[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

СПАД S.VII

С Википедије, слободне енциклопедије
СПАД S.VII

СПАД S.VII
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Француска
Произвођач СПАД (SPAD)
Први лет 1916.
Димензије
Дужина 6,08 m
Размах крила 7,82 m
Висина 2,20 m
Површина крила 17,85 m²
Маса
Празан 500 kg
Нормална полетна 705 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Hispano-Suiza 8Ab(8Ас)
Снага 1 x 132 kW
Перформансе
Брзина крстарења 187 km/h
Макс. брзина на Hopt 212 km/h
Плафон лета 5550 m

СПАД S.VII (фр. SPAD S.VII) је ловачки авион направљен у Француској. Авион је први пут полетео 1916. године. [1] Један је од најзначајнијих ловаца Првог светског рата. Произведено је око 500 примерака са мотором од 150 КС, и око 6000 примерака са јачим мотором од 180 КС и крилима мало већег размаха. Из њега је касније развијен СПАД S.XIII[2].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Хладњак мотора са шалузинама авиона СПАД S.VII

Авион СПАД S.VII је конструисао Louis Béchereau шеф конструкторског тима фирме СПАД на бази авиона СПАД А.2 који је ова фирма развила за потребе руског Царског ваздухопловства. Предуслов за ову конструкцију је био синхронизовани митраљез за гађање кроз обртно поље елисе и снажан и поуздан мотор, за шта је послужио мотор Хиспано-Суиза 8 швајцарског дизајнера мотора Marc Birkigt-а који је на основу свог пројекта аутомобилског мотора направио авио мотор који је могао да развије снагу од 150 KS.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп авиона СПАД S.VII је био овалног облика, дрвене конструкције сем носача мотора који је био направљен од заварених челичних цеви. Предњи део авиона у коме се налази мотор и носач мотора је обложен алуминијумским лимом а остатак дела тупа је обложен импрегнираним платном, У трупу авиона се налази једноседа кабина за пилота авиона. Кокпит је опремљен свим потребним инструментима за контролу лета и мотора авиона.

Погонска група: Авион је био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором са V распоредом цилиндара, Hispano-Suiza 8A (8Ab) снаге 110/132 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, фиксног корака, чије су нападне ивице биле оковане металним лимом. Испред мотора се налазио хладњак за расхладну течност опремљен шалузинама којима се могао регулисати проток ваздуха кроз хладњак и тиме обезбеђивао оптималан рад мотора.

Крила су била дрвене конструкције са две рамењаче, правоугаоног облика, пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Новина код овог авиона је била та што се укрштање затезача налазило на средњим упорницама, тако да се на тај начин елиминисало вибрирање затезача у току лета и тиме смањивао отпор ваздуха и повећавала брзина авиона. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета пресвучени платном.

Стајни трап је био класичан фиксан са крутом осовином, релативно великим точковима са гумама високог притиска а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Техничке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 212 km/h.

Распон крила авиона је био 7,82 метара, а дужина трупа 6,08 метара. Празан авион је имао масу од 500 килограма. Нормална полетна маса износила је око 705 килограма. Био је наоружан са једним 7,7 мм митраљезом Викерс.[1]

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: СПАД S.VII
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 Викерс
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Први СПАД S.VII је стигао на Западни фронт 23. августа 1916, а у прве борбе је ушао већ после три дана док су прва обарања овим авионом потврђена 1. октобра 1916. године. Први авиони СПАД S.VII су додељивани асовима како би се од њих добила поуздана оцена квалитета авиона. Убрзо је постало јасно да је овај авион био неприкословен у погледу брзине, агилности у ваздуху и веома стабилан у лету што му је омогућавало прецизна гађања и велики број погодака. Авион је имао веома добар успон и изузетну структуру која му је омогућавала да се искњучи из борбе понирањем у било ком тренутку и у томе га није могао пратити ни један дотадашњи авион ни на противничкој нити на савезничкој страни.

Авион СПАД S.VII се производио у Француској у фирми СПАД и још 6 других фирми, по лиценци се производио у Великој Британији у две фирме и Царској Русији у једној фирми. Због великог броја произвођача, употребе различитих материјала и модификација јавила се разлика у тежини и квалитету авиона које су се одразиле и на техничке карактеристике авиона али то нису биле неке велике разлике. Укупно је произведено 6.500 ових авиона. После рата због својих квалитета и прихватљивих цена овај авион си користиле многе земље. Авион је коришћен све до 1930. године

Коришћење авиона СПАД S.VII у Србији и Краљевини СХС/Југославији

[уреди | уреди извор]

У Српској авијатици, авиони СПАД S.VII су пристизали на Солунски фронт крајем августа и почетком септембра месеца 1918. године дакле непосредно пред пробој Солунског фронта. Српка ескадрила је располагала са 11 ових авиона а исто толико и француска ескадрила. Сви ови авиони су преживели пробој и наставили да пружају подршку српској војсци до потпуног ослобођења земље када, су укључени у састав Војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије (ВВКСХС). Од 1918 до 1926. године ово је био стандардни ловац да би после тога па све до 1930. године служио у пилотским школама као авион за ловачку обуку пилота[3][4][5].

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Авион СПАД S.VII као поставка музеја.
    Авион СПАД S.VII као поставка музеја.
  • Авион СПАД S.VII америчког ваздухопловства.
    Авион СПАД S.VII америчког ваздухопловства.
  • Авион СПАД S.VII америчког ваздухопловства.
    Авион СПАД S.VII америчког ваздухопловства.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „SPAD S.VII” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ „Ваздухопловне традиције Србије”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 08. 03. 2013. 
  3. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П, Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  4. ^ Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  5. ^ Јанић & Петровић 2011

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П, Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Лучић, Душан (1936) Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Munson, Kenneth (1976). Fighters 1914-19 Attack and Training Aircraft. Poole, Doorset: Bladford Press. 
  • Sanger, Ray (2002). Nieuport Aircraft of World War One. Ramsbury, Marlborough, UK.: The Crowood Press. 
  • Spick, Mike; Green, William; Swanborough, Gordon (2001). Illustrated Anatomy of the World's Fighters. Zenith Press. ISBN 978-0-7603-1124-0. 
  • Bordes, Gerard. "SPAD." Mach 1, L'encyclopédie de l'Aviation, Volume 8. Paris: Atlas, (1981). стр. 2173-2187.
  • Bruce, J.M. "The First Fighting SPADs". Air Enthusiast, Issue 26, April - July 1981. Bromley, Kent: Pilot Press. стр. 59, 61-62. ISSN 0143-5450.
  • Connors, John F, Don Greer and Perry Manley. "SPAD Fighters in Action" (Aircraft in Action No. 93). . Carrollton, Texas: Squadron-Signal Publications. 1989. ISBN 978-0-89747-217-3. 
  • Crosby, Francis (2003). A Handbook of Fighter Aircraft. London: Hermes House. ISBN 978-1-84309-444-9. 
  • Sharpe, Michael (2000). Biplanes, Triplanes, and Seaplanes. London: Friedman/Fairfax Books. стр. 270. ISBN 978-1-58663-300-4. 
  • "United States Air Force Museum Guidebook". Wright-Patterson AFB, Ohio: Air Force Museum Foundation, (1975). стр. 9.
  • Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden. 1975. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=СПАД_S.VII&oldid=28857956”