Шербет

Шербет (или шербе) је топло освежавајуће безалкохолно које није чај али подсећа на чај или медовину. Прави се тако што се печени шећер прелије хладном водом, а затим кува док не проври.^[1] Распрострањен је у западној и јужној Азији и тамо је популарно безалкохолно пиће припремљено од воћа или латица цвећа. Сладак је и послужује се хладан.^[2]

Сам назив потиче од турске речи şerbet која води порекло од персијске (شربت) sharbat. Оба појма потичу из арапског (شربة) sharba што значи пиће изведено од глагола شرب shariba пити.^[1]

Шербет је у наше крајеве дошао из арапских земаља и Турске. Долази из Јужне и Западне Азије. Овај напитак користи се поред поменутих земаља и у Србији, Бугарској, Македонији и Босни и Херцеговини.
Песник Бајрон је 1813. године, приликом посете Истанбулу, помињао пиће шербет.^[3]

Отомански Турци пили су шербет пре и за време сваког јела. Чак и данас се у неким ресторанима у Истанбулу сервира шербет са многим традиционалним отоманским јелима. Шербет игра важну улогу у породичном животу у Турској. Нарочито је познат шербет од руже.^[4]

У Ирану шербет се прави чешће са ароматичним биљкама него воћем.^[4]

У Египту се најчешће пије шербет са водом и шећером. Највише је цењен шербет са љубичицом и прави се гњечењем љубучастих цветића додатих у воду и шећер.^[4]

У Србији шербет се прави од карамелизованог шећера са водом или млеком.^[5]

Шербет се користи као напитак који може да се пије и топао и хладан. Користи се и у медицинске сврхе кад је грло надражено и за спречавање кашља.^[5] Шербеџија је особа која продаје шербет из великог, карактеристичног бокала.^[1]

• Туфахије
• Тулумбе
• Баклава
• Боза
• Татлије

• Пијење шербета са ледом
• Прво безалкохолно пиће у свету