Штајр М1912
| Штајр М1912 | |
|---|---|
 Полуаутоматски пиштољ Штајр М1912. | |
| Врста | полуаутоматски пиштољ |
| Порекло |  Аустроугарска |
| Употреба | |
| Употреба у | Аустроугарска Краљевина Румунија Аустрија |
| Бојно деловање | Први светски рат |
| Производња | |
| Произвођач | Штајр (произвођач оружја) |
| Спецификације | |
| Маса | 0,99[1] kg |
| Дужина | 216[1] mm |
| Дужина цеви | 130[1] mm |
| Калибар | 9[1] mm |
| Врста операције | кратко трзање цеви |
| Начин дејства | полуаутоматски |
| Брзина зрна | 335[1] m/s |
| Магацин | 8[1] метака |
Штајр М1912[а] (нем. Steyr M1912), аустријски полуаутоматски пиштољ с почетка 20. века. Коришћен је као службено оружје аустроугарске војске у Првом светском рату.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Полуаутоматски пиштољ Штајр М1912 је радио на принципу кратког трзања цеви. Укупне масе око 990 г и калибра 9 мм, пунио се оквиром са 8 метака. Почетна брзина метка износила је око 335 м/с.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Дизајниран 1911, овај пиштољ је 1912. ушао у масовну производњу, усвојен као службено оружје аустроугарске војске, изузев коњице, која је наставила да користи Рот-Штејр М1907. Коришћен је и као службено оружје Краљевине Румуније. Иако је производња прекинута већ 1918, остао је дуго у служби аустријске војске.[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Код ватреног оружја, број модела означава годину патентирања или почетка производње.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Антић, Радивоје (1973). „Пиштољ”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 6 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Myatt, Major Frederick (1981). An Ilustrated Guide to Pistols and Revolvers [Илустровани водич за пиштоље и револвере]. London: Salamander Books Limited. ISBN 0861010973.