D.J. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. The intrusive Mawson charnockites: evidence of a compressional plate margin setting of the Proterozoic mobile belt of East Antarctica, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 25–31. ISBN 9780521372664.
Krynauw, J.R.; Watters, B.R.; Hunter, D.R.; Wilson, A.H. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. A review of the field relations, petrology and geochemistry of the Borgmassivet intrusions in the Grunehogna province, western Dronning Maud Land, Antarctica, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 33–39. ISBN 9780521372664.
Groenewald, P.B.; Hunter, D.R. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Granulites of northern H.U. Sverdrupfjella, western Dronning Maud Land: metamorphic history from garnet-pyroxene assemblages, coronas and hydration reactions, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 61–66. ISBN 9780521372664.
Shiraishi, K.; Asami, M.; Ishizuka, H.; Kojima, H.; Kojima, S.; Osanai, Y.; Sakiyama, T.; Takahashi, Y.; Yamazaki, M.; Yoshikura, S. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Geology and metamorphism of the Sør Rondane Mountains, East Antarctica, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 77–82. ISBN 9780521372664.
Hiroi, Y.; Shiraishi, K.; Motoyoshi, Y. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Late Proterozoic paired metamorphic complexes in East Antarctica, with special reference to the tectonic significance of ultramafic rocks: the craton, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 83–87. ISBN 9780521372664.
Kaul, M.K.; Singh, R.K.; Srivastava, D.; Jayaram \first4=S.; Mukerji, S. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Petrographic and structural characterisitcs of a part of the East Antarctic craton, Queen Maud Land, Antarctica, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 89–94. ISBN 9780521372664.
Harley, S.L. (1991). Thomson, M.R.A.; Crame, J.A.; Thomson, J.W., ур. Metamorphic evolution of granulites from the Rauer Group, East Antarctica: evidence for decompression following Proterozoic collision, in Geological Evolution of Antarctica. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 99–105. ISBN 9780521372664. <

Спољашње везе

[Woodford-1] Woodford, J. 2000. The Wollemi Pine. Melbourne: Text Publishing. pp. 85-104

[2] Hamilton, Warren B. (1960). "New interpretation of Antarctic tectonics." Geological Survey Research 1960 – Short Papers in the Geological Sciences, pp. B379–380. Washington DC: US Geological Survey. https://books.google.com/books?id=iGpXAAAAMAAJ&pg=SL2-PA379&lpg=SL2-PA379

[3] Barr, Iestyn D.; Spagnolo, Matteo; Rea, Brice R.; Bingham, Robert G.; Oien, Rachel P.; Adamson, Kathryn; Ely, Jeremy C.; Mullan, Donal J.; Pellitero, Ramón; Tomkins, Matt D. (21. 9. 2022). „60 million years of glaciation in the Transantarctic Mountains”. Nature Communications (на језику: енглески). 13 (1): 5526. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-022-33310-z.

[4] Winter, K.; Ross, N.; et al. (2018). „Topographic Steering of Enhanced Ice Flow at the Bottleneck Between East and West Antarctica”. Geophysical Research Letters. 45 (10): 4899—907. Bibcode:2018GeoRL..45.4899W. doi:10.1029/2018GL077504 .

[5] Winter 2018

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика