Плаћенички рат
Плаћенички рат | |||||
---|---|---|---|---|---|
Део пунских ратова | |||||
| |||||
Сукобљене стране | |||||
Картагина | |||||
Команданти и вође | |||||
Ханон Велики Хамилкар Барка |
Плаћенички рат (око 240. п. н. е.-238. п. н. е.) - а кога Полибије назива Либијски или Рат без примирја - био је устанак најамника у картагинској служби против својих послодаваца, а коме су се прикључили либијски градови под картагинском влашћу.[1] Узрок побуне је било лоше стање картагинских финансија након исплате одштете Риму после пораза у Првом пунском рату, односно неспособност исплате великог броја плаћеника у том сукобу. Иако се испочетка чинило да ће Картагина након неког времена моћи исплатити плаћенике, побуна је ескалирала када су на њено чело стали Спендије и Мат и наговорили Либијце да им се придруже. Картагина, финансијски, материјално и људски исцрпљена нашла се у тешкој ситуацији и на почетку сукоба трпела низ пораза, али је ангажман даровитог и искусног војсковође Хамилкара Барке довео до победе над побуњеницима и гушења устанка.[2]
Он је устанике побеђивао у више одвојених битака и наносио им велике губитке својом тактичком вештином и изненадним нападима. И поред великих губитака устаници су дуго водили рат са Картагињанима, док их Барка није напокон поразио у одлучујућој бици 237. п. н. е. и тиме окончао трогодишњи Најамнички рат.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]
Литература
[уреди | уреди извор]- Harden, Donald (1962). The Phoenicians. Thames & Hudson. ISBN 978-0-14-021375-1.
- Warmington, B. H. (1969). Carthage. Robert Hale & Company. ISBN 978-0-7091-0953-2.
- F. W. Walbank; A. E. Astin, M. W. Frederiksen, R. M. Ogilvie, Assisted by A. Drummond (editors) (1984—1989). Cambridge Ancient History: Volume 7, Part 2, 2nd Edition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23446-7.