Сеј Рамић
| Сеј Рамић | |
|---|---|
 Сеј Рамић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1961. |
| Место рођења | Босански Петровац, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 13. март 2024. (62/63 год.) |
| Место смрти | Бихаћ, Босна и Херцеговина |
| Породица | |
| Родитељи | Омер Рамић Исмета Рамић |
| Уметнички рад | |
| Регија | сликарство |
Сеј Рамић (Босански Петровац, 1961 – Бихаћ, 13. март 2024)[1] био је босанскохерцеговачки ликовни стваралац, ликовни педагог и политичар.
Животопис
[уреди | уреди извор]Сеј Рамић је рођен 1961. године у Петровцу.[2] Родом је од Рамића који живе на граници Петровца и Ревеника, у насељу Бахићи. Мајка Исмета такође је Петровчанка. Отац Омер био је професор физичког васпитања у Гимназији „Радивој Родић“ у Петровцу.[3]
Сеј је прве године живота провео у Петровцу. Године 1964. пресељава у Сарајево, гдје му отац добива посао, прво у Основној школи „Славиша Вајнер Чича“ (данас Основна школа „Исак Самоковлија“),[4] а потом у Другој гимназији „Огњен Прица“, те у Републичком просвјетно-педагошком заводу у Сарајеву. У Сарајеву је Сеј кренуо у основну школу. Године 1972. умире му мајка, па отац Омер, са двоје малољетне дјеце, прелази у Бихаћ, гдје се запошљава, прво у Скупштини општине Бихаћ, а потом у Просвјетно-педагошком заводу у Бихаћу.[3] Сеј наставља школовање, и у Бихаћу завршава основну школу. У овом граду похађао је и гимназију, коју је завршио 1979. године.[2] Исте године отац му одлази у инвалидску пензију.[3] Након завршене гимназије, Сеј уписује Академију ликовних умјетности у Сарајеву, коју завршава 1983. године, у класи професора Сеида Хасанефендића Трабзона.
Од 1994. године био је запослен у бихаћкој гимназији.[2] Бивши је резервни официр ЈНА (до 1992. године).
Био је познат као предводник протеста на којима се захтијева да се престане са довођењем миграната у Бихаћ.[5]
Културно-педагошки рад
[уреди | уреди извор]Дар за сликарство показао је још за вријеме школовања. Академију ликовних умјетности завршио је 1983. године, а прве самосталне изложбе имао је у Сарајеву у периоду од 1981. до 1983. године. Главна тематика његовог ликовног рада јесу фигуре, првенствено портрети,[6] али често слика и пејзаже и ентеријере. Специфичан је по сликању пејзажа са ликовима који се интегришу у природу. Слика различитим техникама. Дипломирао је на графици, а од техника највише воли пастел, цртеж и уљане боје. Слике су му углавном везане за мотиве и људе из Бихаћа и Петровца. Учесник је великог броја ликовних колонија. Поред Сарајева излагао је и у родном Петровцу, у Бихаћу и Загребу.[7]
Поред сликарства, Сеј Рамић се бавио и педагошким радом. Од 1994. године био је запослен у бихаћкој гимназији као професор ликовне културе.[2]
Политичка активност
[уреди | уреди извор]Сеј Рамић је био активан у политичком животу Бихаћа. Као кандидат ПОМАК-а (Покрета за модерну и активну Крајину) изабран је за вјећника у Градском вијећу Града Бихаћа. Из ПОМАК-а је иступио 2019. године.[8] Био је кандидат за градоначелника Бихаћа, а од политичких противника је оптуживан да је симпатизер Аутономне покрајине Западна Босна.[9] Познат је по својим сумњама и критичким ставовима када се ради о мјерама за спречавање ширења вируса корона,[10] као и по противљењу довођењу миграната у Бихаћ.[11][12][13]
Лични и породични живот
[уреди | уреди извор]Сеј Рамић је био ожењен и имао је сина Ендија и ћерку Зелду. Умро је у Бихаћу, 13. марта 2024. године. Сахрањен је на Шарића мезарју, у бихаћком насељу Прекоуње, 16. марта 2024.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Preminuo profesor Sej Ramić: Poznat po organiziranju građana da se suzbije boravak migranata u urbanim dijelovima grada”. Дневни аваз. 14. 03. 2024. Приступљено 14. 3. 2024.
- ^ а б в г 100 година Гимназије Бихаћ (PDF). Бихаћ: Градска галерија Бихаћ. 2011. стр. 17.
- ^ а б в Деспот, Бранко (2010). 50 година Гимназије у Босанском Петровцу. Бањалука: Бесједа, Бањалука; Арт принт, Бањалука. стр. 209—212. ISBN 978-99955-51-45-2.
- ^ „O školi – OŠ "Isak Samokovlija"” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Граница коју ни птице не прелећу”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 2021-01-28. Приступљено 2022-02-28.
- ^ Slideshow, View. „Sej Ramic's Photos”. internationalartistsnetwork.ning.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Sej Ramić: Slikanje prirode za one koji žive u Bihaću je božiji dar”. www.aa.com.tr. Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Sej Ramić”. Istinomjer (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-15.
- ^ faktor.ba. „Hamdija Abdić Tigar: Sej Ramić je omogućio Fikretovom komandantu da uđe u Bihać”. www.faktor.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Ko od kandidata_kinja na ovogodišnjim izborima širi lažne vijesti o virusu COVID-19?”. Istinomjer (на језику: бошњачки). 2020-10-23. Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Sej Ramić - još jedan slučaj preuveličavanja”. Istinomjer (на језику: бошњачки). 2020-10-02. Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Sej Ramić ima poruku za Cikotića i vlast: Ne želimo migrante, tražimo zatvaranje centara”. Avaz.ba (на језику: хрватски). 2020-08-29. Приступљено 2022-02-15.
- ^ „Hiljadu građana ispred "Bire" dočekat će Novu godinu: Nema teorije da se migranti vrate ovdje”. Avaz.ba (на језику: хрватски). 2020-12-31. Приступљено 2022-02-15.
- ^ Bella (2024-03-15). „Na Ahiret preselio prof. Ramić (Omer) Sej”. Cazin.BA (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-25.
