Ариш
| Ариш (Larix) Временски распон: средина еоцена — данас
| |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| Дивизија: | Pinophyta |
| Класа: | Pinopsida |
| Ред: | Pinales |
| Породица: | Pinaceae |
| Потпородица: | Laricoideae |
| Род: | Larix Miller |
| Врсте | |
|
Око 10–11; види текст | |
Ариш (лат. Larix) је једна врста четинарског дрвећа,[1] род дрвета из породице Pinaceae. У овом роду постоји 10—14 врста[2] биљака од којих се у Европи и северној Азији налази око седам. Фосилна историја рода је веома богата и казује да су ариши били веома распрострањени током читавог терцијара. Најстарији фосилни налаз рода је врста Larix altoborealis LePage & Basinger}-, честа од средине еоцена[3].
Најпознатији представник овог рода је европски ариш (Larix europaea). Ариши се јављају у хладном и умереном појасу северне полулопте.[1]Најраспрострањеније су у Русији (тајге) и Канади. Ариши су интересантни јер су, иако четинари, листопадне биљке.
Особине
[уреди | уреди извор]Биљке из овог рода имају право и високо стабло, висине од 15 до 50 метара, а изузетно и до 80 метара. Главна осовина носи неправилно, пршенасто распоређене гране. Биљке из овог рода имају две врсте изданака: кратке и дуге. Лишће је игличасто и опада сваке јесени. На дугорастима четине су спирално распоређене, а на краткорастима су у чуперцима.[1]
Класификација и врсте
[уреди | уреди извор]
Раније се род ариша делио на две секције на основу дужине заштитних љуспи (брактеја) у шишаркама: sect. Larix је садржала врсте са малим и слабо приметним зажтитним љуспама, док су у sect. Multiserialis биле врсте са дугачким заштитним љуспама[4][5]. Генетичка истраживања (Gernandt & Liston 1999)[6] нису подржала ову поделу, већ указују на разлике између врста Старог света и врста Новог света. Према њиховим резултатима, дужине шишарке и заштитних љуспи у њима су просто адаптације на климатске услове. По још новијим истраживањима (Wei and Wang 2003, 2004)[7] присутне су три монофилетске кладе унутар рода Larix: једна која обухвата северноамеричке врсте, једна која обухвата евроазијске врсте са кратким заштитним љуспама, и једна која обухвата евроазијске врсте са дугачким заштитним љуспама (изузетак је врста Larix sibirica која има кратке љуспе а налази се у клади са врстама дугих љуспи).
Постоји 10-14 врста ариша. Оне обележене астериском (*) у доњем списку нису прихваћене од свих аутора као посебне врсте.
- евроазијске врсте са кратким заштитним љуспама у шишаркама
- Европски ариш (лат. L. europaea). Планине централне Европе.
- L. dahurica, L. olgensis. Шуме источног Сибира.
- Јапански ариш (лат. L. leptolepis). Планине централног Јапана.
- Larix principis-rupprechtii*. Планине северне Кине.
- евроазијске врсте са дугачким заштитним љуспама у шишаркама
- Кинески ариш (лат. Larix potaninii). Планине југозападне Кине.
- Larix himalaica*. Централни Хималаји.
- Larix mastersiana. Планине западне Кине.
- Larix speciosa*. Планине југозападне Кине.
- Хималајски ариш (лат. L. griffithiana). Источни Хималаји.
- Сибирски ариш (лат. L. sibirica). Западни Сибир.
- Larix laricina. Шуме Северне Америке.
- Larix lyallii. Високе планине на северозападу САД и југозападу Канаде.
- Larix occidentalis. Ниже планине на северозападу САД и југозападу Канаде.
Већина ових врсти може се укрштати у узгоју; најпознатији хибрид је Larix × marschlinsii, који је настао у Швајцарској и Шкотској укрштањем ариша који су узгајани заједно.
Гљиве у шуми Ариша
[уреди | уреди извор]У симбиози са аришом расту многе врсте гљива, као што су прстењак (Suillus gravillei), аришова млечница (Lactairus porninsis), смеђи шупљикавац који се јавља у жутој форми (Boletinus cavipes), сива слинавка (Suillus aeruginascens) и многе друге гљиве које се могу пронаћи једино испод ариша коме преко зиме опадају четине.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 68. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
- ^ Jagels, R., LePage, B.A., Jiang, M. Eocene Larix from arctic Canada. IAWA Journal, Vol. 22 (1), 2001: 73–83
- ^ Bobrov, E. G. 1972. Kratkiy obzor vidov Listvennits - Synopsis specierum generis Larix Miller. Novit. Syst. Pl. Vasc. 9: 4-15.
- ^ -{LePage, Ben A. and James F. Basinger. 1995. The evolutionary history of the genus Larix (Pinaceae). pp. 19-29 in Schmidt, W.C. and K.J. McDonald (compilers). Ecology and management of Larix forests: a look ahead; proceedings of an international symposium; Whitefish, Montana, U.S.A., October 5-9, 1992. Ogden, UT: U.S.D.A. Forest Service General Technical Report GTR-INT-319.
- ^ Gernandt, D. S., & Liston, A. 1999. Internal transcribed spacer region evolution in Larix and Pseudotsgua (Pinaceae). Amer. J. Bot. 86: 711-723. доступно у .pdf формату Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2009).
- ^ Wei, X-X and X-Q Wang. 2003. Phylogenetic split of Larix: evidence from paternally inherited cpDNA trnT-trnF region. Plant Systematics and Evolution. 239: 67–77. доступно у .pdf формату[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
