Тартуфи

Тартуфи
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Ascomycota
Класа:	Ascomycetes
Ред:	Pezizales
Породица:	Tuberaceae
Род:	Tuber

Тартуфи или гомољаче (тубер) су род гљива из породице Tuberaceae, врста печурке (Fungi).^[1] То су економски врло значајне гљиве. Своја плодишта најчешће развијају од 5 до 30 cm испод земље. Изгледом подсећају на кромпир и имају врло снажан и специфичан мирис. Углавном нарасту од величине трешње до величине јабуке.

Најчешће врсте тартуфа

Tuber aestivum - Летњи тартуф
Tuber magnatum - Бели или Италијански тартуф^[2]
Tuber melanosporum - Црна гомољача

Тартуфи кроз историју

За тартуфе се знало још у доба фараона у Египту, а описивали су их и Теофраст у античкој Грчкој и Цицерон и Плиније у Риму.^[1] У средњем веку су тартуфи изузетно мало коришћени и нема много записа о томе. Мада записи Бартоломеа Платине, папиног историчара, помињу да су женке свиња ненадмашне у проналажењу тартуфа. Прави помак на тржишту тартуфи доживљавају у доба ренесансе и модерног доба. 1808. Француз Јозеф Талон је приметио да се тартуфи увек налазе уз корење одређене врсте дрвећа, посебно храстова, па их је "посадио" међу корење храстова и следеће године пронашао у систему корења младих храстова у близини.^[3] Прву књигу о тартуфима написао је Алфонсо Цикарели. Француски ботаничар Јосеф Питон де Тоурнефорт први их је подробније посматрао и описивао почетком 18. века. Стотињак година касније тартуфе су почели научно истраживати у Италији (Карло Витадинин), те нешто касније у Француској (браћа Луис-Рене и Чарлс Тулсан). На менију Бечког конгреса први пут су се службено нашли 1815. године.

Тартуфи данас

Тартуфи су врло цењена врста подземних гљива. У гастрономском свету су познати бели тартуфи из Албе, Пијемонт, Италија. У Европи се задњих година појављују кинески тартуфи који су знатно јефтинији (и до 20 пута!), а могу се распознати само лабораторијском претрагом.

Производи се и маслиново уље с аромом тартуфа.

За проналажење тартуфа користе се дресирани пси, који су заменили свиње, веома добре ловце на тартуфе, јер пси немају жељу да тартуфе и поједу.^[4]

Тартуфи се могу наћи и у Србији, на посебним теренима погодним за њихов развој. Белих и црних тартуфа има највише око река Јасенице, Караш, Луг и Босут, у околини Обедске баре и Делиблатске пешчаре, као и на Фрушкој гори и планинама Космај, Рудник, Опленац и на Сврљишким планинама.^[5]

Види још

Референце

^ ^а ^б „Tartufi”. bastovanka.com. Приступљено 18. 1. 2021.
^ Џордан, Питер; Вилер, Стивен (2007). Практична енциклопедија печурака. Земун: ЈРЈ. ISBN 978-86-7609-484-4.
^ „Tartufi”. delimano.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2021.
^ Поповић Ђорђевић, Јелена. „Tartufi – gljive od zlata”. citymagazine.rs. Приступљено 18. 1. 2021.
^ Đrđević, Vidosav. „Tartufi – najskuplje gljive na svijetu”. micromreza.com. Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2021.

Спољашње везе

[#1-1] а ^б „Tartufi”. bastovanka.com. Приступљено 18. 1. 2021.

[2] Џордан, Питер; Вилер, Стивен (2007). Практична енциклопедија печурака. Земун: ЈРЈ. ISBN 978-86-7609-484-4.

[3] „Tartufi”. delimano.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2021.

[4] Поповић Ђорђевић, Јелена. „Tartufi – gljive od zlata”. citymagazine.rs. Приступљено 18. 1. 2021.

[5] Đrđević, Vidosav. „Tartufi – najskuplje gljive na svijetu”. micromreza.com. Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]