Босна

Босна
Географска граница регија Босне и Херцеговине у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]
Највећи градови	Сарајево Бања Лука Тузла Зеница
Држава	Босна и Херцеговина
Регион	Федерација Босне и Херцеговине Република Српска
Административна јединица	Брчко Дистрикт Унско-сански кантон Посавски кантон Тузлански кантон Зеничко-добојски кантон Средњобосански кантон Кантон Сарајево Босанско-подрињски кантон Кантон 10

Босна је историјско-географска област на Балканском полуострву око истоимене реке и северни део Босне и Херцеговине. У раном средњем веку су је населили Словени, па се касније јавља и под именом Врхбосна и била је под влашћу породица босанских племића који су били вазали угарских краљева све до 1377. када постаје краљевина и свој врхунац достиже под босанским владаром Твртком I Котроманићем који се проглашава краљем Србља, Босне, Далмације те западниех страна. Првобитно (12 cт.) је обухватала област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.

Током XI и XII века, за превласт у Босни отимале су се Византија и Угарска. Угарски краљеви нашли су погодан изговор да шаљу војску на Босну, јер се у тој држави укоренила јерес. Угарски краљеви, уз одобрења папе, организовали су крсташке походе на Босну. Ти походи су се завршавали пустошењем и спаљивањем јеретика.

Бан Кулин (1180—1204) започео је своју владавину под окриљем Византије. Пошто је угарски утицај у Босни јачао, бан Кулин је признао врховну власт угарског краља. Бан Кулин је одржавао добре односе са Србијом и Дубровником. Дубровчанима је издао повељу о слободи трговине. Дубровачким трговцима није наплаћивао царину на продату робу. Заштиту Кулина бана, уживали су и јеретици.

Босна остаје под османлијском окупацијом током више од четири века и у том периоду је локално становништво изложено јаком процесу исламизације и угњетавању. После Берлинског конгреса јула 1878. године, Босна и Херцеговина бива додељена Аустроугарској на тридесет година управе. По истеку тог рока Аустроугарска 1908. године извршава анексију Босне и Херцеговине, што заоштрава односе како локалног српског живља, тако и краљевине Србије са окупатором. Припадници организације Младе Босне организују 1914. године атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Том приликом Гаврило Принцип је убио њега и његову супругу, што је Аустроугарска искористила као повод за објаву рата Краљевини Србији и почетак Првог светског рата.

По окончању рата, Босна улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Током Другог светског рата бива окупирана од стране НДХ и на њеном простору усташе спроводе стравичан терор и свирепе злочине над српским народом. После рата, СР Босна и Херцеговина је чинила једну од шест република СФРЈ.

Као реакција српског народа на референдум о независности Босне и Херцеговине од СФРЈ, којег су тражили Муслимани и Хрвати, Српска Република Босна и Херцеговина је 9. јануара 1992. проглашена за федералну јединицу СР Југославије. Убрзо се распламсао и рат. Ратна дејства у која су се укључивали директно или индиректно Хрватска и НАТО са једне, односно Савезна Република Југославија са друге стране, окончана су тек 1995. године Дејтонским мировним споразумом. Њиме је створена и установљена данашња Босна и Херцеговина, као једини правни наследник Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, која се политички састоји од два равноправна и мултиетничка ентитета:

• Република Српска са 49% територије, укључујући и један мањи део Брчко дистрикта
• Федерација Босне и Херцеговине са 51% територије, заједно са већим делом Брчко дистрикта

Географски посматрано, састоји се од:

• Босне (око 42.000 km²) односно око 82% територије
• Херцеговине (око 9.100 km²) односно око 18% територије

Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129 km². Граничи 932 km с Хрватском на северу, северозападу и југу, 312 km са Србијом на истоку и североистоку, и 215 km са Црном Гором на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина Неум излази на Јадранско море у дужини од 20 km. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке Дрина, Сава, и Уна. Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 km²) и мањег херцеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла. На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас (река), Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од севера ка југу. 13,60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96% земље се употребљава за пољопривреду, док 83,44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су угаљ, железо, боксит, манган, дрво, бакар, хром, цинк, и хидропотенцијал. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док најнижи део земље је поред мора. Ретки земљотреси су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење шума. Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме. Главни град земље је Сарајево (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бијељина, Источно Сарајево, Бихаћ, Приједор, Брчко, Требиње и Добој.

• Река Босна
• Босна и Херцеговина
• Херцеговина

• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник. 
• Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia. 
• Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево. 
• Ћоровић, Владимир (1925). Босна и Херцеговина. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело. 
• Ћоровић, Владимир (1939). Политичке прилике у Босни и Херцеговини. Београд: Политика. 
• Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија. 
• Крестић, Василије (2017). Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину. Београд: САНУ. 
• Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370. 
• Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. 
• Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет. 
• Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт. 
• Фајфрић, Жељко. Котроманићи. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.