[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Даглас C-133

С Википедије, слободне енциклопедије
Даглас C-133 Каргомастер

Даглас C-133
Даглас C-133

Општи подаци
Намена велики војни транспортни
Посада 6
Број путника 200 војника/127 рањеника са носилима
Порекло  САД
Произвођач Даглас (Douglas Aircraft Corporation)
Пробни лет 23. 04. 1956.
Уведен у употребу 1956.
Повучен из употребе 1971.
Статус ван употребе
Први оператер USAF i NASA
Број примерака 50
Димензије
Дужина 48,00 m
Висина 14,70 m
Распон крила 54,80 m
Површина крила 248,34 m²
Маса
Празан 49.631 kg
Нормална полетна 125.000 kg
Максимална 130.000 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 4
Физичке особине
Турбоелисни мотор Прат & Витни (Pratt & Whitney T34-P-9W) снаге 7.500 ph
Снага ТЕМ-а 5.586 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 578 km/h
Економска брзина 519 km/h
Радијус кретања 6.590 km
Долет 11.000 km
Плафон лета 9.800 m
Портал Ваздухопловство

Даглас C-133 Каргомастер (енгл. Douglas C-133 Cargomaster) је био тешки војни транспортни четворомоторни авион металне конструкције, пројектован за потребе оружаних снага САД. Производила га је фирма Даглас (Douglas Aircraft Corporation) од маја 1956. до 1961. године. Наследио га је тешки транспортни авион на турбо елисни погон Локид Ц-130 Херкул.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Даглас C-133 Каргомастер
Унутрашњост авиона Даглас C-133 Каргомастер

Пројект тешког војног транспортног авиона Даглас C-133 Каргомастер се по конструкцији потпуно разликује од својих предтодника C-74 Глоубмастер и C-124 Глоубмастер II. Авион Даглас C-133 је био једнокрилни висококрилац, потпуно металне конструкције са конвенционалним репом на коме су се налазила врата у облику рампе за утовар тешких и гломазних терета. Поред ових репних врата авион је имао и велика бочна врата.

Стајни трап типа трицикл био је увлачећи. Две средње ноге стајног трапа са по четири точка свака, увлаче се у гондоле причвршћене са спољног дела трупа тако да увлачење стајног трапа не одузима товарни простор у трупу авиона. Трећа предња нога стајног трапа са два точка смештена је у носу авиона.

На сваком крилу трапезастог облика, са правом нападном ивицом крила, било је уграђено по два турбо елисна мотора Прат & Витни Pratt & Whitney T34-P-7W или Pratt & Whitney T34-P-9W са трокраком металном елисом променљивог корака. За разлику од свог претходника Дагласа C-124, иако је по габариту карго простора мањи Даглас C-133 је могао да пренесе скоро дупло већу тежину око 50t. Захваљујући конструктивном решењу, да је крило изнад трупа авиона - висококрилац, труп авиона је веома близу писте што омогућава лакши уровар и истовар тешких и габатиних терета. Даглас је ову концепцију применио на авиону ДагласDC-5 16 година пре појаве авиона Даглас C-133 али тада то није схваћено као добро решење. Данас се ово решење готово искључиво користи код војних транспортних авиона.

Варијанте авиона Даглас C-133

[уреди | уреди извор]
  • C-133А - прва производна верзија авиона Даглас C-133 са моторима Pratt & Whitney T34-P-7W снаге 7.100 ph, произведено је 35 примерака,
  • C-133B - друга производна верзија авиона Даглас C-133 са моторима повећане снаге Pratt & Whitney T34-P-9W снаге 7.500 ph, и повећаним задњим вратима, произведено је 15 примерака ових авиона.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]
Даглас C-133 Каргомастер

Од 1956. до 1962. године произведено је 50 примерака ових авиона, који су коришћени за потребе америчког војног ваздухопловства USAF. Обично су се користили у комбинацији са авионима Даглас C-124 Глоубмастер II. Били су транспортна потпора америчкој војсци широм света у Вијетнамском рату у Европи, Африци, Блиском и Далеком истоку, веома често су се користили за транспорт ракета. Њиме су превожене ракете Атлас, Сатурн и Титан у свемирски центар у Кејп Канавералу које су се користиле за свемирске програме Џемини, Меркјури и Аполо.

У служби су се задржали до 1970.-тих година, првобитни век од 10.000 сати им је продужен на 19.000 сати а све у циљу да дочекају увођење нових транспортних авиона Локидових C-5А Galaxy и C-130 Hercules. Након повлаћења из војне службе неки од ових авиона су коришћени као карго авиони у цивилном саобраћају.

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8. 
  • Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5. 
  • Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (на језику: (језик: енглески)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6. 
  • Williams, Nicholas M. (1999). Military Air Transport Service (на језику: (језик: енглески)). Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6. 
  • Tambini, Anthoni J. (1999). Douglas Jumbo's The Globemaster (на језику: (језик: енглески)). Brookline Village, Boston: Branden Publishing Company. ISBN 978-0-8283-2044-3. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]