Пљачка Амориона
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Пљачка Амориона | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Византијско-арапски ратови | |||||||
Опсада Амориона | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Византија | Абасидски калифат | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Теофило | Ал-Мутасим | ||||||
Јачина | |||||||
40.000 ван града, 30.000 у граду | 80.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
30-70.000 војника и цивила убијених | непознато |
Пљачка Амориона одиграла се 838. године, за време Византијско-арапских ратова.
Увод
[уреди | уреди извор]Арапски калиф је одлучио заузети град као одмазду због низа византијских упада у његову територију. Аморион је био један од највећих и најбогатијих градова тадашње Византије. Одатле потиче Аморијска династија. Халиф је прикупио изузетно велику војску и поделио је у два дела. Византијски цар Теофило се сукобио са мањом код Анзена где је тешко поражен. Потом су се две армије спојиле и заузеле данашњу Анкару одакле крећу директно на Аморион и убрзо дижу опсаду око града.
Освајање и пљачка града
[уреди | уреди извор]Град је био добо утврђен и бранио га је велики гарнизон. Абасиди су град освојили захваљујући издају једног од тамошњих генерала који је, у договору са Арапима, оставио један део бедема небрањеним. Абасиди са лакоћом проваљују у град и излажу га страховитој пљачки, пустошењу и палежу. Половина грађана је побијено, а остали су одведени у робље. Аморион се од тог ударца никада није опоравио. Након примирја из 841. године, већина грађана је пуштена из заробљеништва. Ипак, најугледнији грађани су одведени у Халифов двор у Самару где су погубљени након неколико година, одбијајући да пређу у ислам. Постали су познати као 42 мученика Амориона.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич