Источна обала Сједињених Држава

Источна обала Сједињених Држава, такође позната као Источна обала или Атлантска обала, је обала дуж које се источни део САД сусреће са Атлантским океаном. Регионално, термин се односи на приобалне државе и подручје источно од Апалачких планина које имају обалу на Атлантском океану, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајланд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија и Флорида.^[1]

Назив места „Источна обала“ потиче од идеје да су суседних 48 држава дефинисане двема главним обалним линијама, једном на западном и другом на источном ободу. Остали изрази који се односе на ово подручје укључују „Источну обалу“ или „Атлантска обала“ (јер обала лежи дуж Атлантског океана).

Четрнаест држава које имају обалу на Атлантском океану су, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајленд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија, и Флорида. Поред тога, Пенсилванија и округ Колумбија граниче се са плимним краковима Атлантика (река Делавер и река Потомак). Државе Алабама, Мисисипи, Луизијана и Тексас (преко Мексичког залива), као и територије Порторика, америчких Девичанских острва и острва Наваса (које се само граничи са Карипским морем) имају атлантску обалу, али нису обухваћени дефиницијом.

Иако Вермонт и Западна Вирџинија немају атлантску обалу, они су груписани са државама Источног приморја због њихових локација у Новој Енглеској и на Старом Југу, и њихове историје као дела копнене базе првобитних тринаест колонија (наиме, колонија Њу Хемпшир, колонија Њујорк и колонија Вирџинија).^[2]

Првобитних 13 колонија Велике Британије у Северној Америци леже дуж Источне обале.

Две америчке државе на источној обали нису биле међу првобитних тринаест колонија: Мејн (постала је део енглеске колоније Масачусетс 1677) и Флорида (део Нове Шпаније до 1821, мада су Британци држали од после крај француског и индијског рата до 1781. године).^[3] Писана историја Флориде почиње доласком Европљана; шпански истраживач Хуан Понсе де Леон 1513. године направио је прве текстуалне записе. Држава је добила име по овом шпанском конквистадору, који је полуострво назвао Ла Паскуа Флорида, препознајући зелени пејзаж и зато што је било пролећно доба, које су Шпанци назвали Паскуа Флорида (Фестивал цвећа).^[4]

Средње колоније (Њу Џерзи, Пенсилванија, Њујорк и Делавер) били су у власништву Холанђана као Нова Холандија, све док их Енглези нису заузели средином и крајем 17. века.

Према источној обали постоје три основна климатска региона према Кепеновој класификацији климе од севера до југа на основу средње месечне температуре најхладнијег месеца (јануара):

Регија од северног Мејна до југа до северног Конектиката има континенталну климу, са топлим летима и хладним и снежним зимама. Подручје од јужног Конектиката према југу до југа Северне Каролине има умерену климу, са дугим, топлим летима и хладним зимама, док је подручје од југа Северне Каролине од југа до централне Флориде суптропско, са топлим и кишовитим летима и благим и сушнијим зимама. Око јужне централне Флориде на југу ([[Стјуарт (Флорида) |Стјуарт]]) има тропску климу у којој нема мраза и топло је до вруће током целе године.

Просечне месечне падавине крећу се од благог касног пада (новембра) до максимума из Масачусетса према северу (као у Портланду и Мејну), до благог летњег максимума у ​​средњоатлантским државама од југа Конектиката на југ до Вирџиније (као у Вилмингтону, Делаверу и Норфолку), до израженијег летњег максимума од рта Хатерас, Северна Каролина, према југу дуж југоисточне обале Сједињених Држава до Саване, Џорџија. Полуострво Флорида има оштар влажно-летњи / суво-зимски образац, са 60 до 70 процената падавина које падају у просеку између јуна и октобра у просеку, а суве и сунчане касне јесени, зиме и раног пролећа.

Иако су падине ретке, источна обала је подложна ураганима у атлантској сезони урагана, која званично траје од 1. јуна до 30. новембра, мада се урагани могу појавити и пре или после ових датума.^[5] Урагани Хејзел, Хуго, Боб, Исабел, Ирене, Санди и недавно Фиренца су неке од најзначајнијих олуја које су погодиле регион.

Источна обала је пасивна обала са ниским рељефом.^[6] Обликовала га је плеистоценска глацијација у крајњим северним областима Нове Енглеске, са офшор острвима као што су Нантукет, Блок острво, Фишерс острво. Отприлике северно од Њу Џерзија према југу, обална равница се шири према југу, одвојена од региона Пијемонта линијом пада Атлантског мора на рекама Источне обале, често означавајући место пловидбе и истакнута места градова. Обална подручја од Лонг Ајленда до југа до Флориде често се састоје од острва која прелазе приобална подручја, са дугим потезима пешчаних плажа. Многи већи ртови дуж доње источне обале заправо су острва-ограде, попут Спољних банака Северне Каролине и рта Канаверал на Флориди. Флорида Киз се састоје од кречњачког корала и пружају једине коралне гребене на копну САД.

У 2010. години број становника држава које имају обалу на источној обали процењен је на 112.642.503 (36% укупног становништва земље). Њујорк је истовремено и највећи град и највеће градско подручје на Источној обали. Источна обала је најнасељеније обално подручје у Сједињеним Државама.^[7]

Већи градови и метрополитанска подручја

Град	Популација у граду	Популација ширег подручја	Држава	Ранг
Њујорк	8,398,748	19,979,477	Њујорк	1
Филаделфија	1,584,138	6,096,120	Пенсилванија	6
Вашингтон	705,749	6,216,589	Вашингтон	20
Мајами	470,914	6,158,824	Флорида	40
Бостон	694,583	4,628,910	Масачусетс	21
Балтимор	602,495	2,802,789	Мериленд	30
Орландо	285,713	2,387,138	Флорида	71
Џексонвил	903,889	1,523,615	Флорида	12
Вирџинија Бич	450,138	1,725,246	Вирџинија	44
Портланд	66,417	538,500	Мејн	519
Провиденс	179,335	1,604,291	Роуд Ајланд	134
Округ Њу Хејвен (Конектикат)	130,418	862,477	Конектикат	210
Бриџпорт	144,900	939,904	Конектикат	182
Стамфорд	129,775	916,829	Конектикат	211
Њуарк (Њу Џерзи)	282,090	19,979,477	Њу Џерзи	73
Џерзи Сити	265,549	19,979,477	Њу Џерзи	78
Патерсон	145,627	19,979,477	Њу Џерзи	180
Елизабет	128,885	19,979,477	Њу Џерзи	215
Вудбриџ Тауншип	100,450	19,979,477	Њу Џерзи	311
Едисон	100,693	19,979,477	Њу Џерзи	310
Вилмингтон	70,635	6,069,875	Делавер
Колумбија	103,467	9,764,315	Мериленд
Џермантаун	90,494	9,764,315	Мериленд
Александрија	159,428	9,764,315	Вирџинија
Ричмонд	228,783	1,260,029	Вирџинија
Норфок (Вирџинија)	244,076	1,672,319	Вирџинија
Чесапик	244,835	1,672,319	Вирџинија
Њупорт Њуз	179,225	1,672,319	Вирџинија
Хамптон	134,510	1,672,319	Вирџинија
Портсмут	94,632	1,672,319	Вирџинија
Вилмингтон	122,607	282,573	Северна Каролина
Рали	469,298	1,337,331	Северна Каролина
Шарлот	872,498	2,636,883	Северна Каролина
Фејетвил	209,468	386,662	Северна Каролина
Чарлстон	136,208	802,122	Јужна Каролина
Колумбија	133,451	838,433	Јужна Каролина
Огаста	196,939	600,151	Џорџија
Савана	145,862	389,494	Џорџија
Атланта	498,044	5,949,951	Џорџија
Хајалија	238,942	5,828,191	Флорида
Порт Сент Луси	195,248	438,095	Флорида
Форт Лодердејл	182,595	5,762,717	Флорида
Пембрук Пајнс (Флорида)	172,374	5,762,717	Флорида
Холивуд	154,823	5,762,717	Флорида
Мирамар	140,823	5,762,717	Флорида
Корал Спрингс (Флорида)	133,507	5,762,717	Флорида
Палм Беј (Флорида)	114,194	543,376	Флорида
Мајами Гарденс	113,069	5,762,717	Флорида
Помпано Бич	111,954	5,762,717	Флорида
Вест Палм Бич	111,398	5,762,717	Флорида

Као прво место у Сједињеним Државама где су имигранти стигли и непосредна близина Европе, Кариба и Латинске Америке, Источна обала је дом разнолике популације и дом мулти-култура у поређењу са остатком САД. Од јаке латинске културе на југу Флориде и Њујорка, преко 200 година старе афро-америчке културе на приморским острвима ниских држава Џорџија и Јужна Каролина, до многих историјских градова у средњем Атлантику, где су снажне енглеска, немачка, италијанска културе. Присутна је ирска и француска култура. Источна обала је знатно разноврснија од остатка Сједињених Држава. Кинеска четврт у Њујорку и Мала Хавана у Мајамију примери су таквих културних центара у већим градовима.

Источна обала је дом већем делу политичке и финансијске моћи Сједињених Држава, као и центар разних одмаралишта и туристичка одредишта у Сједињеним Државама. Њујорк је финансијска престоница Сједињених Држава и један од водећих градова са финансијским моћима на свету. Седамдесет и једна од светских компанија са богатством од 500 има седиште у Њујорку, док је Мидтаун Менхетн са 400 милиона квадратних метара пословног простора у 2018. години највећи централни пословни округ на свету. Вашингтон је политички нервни центар Сједињених Држава. Многе организације као што су одбрамбени добављачи, цивилни извођачи, непрофитне организације, лобистичке фирме, синдикати, индустријске трговинске групе и професионална удружења имају седиште у Вашингтону или близу њега, како би биле блиске савезној влади.

Мајами и Флорида су једно од најбољих домаћих и међународних туристичких одредишта у Сједињеним Државама. Мајами је зими најтоплији главни град Сједињених Држава, овај фактор доприноси томе да буде главно туристичко средиште за међународне посетиоце. Мајами има једну од највећих концентрација међународних банака у Сједињеним Државама и трећу највишу линију хоризонта у САД са преко 300 високих зграда, од којих 55 прелази 149 метара. Лука Мајами је најпрометнија лука за крстарење на свету и у путничком саобраћају и у кружним линијама, а преко луке годишње прође преко 5,5 милиона путника на кружним путовањима. Центар за културу и истраживање тропских биљака у Сједињеним Државама има седиште у Мајамију у тропском ботаничком врту, док је држава Флорида други произвођач поморанџи иза Бразила.