[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Вјазма

Координате: 55° 12′ 37″ С; 34° 17′ 06″ И / 55.210278° С; 34.285° И / 55.210278; 34.285
С Википедије, слободне енциклопедије
Вјазма
Вязьма
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Смоленска област
РејонВјаземски рејон
Основанпрви помен 1239.
Статус града1776.
Становништво
Становништво‍
 — 2014.54.754
 — густина1.244,41 ст./km2
Географске карактеристике
Координате55° 12′ 37″ С; 34° 17′ 06″ И / 55.210278° С; 34.285° И / 55.210278; 34.285
Временска зонаUTC+4
Апс. висина255 m
Површина44 km2
Вјазма на карти Русије
Вјазма
Вјазма
Вјазма на карти Русије
Вјазма на карти Смоленске области
Вјазма
Вјазма
Вјазма на карти Смоленске области
Остали подаци
Поштански број215100
Позивни број+7 48131
Регистарска ознака67
ОКАТО код66 205 501
ОКТМО код66 605 101 001
Веб-сајт
www.mgorv.ru

Вјазма (рус. Вязьма) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Вјаземског рејона смештеног у источном делу Смоленске области.

Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 54.754 становника.

Одлуком председника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 27. априла 2009. град Вјазма је одликован звањем Града славне војничке прошлости (рус. Город воинской славы) због великих заслуга његових становника у отаџбинским ратовима. Дан града слави се на Духове.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град лежи на обалама реке Вјазме на највишем делу Смоленског побрђа, Вјаземском побрђу, на месту где река Вјазма мења свој правац тока и скреће из правца југа ка северозападу. Налази се на око 165 км североисточно од административног центра области, града Смоленска, и на око 210 км западно од главног града земље Москве.

Вјазма је важна железничка станица на линијама Москва—Смоленск и Торжок—Брјанск. Кроз град пролази Стари смоленски пут који је Москву повезивао са Минском и даље са Варшавом.

Историја

[уреди | уреди извор]
Битка код Вјазме 1812. између наполеонових и руских трупа

У писаним изворима Вјазма се први пут помиње 1239. године као насеље које је под управу добио син тадашњег смоленског књаза Владимира Рјуриковича Андреј. У то време насеље је било у саставу независне Смоленске кнежевине. Године 1403. готово целокупна смоленска земља, па тако и Вјазма постаје делом Велике Кнежевине Литваније и у њеним границама остаје све до 1493. када долази под власт Московске кнежевине, а потом и Руске Империје (1612). Године 1632. у граду је подигнуто утврђење „Велики доњи град“ (рус. Большой нижний город) чији остаци и данас стоје.

Вјазма је од 21. октобра 1654. до 10. фебруара 1655. била резиденција целокупног државног врха Русије. Наиме, по повратку из Смоленска са војском, цар Алексеј Михајлович је одлучио да остане у Вјазми пошто је у то време Москва била захваћена епидемијом куге. Заједно са царем, у граду је боравио и тадашњи патријарх Никон и сва државна свита, а за цареве потребе саграђено је и дрвено утврђење.[1]

Током повлачења наполеонових трупа 1812. руска војска је управо код Вјазме нанела неколико тешких пораза Французима, а у знак сећања на те битке у граду су постављена два споменика.

Средином XIX века Вјазма је била важан трговачки центар, а град је био чувен по својим пекарама и занатским радњама у којима су се правили разни слаткиши. У граду је 30. августа 1869. отворена Александровска мушка класична гимназија, у то време највећа у целој Смоленској губернији.[2][3]

Кованица Банке Русије „Град војничке славе Вјазма“

Током Другог светског рата Вјазма се налазила на стратешки важној бојишници у вези са фашистичком Операцијом Тајфун чији крајњи циљ је било заузимање Москве. У јесен 1941. у околини Вјазме је деловало 37 дивизија Црвене армије, 9 тенковских бригада, 31 артиљеријски пук са укупно око 600.000 војника.[4] Град је био у окружењу, а закључно са октобром 1941. погинуло је скоро 400.000 совјетских војника и цивила.[5][6] Град је коначно окупиран од стране немачких трупа 7. октобра 1941. године. Недуго по заузимању града, Немци отварају два сабирна логора у које су депортовани ратни војни заробљеници и бројни цивили. Највећи логор се налазио у хангарима некадашње месне индустрије. Према проценама совјетских и руских државних служби, у оба логора је током рата убијено између 70 и 80 хиљада људи.[7][8] Град је ослобођен 12. марта 1943. године. Град је током рата готово до темеља порушен.

У знак сећања на жртве из Другог светског рата, на месту масовне гробнице је 2009. отворен меморијални комплекс „Богородичино поље“, а граду је додељено службено одликовање Града славне војничке прошлости (рус. Город воинской славы)[9][10]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 57.100 становника, док је према проценама за 2014. град имао 54.754 становника.[11]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
15.600 31.883 44.145 51.728 59.022[12] 57.545[13] 57.101[14] 54.754

Познати Вјаземљани

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Виноградов И. П. Исторический очерк города Вязьмы с древнейших времён до XVII в. (включительно).
  2. ^ Вяземская Александровская гимназия.
  3. ^ Средние учебные заведения. Первая в России земская уездная гимназия. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014)
  4. ^ Россия и СССР в войнах XX века — Потери вооружённых сил. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2010)
  5. ^ На мемориале «Богородицкое поле» перезахоронены останки советских воинов — Смоленск 2.0
  6. ^ Московские дивизии народного ополчения.
  7. ^ Дулаг 184 — Лагерь военнопленных. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2019)
  8. ^ Немецкие лагеря для военнопленных во время Второй мировой войны.
  9. ^ Рязанский: Единороссы поздравляют жителей героической Вязьмы[мртва веза]
  10. ^ Смоленск и Смоленская область | Красная книга Смоленщины — Offline[мртва веза]
  11. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  12. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  13. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  14. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вјазма&oldid=28522195”