[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Ивица Илиев

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивица Илиев
Илиев као играч Висле, 2011. године
Лични подаци
Пуно име Ивица Илиев
Датум рођења (1979-10-27)27. октобар 1979. (45 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Рад
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—2004 Партизан 150 (41)
2004—2007 Месина 58 (1)
2006 → Ђенова 21 (4)
2007—2008 ПАОК 17 (1)
2008—2009 Енерги Котбус 27 (3)
2009—2010 Макаби Тел Авив 17 (3)
2010—2011 Партизан 27 (13)
2011—2013 Висла Краков 48 (4)
Репрезентативна каријера
2003 Србија и Црна Гора 2 (1)

Ивица Илиев (Београд, 27. октобар 1979) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Илиев је почео да тренира фудбал у Раду одакле је још у млађим категоријама прешао у Партизан.[1] Дебитовао је за први тим Партизана у сезони 1997/98. код тренера Љубише Тумбаковића.[2] У наредној 1998/99. сезони је постигао и прве голове за клуб, од којих је један био Лацију у другом колу Купа победника купова.[3] Од сезоне 1999/00. је почео да добија све већу минутажу а по одласку Матеје Кежмана 2000. године постаје и стандардан у првих 11, играјући тада у нападачком тандему са Андријом Делибашићем.[4] Био је и део генерације која је изборила пласман у групну фазу Лиге шампиона у сезони 2003/04.[5] Партизан је тада у последњој рунди квалификација елиминисао Њукасл јунајтед а Илиев је био стрелац јединог гола на гостовању на Сент Џејмс парку, након чега се отишло у продужетке а потом и у извођење једанаестераца у којима је београдски клуб био бољи.[6]

Илиев је током првог мандата у Партизану три пута био првак државе (1999, 2002, 2003), а 2001. је освојио и национални Куп.[1]

У јулу 2004. је потписао уговор са тада новим италијанским прволигашем Месином.[7] Током такмичарске 2004/05. у Серији А, у којој је Месина заузела 7. место, Илиев је наступио на 29 утакмица, уз један постигнут гол. У наредној сезони је имао мању минутажу па је у јануару 2006. прослеђен на позајмицу у тадашњег трећелигаша Ђенову, са којом је на крају сезоне изборио пласман у Серију Б.[5] Вратио се затим у Месину са којом је на крају сезоне 2006/07. заузео последње место на табели Серије А.

Након три године у Италији, Илиев се лета 2007. преселио у Грчку и потписао за ПАОК из Солуна.[5] Провео је једну сезону у ПАОК-у, током које је постигао само један гол. У августу 2008. је потписао за немачког бундеслигаша Енерги Котбус.[8] Током сезоне 2008/09. је постигао три гола у Бундеслиги, на 27 одиграних утакмица.[9] Клуб је у тој сезони испао у други ранг такмичења. У августу 2009. је потписао за Макаби из Тел Авива. У израелском клубу је провео такмичарску 2009/10, с тим што се у јануару 2010. повредио након чега није играо до краја сезоне.

У јулу 2010. се вратио у Партизан, потписавши једногодишњи уговор.[10] Са клубом је изборио пласман у групну фазу Лиге шампиона за сезону 2010/11. Поред тога освојио је и дуплу круну.[5] Са 13 постигнутих голова, Илиев и Андрија Калуђеровић су поделили прво место на листи стрелаца Суперлиге Србије за сезону 2010/11.[11]

У јуну 2011. године потписао је уговор са Вислом из Кракова.[12] Две године је наступао за пољски клуб након чега је завршио играчку каријеру.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Илиев је за сениорску репрезентацију Србије и Црне Горе наступио на две утакмице и постигао један гол.[13] Дебитовао је током селекторског мандата Дејана Савићевића, 30. априла 2003. на пријатељској утакмици са Немачком у Бремену (0:1). Ушао је на терен у 84. минуту уместо Горана Тробока.[14] Други наступ је забележио код селектора Илије Петковића, 16. новембра 2003. на пријатељској утакмици са Пољском (3:4) у Плоцку. Ушао је на терен у 70. минуту уместо Саве Милошевића након чега је у 87. минуту постигао гол и ублажио пораз селекције СЦГ.[15]

Голови за репрезентацију
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 16. новембар 2003. Плоцк, Пољска  Пољска 4:3 4:3 пријатељски меч

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]
Партизан

Индивидуални

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Foto arhiva – Ivica Iliev”. crnobelanostalgija.com. Приступљено 27. 9. 2021. 
  2. ^ „Ivica Iliev”. partizanopedia.rs. Приступљено 27. 9. 2021. 
  3. ^ „Stankovićev gol za Lacio protiv Partizana i provokacija za “Grobare””. sportskasecanja.com. Приступљено 27. 9. 2021. 
  4. ^ „Iliev i Delibašić u glavnim ulogama”. glas-javnosti.rs. 13. 7. 2000. Приступљено 27. 9. 2021. [мртва веза]
  5. ^ а б в г „IVICA ILIEV ZA MONDO: Za Bajern mi kasno rekli, za Romu bolje da nisu!”. tvarenasport.com. 28. 10. 2020. Приступљено 27. 9. 2021. 
  6. ^ „Partizan u Ligi šampiona !!! (update)”. b92.net. 28. 8. 2003. Приступљено 27. 9. 2021. 
  7. ^ „Ивица Илиев се сели на Сицилију”. srbija.gov.rs. 12. 7. 2004. Приступљено 27. 9. 2021. 
  8. ^ „Ivica Iliev u Energi Kotbusu”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 27. 9. 2021. 
  9. ^ „Ivica Iliev” (на језику: немачки). kicker.de. Приступљено 27. 9. 2021. 
  10. ^ „Iliev se vratio u Partizan”. rts.rs. 21. 7. 2010. Приступљено 28. 9. 2021. 
  11. ^ „Илиев - Калуђеровић 13:13”. sportal.rs. 30. 5. 2011. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 27. 2. 2020. 
  12. ^ „Ilijev otišao u Vislu”. sportklub.rs. 6. 6. 2011. Приступљено 28. 9. 2021. 
  13. ^ „Ivica Iliev”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 
  14. ^ „(2003) Nemačka – Srbija i Crna Gora 1:0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 
  15. ^ „(2003) Poljska – Srbija i Crna Gora 4:3”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 9. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивица_Илиев&oldid=28622910”