Волинија
Волинија | |
---|---|
Главни град | Волињ |
Регија | источна Европа |
Догађаји | |
Историја | |
• Успостављено | 7. век |
Волинија (укр. Волинь; рус. Волынь; пољ. Wołyń; нем. Wolhynien, Wolynien; хебр. װאָהלין; лат. Volhynia) је историјска област, чији се највећи део данас налази у Украјини, а мањи део у Пољској и Белорусији.
Волинија се први пут под овим именом помиње на прелазу из 10. у 11. век као део Кијевске Русије. Име Волинија забележено је 1077. године у једном од старокијевских летописа. Према неким стручњацима, Волинија се сматра најстаријим словенским крајем и једним од средишта из којег су се Словени ширили.
Географија
[уреди | уреди извор]Волинија се налази на крајњем северозападу Украјине, на северу се граничи са Полесјем, на југу са Галицијом и Подољем. Реке Западни Буг и Уж сматрају се западном и источном границом.[1] Територија Волиније одговара данашњим областима Волинској и Ровењској, као и западном делу Житомирске и северном делу Тернопољске и Хмељничке области. У најширем смислу обухвата и јужни део Брестске области и источни део Лублинског војводства.
У целој Волинији, али и у њеном окружењу преовладава континентална клима. Велики део области је покривен шумама и мочварама.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији (из 1. века) трагови присутности старих Словена у Украјини су пронађени у Волинији. Име Волинија поменуто је у старокијевском запису из 1077. године, али је име вероватно старије. У 7. веку су на тим подручјима живела словенска племена Дуљеби и Бужани, која ће касније бити позната као Волињани.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Волынь // Словарь современных географических названий / Рус. геогр. о-во. Моск. центр; Под общ. ред. акад. В. М. Котлякова. Институт географии РАН. — Екатеринбург: У-Фактория, 2006.