[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Баљци (Ружић)

Координате: 43° 49′ 44″ С; 16° 18′ 41″ И / 43.829022° С; 16.311335° И / 43.829022; 16.311335
С Википедије, слободне енциклопедије
Баљци
Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаРужић
ОбластДрнишка Крајина
Становништво
 — 2011.3
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 44″ С; 16° 18′ 41″ И / 43.829022° С; 16.311335° И / 43.829022; 16.311335
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина411 m
Баљци на карти Хрватске
Баљци
Баљци
Баљци на карти Хрватске
Баљци на карти Шибенско-книнске жупаније
Баљци
Баљци
Баљци на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22322 Ружић
Позивни број+385 22

Баљци су насељено мјесто у општини Ружић, Далмација, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налазе се на падинама Свилаје, изнад источног обода Петровог поља.

У селу се налази храм Српске православне цркве Св. Јована Крститеља из 1730. године и остаци унијатске цркве Преображења Господњег (Рога) из 1835. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Баљци су у Другом светском рату били под контролом четника (Свилајска бригада), али је село дало највећи број партизана од свих мјеста општине Дрниш. Њих 12 је учествовало у бици на Сутјесци, а преживјело је само двоје.

Због лошег економског стања, недостатка путева, струје и воде, становници Баљака су годинама емигрирали у друге крајеве. У бившој СФРЈ, највише су одлазили у Срем (Шид), а у иностранство у Немачку (Северна Рајна) и Велику Британију (Оксфорд). Протјерани Баљчани након рата, населили су се већим дијелом у Србији — Шид, Нови Сад, Београд, а неки у иностранство — Њемачка, САД, Уједињено Краљевство.

Прије рата је село припадало општини Дрниш. За вријеме рата у Хрватској (1991-1995) налазило се у Републици Српској Крајини, у близини границе с Хрватском. Године 1995. хрватском војном акцијом „Олуја“, протјерани су сви становници Баљака.

Ово село се спомиње у првој верзији пјесме „Бојна Чавоглаве”. Марко Перковић Томпсон, родом из сусједних Чавоглава, који је написао пјесму и извео, рекао је да је ово село одувјек уливало страх околним Хрватима. После је умјесто „Баљци и Мирловићи” додато „српски добровољци”.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1991. године, Баљци су имали 470 становника, 453 Срба, 13 Хрвата 4 осталих. Након рата, село је остало без становника, што је потврђено на задња два пописа (2001 и 2011).[2] Према попису из 2011. године, Баљци су имали 3 становника.[3]

Националност[4] 1991.
Срби 453
Хрвати 13
остали и непознато 4
Укупно 470
Демографија[4]
Година Становника
1961. 617
1971. 633
1981. 641
1991. 470
2001. 2
2011. 3

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Баљци је имало 470 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
453 96,38%
Хрвати
  
13 2,76%
непознато
  
4 0,85%
укупно: 470

Презимена

[уреди | уреди извор]
  • Арамбашић — Православци, славе Св. Николу
  • Башић — Православци, славе Св. Николу
  • Бешевић — Православци, славе Св. Николу
  • Бибић — Православци, славе Св. Николу
  • Видовић — Римокатолици
  • Џалета — Православци, славе Св. Николу
  • Гегић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Глигорић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гугић — Римокатолици
  • Гутић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јанковић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Јошић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Клисурић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Миланковић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Обрадовић — Православци, славе Св. Николу
  • Радомиловић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Тарлаћ — Православци, славе Св. Николу
  • Тетек — Православци, славе Св. Николу
  • Тошић — Православци, славе Св. Јована

Познати Баљчани

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Čavoglave u Zagrebu - Marko Perković Tompson, lik i nedelo - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2008-06-04. Приступљено 2023-08-08. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.