Предраг Динуловић
| Предраг Динуловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. децембар 1917. |
| Место рођења | Нови Сад, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 4. август 1991. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Образовање | Факултет музичке уметности у Београду |
| Занимање | редитељ и глумац |
| Породица | |
| Родитељи | Радивоје Динуловић Слава Динуловић |
| Веза до IMDb-а | |
Предраг Динуловић (Нови Сад, 23. децембар 1917 — Београд, 4. август 1991) био је српски позоришни редитељ и управник више позоришта у Југославији и Србији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Предраг Динуловић рођен је 23. децембра 1917. године, у Новом Саду. Потиче из глумачке породице, отац Радивоје (рођ. Рудолф Бенедикт), редитељ и управник свог путујућег позоришта, мајка Слава, глумица и сестра Мила удата Величковић, глумица. Рођен је на једном од гостовања очевог путујућег позоришта. Због очевих честих путовања и мењања посла, школовао се у различитим местима у Југославији. Завршио је драмски одсек при Музичкој академији у Београду, непосредно пред Други светски рат. [1]
Мобилисан је почетком 1941. године, као млади резервни официр војске Краљевине Југославије, али је убрзо заробљен и одведен у логор у Нирнбергу. У заробљеничким позориштима почео је своје глумачко и редитељско деловање. Са групом истомишљеника у логору Офлаг XIII Б и у Хамелбергу оснива позориште, припрема представе и игра у њима све до ослобођења.
По повратку из заробљеништва, постао је управник и редитељ Народног позоришта у Нишу (1945–1949), а потом краће време радио као редитељ у Народном позоришту у Београду. Најдуже је, као управник и редитељ, у континуитету радио у Београдском драмском позоришту (1950–1964), у којем је режирао низ значајних представа (једна од најзначајнијих је Смрт трговачког путника А. Милера). Залагао се за постављање савременијег домаћег и страног репертоара, као и примену модернијег стила режије и глумачке интерпретације.
Од 1968. до 1972. године био је на челу Народног позоришта Босанске Крајине, у Бања Луци, где је радио и као редитељ и доживео свој најзрелији уметнички рад. Овај театар успео је да обнови и модернизује после катастрофалног земљотреса.
После краћег времена проведеног у позориштима у Сомбору и Бања Луци, до краја каријере радио је као директор драме у Народном позоришту у Београду (1974–1979). Својим режијама Смрти трговачког путника, Артура Милера и Вучјака, Мирослава Крлеже, сврстао се у ред најбољих југословенских редитеља.[2] Као гост, режирао је у Пољској и Бугарској, а сарађивао је и са позоришним аматерима.
На сахрани Јурија Ракитина, опростио се у име Удружења драмских уметника Србије. Учествовао је на прослави 90 година од оснивања Српског народног позоришта.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ДИНУЛОВИЋ Предраг | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18.
- ^ Gaon, Aleksandar; Darvaš, Andrija; Kovač, Teodor; Panić, Barbara; Petaković, Jelena; Radovanović, Aleksandar; Rafailović, Aleksandar; Račić, Nikola; Spasojević, Tamara (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon (на језику: српски). Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije. стр. 82—83. ISBN 978-86-915145-0-1. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 18. 03. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
