Изрека

Изрека је израз у облику формуле, метафорички искован облик говора, већином помоћу слика идиоматичког карактера.

Могу се раздвојити три главне функције:

• Прва је функција претеривања и преувеличавања, при чему се равна са хиперболом (Истерати некога из коже - када се говори о бесу)
• Друга је функција еуфемизма, ублажавања (Кад гавран побели - уместо никад)
• Трећа је свођење једног стања ствари или акције на што мањи број речи (нокат и месо - за нечију зближеност)

У изреку спадају и други облици чврсте, традиционалне форме. Нпр. поређења по сличности - румен као ружа, али и по супротности - љут као овца. Могу садржати и алузије на анегдоте и приче - Прошао као Јанко на Косову.

У изреке спадају још и тзв. типични народни дублети - с коца и конопца, али и устаљени изрази попут ватрено крштење, слика здравља, потом наводи из страних језика - hic et nunc и конвенционалне фразе - да си ми жив и здрав.

• Шкреб и група аутора Речник књижевних термина, Београд: Бигз, 1986.
• Кнежевић, М. Антологија народних умотворина, 1957.
• Jolles, A. Einfache formen, 1958.
• Латковић, В. Народна књижевност I, 1967.
• Bausinger, H. Formen der "Volkspoesie", 1968.