Кастав

Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Кастав
центар Каства
Застава
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Приморско-горанска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.440
— густина	949,09 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 22′ 18″ С; 14° 21′ 02″ И / 45.37157972186292° С; 14.35042364010327° И / 45.37157972186292; 14.35042364010327
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	11 km2
Кастав Кастав на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Деан Јурчић (СДП)
Поштански број	51215
Позивни број	+385 51
Регистарска ознака	RI

Кастав је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2001. Кастав је имао 8.891 становника. Данас је предграђе Ријеке; историјски, Кастав се увијек рачунао као део Истре. До претходног пописа 2001. године у саставу Града Каства налазило се 6 насеља: Брнчићи, Ћиковићи, Кастав, Рубеши, Спинчићи и Тринајстићи, али су на последњем попису 2011. године, сва насеља укинута без претходног референдума становништва, што је отворило бројне полемике. Сва насеља су удружена у јединствено насеље Кастав.

Кастав је насеље и подручје локалне самоуправе смјештено на брдима уз северни руб Ријечког залива.

Језгро Каства је смештено на брду 378 m изнад нивоа мора, 11 km западно од Ријеке, уз пут (Трсат) Ријека — Трст.

Подручје локалне самоуправе обухвата око 11 km². Из града се пружа леп поглед на Кварнер с острвима Црес и Крк, као и на Учку и Опатију.

Кастав има дугу повијест. Пронађени су илирски налази (Јаподи); касније градом су владали Римљани (звао се Castua).

Сам град је изграђен као тврђава са 9 кула.

• Од 12. века градом владају Девински грофови из града Duino (у Италији).
• Око 1400. грофови Walse преузимају град; из тог раздобља потиче Закон Града Castua од Лета 1400 писан на народном језику.
• 1465. град прелази под Хабзбурговце, 1630. под Исусовачки ред, а 1773. под власт Аустрије.
• Године 1700. основана је школа.
• 1863. град је похарала епидемија колере.
• За време Краљевине СХС Кастав није припао Италији, за разлику од околних насеља.
• Кастав је до 1997. имао статус општине.

На попису становништва 2011. године, град, односно насељено место Кастав је имао 10.440 становника.^[1]

Подручје локалне самоуправе Град Кастав има 6 насеља:

Подручје је густо насељено, с преко 771 становника/km² (2001. године седмо по густини насељености у Хрватској).

Од 1. 8. 2003. сва су насеља обједињена у Кастав.

Подаци о народности су сљедећи:

Горе кориштени подаци за 1991. преузети су из Пописа становништва, Државни завод за статистику Хрватске подаци за 2001. су с интернет стране ДЗС РХ (треба узети у обзир да су, могуће, промијењена подручја неких насеља).

На попису становништва 1991. године, насељено место Кастав је имало 930 становника, следећег националног састава:

Након избора 2005, у Градско веће су изабрани:

Након избора 2005. градоначелник је Деан Јурчић из СДП-а, а предсједник Већа Далибор Ћиковић, из исте странке.

• Знаменита је жупна црква св. Јелене, на највишој тачки Каства.
• У Каству постоји још неколико капелица (св. Антуна Пустињака, св. Тројице, св. Фабијана и Себастијана, св. Миховила).
• Знаменити су градска врата и зидине.
• На северном крају старог града налази се импресивна незавршена црква.

У Каству постоји основна школа Милан Брозовић.

• Вјекослав Спинчић, политичар

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

• www.kastav.com