2020

Milenijum:	3. milenijum
Vekovi:	20. vek 21. vek 22. vek
Decenije:	2000-e 2010-e 2020-e 2030-e 2040-e
Godine:	2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023
2020 na Vikimedijinoj ostavi.

2020. godina (rimskim ciframa: MMXX) bila je prestupna godina koja je počela u sredu. 2020. je dvadeseta godina 3. milenijuma, dvadeseta godina 21. veka i prva godina 2020-ih.

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. januar — U Australiji, u državama Novi Južni Vels i Viktorija, od posledica požara poginulo je 18 osoba, a više od 10.000 je evakuisano.
• 3. januar — Američka vojska je u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdadu ubila iranske vojne zvaničnike, Kasema Sulejmanija i Abu Madi al-Muhandisa. Kao rezultat ovog atentata, otpočeli su protesti širom Irana.
• 5. januar — Zoran Milanović je u drugom krugu predsedničkih izbora, izabran za predsednika Hrvatske, pobedivši Kolindu Grabar Kitarović.
• 7. januar — 56 ljudi je ubijeno, a preko 200 ljudi je povređeno tokom stampeda na sahrani generala Kasema Sulejmanija, u iranskom gradu Kermanu.
• 8. januar — Let 752 Jukrejn internešnl erlajnsa je oboren ubrzo nakon poletanja sa Aerodroma Imam Homeini u Teheranu, usmrtivši svih 176 putnika i članova posade.
• 10. januar — Omanski sultan, Kabus ibn Said el Said, umire u 79. godini života. Hajtam Bin Tarik Al Suad ga nasleđuje kao sultan.
• 15. januar — Ruski premijer, Dmitrij Medvedev sa svojim kabinetom, podnosi ostavku. Na predlog predsednika Vladimira Putina, na mesto premijera je postavljen Mihail Mišustin.
• 18. januar — Građanski rat u Jemenu: 111 jemenskih vojnika i petoro dece je ubijeno u napadu dronova i raketa na vojni kamp u blizini Mariba.
• 24. januar — Dva slučaja koronavirusa, koji se prvo pojavio u Kini, zabeleženi u Evropi (u Francuskoj).
  • Razoran zemljotres, jačine 6,9 jedinica Rihterove skale, pogodio istok Turske pritom ubivši 41 osobu.
• 28. januar — Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavljuju Trampov mirovni plan.
• 30. januar — Svetska zdravstvena organizacija objavila je da koronavirus predstavlja vanrednu situaciju na globalnom nivou, zbog neprestanog širenja virusa.
• 31. januar — Ujedinjeno Kraljevstvo i Gibraltar su se formalno povukli iz Evropske unije.

• 2. februar — Novak Đoković i Sofija Kenin su pobednici Otvorenog prvenstva Australije u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji.
  • Protesti u Crnoj Gori: U Podgorici se okupilo rekordan broj vernika (oko 60.000 ljudi).
    • Broj umrlih od koronavirusa porastao na 305, a broj obolelih na 14.500. Prvi smrtni slučaj od posledica virusa van Kine su zabeleženi na Filipinima.
• 3. februar — Kanzas Siti čifsi pobedili su San Francisko fortinajnerse 31 : 20 i tako postali Superboul šampioni posle 50 godina.
• 9. februar — Epidemija koronavirusa 2019/20: Oko 37.500 ljudi zaraženo je širom sveta, dok je 811 ljudi umrlo od posledica koronavirusa.
• 10. februar — Film Parazit dobio nagradu Oskar za najbolji film. Za najbolju žensku ulogu nagrađena je glumica Rene Zelveger, a Oskara za najbolju mušku ulogu poneo Hoakin Finiks.
  • Protesti u Crnoj Gori: Građani Podgorice su prisustvovali molebnu u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, posle kojeg su krenuli u litiju koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
• 11. februar — Šef Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus, izjavio je da epidemija koronavirusa u Kini predstavlja vrlo ozbiljnu pretnju za ostatak sveta
• 19. februar — U pucnjavu u nemačkom gradu Hanau, ubijeno je jedanaest, a povređeno je pet osoba.
• 22. februar — Beograd je prvi grad na svetu koji je organizovao koncert podrške Vuhanu, glavnom gradu kineske provincije Hubej, koji se bori sa koronavirusom.
  • Tim astronoma iz šangajske astronomske opservatorije je utvrdio prisustvo molekula kiseonika analizom svetlosnih talasa koji su stigli do Zemlje sa Markarijana 231, galaksije udaljene oko 581 milion svetlosnih godina.
• 24. februar — Prema zvaničnim podacima civilne zaštite u Italiji, ukupno su 153 osobe zaražene, dok su četiri umrle od posledica koronavirusa.
• 26. februar — Prisustvo koronavirusa do sada je zabeleženo u skoro 40 zemalja sveta. U Hrvatskoj je potvrđeno da je obolelo troje, prvi slučajevi zabeleženi su u Grčkoj i Severnoj Makedoniji.
• 28. februar — Broj zaraženih koronavirusom nastavlja da raste širom sveta. Prvi slučajevi zaraze zabeleženi su u Belorusiji i Litvaniji, pa je broj evropskih zemalja u kojima ima obolelih premašio deset.
  • Ukupno 33 turska vojnika poginula su u vazdušnim napadima u Idlibu, objavio je guverner pogranične turske provincije Hataj.

• 3. mart — Sijera Leone povukla je priznanje Kosova kao nezavisne države, izjavio je srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
  • Ministar unutrašnjih poslova Austrije, Karl Nehamer, najavio je podršku u zaštiti granice od migranata za Grčku i zemlje Zapadnog Balkana slanjem austrijske policije.
• 5. mart — U Republici Srpskoj zabeleženi su prvi slučajevi zaraze koronavirusom, potvrdilo je Ministarstvo zdravlja RS.
  • Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da postoji trostruka bezbednosna mreža u odbrani od migranata koja predviđa da će, ako migranti probiju grčku granicu, biti zaustavljeni na Zapadnom Balkanu.
• 6. mart — Ministar zdravlja Srbije, Zlatibor Lončar, na vanrednoj konferenciji za novinare saopštio je da je u Srbiji potvrđen prvi slučaj koronavirusa.
  • Najmanje 27 osoba je ubijeno i još toliko je ranjeno u napadu na skup u Kabulu, kojem je prisustvovao i avganistanski lider Abdulah.
• 7. mart — Iz Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu potvrđena je još jedan slučaj zaraze koronavirusom, što znači da je do sada u Hrvatskoj potvrđeno 12 inficiranih. Među zaraženima u Sloveniji je i jedan lekar.
  • Više od 10.000 migranata pokušava iz Turske da pređe u Grčku na putu ka Evropi. Nakon mirnog jutra, situacija na granici Grčke i Turske postaje sve napetija.
• 9. mart — Broj preminulih od virusa korona u Italiji je drastično skočio – za 24 sata umrlo 97 ljudi. Zaraženo je skoro 10.000 ljudi.
• 11. mart — Svetska zdravstvena organizacija je deklarisala epidemiju virusa korona kao pandemiju.
• 13. mart — Zbog zabrane javnih skupova i manifestacija u Crnoj Gori, Mitropolija crnogorsko-primorska je odlučila da privremeno obustavi litije, što je kasnije Vlada Crne Gore pozdravila tu odluku.
• 15. mart — Zbog pandemije virusa korona i nemogućnosti zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je proglasio vanredno stanje u Srbiji. Po proglašenju vanrednog stanja, uveden je niz mera koje za cilj imaju suzbijanje zaraze i očuvanje zdravlja stanovnika.
• 17. mart — Evropski lideri su zatvorili spoljašnje i unutrašnje granice Evropske unije na najmanje 30 dana, kako bi smirili pandemiju virusa korona.
  • UEFA je odložila Evropsko prvenstvo u fudbalu 2020. za leto 2021. godine.
• 18. mart — Evropska radiodifuzna unija je otkazala Pesmu Evrovizije 2020, zbog pandemije virusa korona u Evropi, što je prvo otkazivanje ovog takmičenja za 64 godine održavanja.
• 20. mart — Broj umrlih od korona virusa je prešao 10.000, dok je broj zaraženih dostigao četvrt miliona.
• 24. mart — Međunarodni olimpijski komitet i Japan su suspendovali Letnje olimpijske igre do 2021. godine, bez odloženog datuma.
• 26. mart — Broj zaraženih od korona virusa je dostigao 500.000, sa približno 23.000 potvrđenih smrtnih slučajeva. Sjedinjene Države su prestigle Kinu i Italiju po ukupnom broju potvrđenih slučajeva, sa najmanje 81.321 slučaja i preko 1.000 umrlih.
• 27. mart — Severna Makedonija je zvanično postala 30. članica NATO pakta.
• 30. mart — Broj umrlih od korona virusa u Španiji je nadmašio broj umrlih u Kini, sa ukupno 7.340 prijavljenih smrtnih slučajeva.
  • Međunarodni olimpijski komitet je najavio da će Letnje olimpijske igre biti održana od 23. jula do 8. avgusta 2021. godine.

• 2. april — Broj zaraženih od Kovida-19 je dostigao milion slučajeva širom sveta.
• 3./4. april — Ruska Federacija uputila je Srbiji pomoć u vidu 15.000 testova za detekciju virusa Kovid-19. Jedanaest aviona ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga dopremilo je u Srbiju medicinsku pomoć iz Ruske Federacije. Pomoć, između ostalog, uključuje 16 specijalnih motornih vozila namenjenih za dezinfekciju objekata i puteva, kao i veliku količinu medicinske opreme, tehnike i zaštitnih sredstava neophodnih Srbiji u lečenju pacijenata zaraženih koronavirusom i u borbi protiv širenja Kovida-19.
• 4. april — U zoni isključenja oko bivše nuklearne elektrane u Černobilju izbio je šumski požar, oko 90 vatrogasaca gasilo je požar koji je zahvatio otprilike 20 hektara površine.
• 5. april — Prvi slučaj zaraze životinje Kovidom-19. U pitanju je bila četvorogodišnja malajska tigrica iz zoološkog vrta Bronks u Njujorku.
• 8. april — Turska je poslala pomoć Srbiji u vidu različitih medicinskih sredstava, uključujući 100.000 zaštitnih maski, 2.000 zaštitnih odela, kao i 1.500 testova za Kovid-19.
• 10. april — Broj umrlih od Kovida-19 dostigao je 100 hiljada slučajeva širom sveta.
• 14. april — Međunarodni monetarni fond (MMF) je izjavio da očekuje da će svetska ekonomija pasti za 3%, što je najveći pad posle Velike depresije 1930-ih godina.
• 15. april — Najduža životinja na svetu, duga kao 10 automobila, odnosno 45 metara,pronađena je u podmorskom kanjonu u blizini obala Zapadne Australije. Naučnici sa Šmit univerziteta kažu da se radi o sifonofori, providnoj crvolikoj životinji, koja je, poput korala, sastavljena od više malih jedinki koje imaju ulogu organa jednog većeg bića, saopšteno je sa tog univerziteta.
  • Broj zaraženih od Kovida-19 je dostigao dva miliona slučajeva širom sveta.
• 17. april — Grupa francuskih naučnika sa Univerziteta u Provansi je utvrdila da virus korona u potpunosti umire pri temperaturi od 92 stepena tokom 15 minuta.
  • Broj umrlih od virusa korona u Evropi je dostigao 100 hiljada.
• 18. april — U pucnjavi u kanadskoj pokrajini Nova Škotska, ubijeno je dvadeset i troje ljudi.
• 20. april — Cena nafte je pala na rekordni minimum, zbog pandemije virusa korona i zbog rusko-arapskog sukoba oko cene nafte.
• 21. april — Broj zaraženih od Kovida-19 je dostigao dva i po miliona slučajeva širom sveta.
• 25. april — Broj umrlih od korona virusa je prešao 200 hiljada slučajeva širom sveta.
• 27. april — Broj zaraženih od Kovida-19 je dostigao tri miliona slučajeva širom sveta, dok je broj zaraženih u Sjedinjenim Državama prešao milion slučajeva.
• 28. april — Broj zaraženih od Kovida-19 u Rusiji dostiže 87.147 slučaja, što prestiže broj od 84.341 zaraženih u Kini.

• 1. maj — Kao posledicu pucnjave u Novoj Škotskoj, Kanada je zabranila prodaju i upotrebu 1.500 vrsta vatrenog oružja.
  • Broj izlečenih od Kovida-19 je dostigao milion slučajeva širom sveta.
• 6. maj — U Srbiji je ukinuto vanredno stanje koje je uvedeno 15. marta zbog virusa korona.
  • Astronomi su objavili otkriće prve crne rupe smeštene u zvezdanom sistemu, koja je vidljiva golim okom.
• 8. maj — 15 osoba je privedeno posle incidenta ispred Skupštine Srbije, kada su poslanici Srpskog pokreta Dveri i njihove pristalice na čelu sa Boškom Obradovićem napali poslanika Marijana Rističevića i pocepali mu sako i izvređali ministra zdravlja Zlatibora Lončara, poslanika SNS Milovana Drecuna kome su rekli da je nasrnuo na poslanicu Mariju Janjušević i vređanjem su dočekali lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića.
• 12. maj — U Institutu „Mihajlo Pupin” proizveden je prvi respirator u Srbiji, a inženjer instituta Vladimir Nešić ističe je da je to najsavremeniji uređaj i ocenio da Srbija ima kadrovske mogućnosti za pokretanje proizvodnje medicinske opreme. Ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je prilikom predstavljanja prvog domaćeg respiratora izjavio da je to „velika pobeda srpske pameti i inženjerskog znanja”.
• 14. maj — Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 300 hiljada slučajeva.
• 16. maj — Bundesliga je postala prva velika sportska liga koja je nastavila svoju sezonu, nakon 27. januara.
• 21. maj — Broj zaraženih od virusa korona je prešao 5 miliona slučajeva, sa 106 hiljada zaraženih tokom prethodnog dana, što je najveći broj obolelih u toku jednog dana do tada.
• 22. maj — Prvi dan bez preminulih od posledica virusa korona u Srbiji.
• 26. maj — U preko stotinu gradova u Sjedinjenim Državama počeli su protesti, povodom ubistva Džordža Flojda.
• 27. maj — Poglavar Islamske verske zajednice u Severnoj Makedoniji Sulejman Redžepi, smenjen je po hitnom postupku, jer se oženio 50 godina mlađom ženom.
• 31. maj — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 6 miliona slučajeva širom sveta.

• 2. jun — Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine, Fahrudin Radončić, podneo je ostavku na tu funkciju.
• 7. jun — Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 400 hiljada slučajeva širom sveta.
• 8. jun — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 7 miliona slučajeva širom sveta.
• 14. jun — U Atlanti su počeli protesti zbog ubistva Afroamerikanca, Rejšarda Bruksa.
• 16. jun — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 8 miliona slučajeva širom sveta.
• 21. jun — Održani redovni izbori za Skupštinu Srbije, Skupštinu AP Vojvodine i lokalne samouprave, na kojima je koalicija koju je predvodio Aleksandar Vučić odnela pobedu.
• 22. jun — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 9 miliona slučajeva širom sveta.
• 28. jun — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 10 miliona slučajeva širom sveta, dok je broj zaraženih u Sjedinjenim Državama dostigao 2,5 miliona slučajeva.
  • Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 500 hiljada slučajeva širom sveta.

• 1. jul — Na 234 biračka mesta širom Srbije ponovljeni su izbori, na kojima je pravo glasa imalo 203.012 birača.
  • Crna Gora je legalizovala istopolne brakove postavši 30. država koja je ozakonila ovaj tip braka.
• 2. jul — Ruski birači su podržali izmenu Ustava Rusije.
• 3. jul — Nakon ostavke Eduara Filipa, za novog premijera Francuske imenovan je Žan Kasteks.
  • Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 11 miliona slučajeva širom sveta.
• 4. jul — Poplave na ostrvu Kjušu u Japanu usmrtile su više od 50 ljudi.
• 7. jul — U Beogradu i drugim gradovima Srbije otpočeli su protesti građana.
• 8. jul — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 12 miliona slučajeva širom sveta.
• 10. jul — Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, potpisao je dekret kojim je poništena odluka da nekadašnja pravoslavna bazilika Aja Sofija bude muzej.
• 14. jul — Najmanje 16 osoba je poginulo u sukobima na granici između Arcaha i Azerbejdžana.
• 15. jul — Hakerski napadi na Tviteru, čije su mete bili istaknuti nalozi sa velikim brojem pratilaca, doveli su do masovne bitkojn prevare.
• 18. jul — Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 600 hiljada slučajeva širom sveta.
• 22. jul — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 15 miliona slučajeva širom sveta.

• 3. avgust — Konstituisan je dvanaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije.
• 4. avgust — U snažnim eksplozijama lučkih skladišta u Bejrutu poginulo je najmanje 158 osoba, a više od 6000 je povređeno.
  • Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 700 hiljada slučajeva širom sveta.
• 7. avgust — Indijski avion je iskliznuo sa poletno-sletne staze prilikom sletanja u Kožikodeu pri čemu je poginulo 19 osoba.
• 9. avgust — Aleksandar Lukašenko je pobedio na predsedničkim izborima u Belorusiji, opozicioni lideri odbili da priznaju rezultate izbora.
• 10. avgust — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 20 miliona slučajeva širom sveta.
• 11. avgust — Predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je da je u Rusiji registrovana prva vakcina protiv virusa korona.
• 13. avgust — Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati su uspostavili zvanične diplomatske odnose.
• 18. avgust — Predsednik Malija, Ibrahim Bubakar Kejta, podneo ostavku nakon državnog udara koji je izvela Vojska Malija.
• 21. avgust — Sevilja je osvojila Ligu Evrope, pobedom u finalu protiv Intera sa 3 : 2.
• 22. avgust — Broj umrlih od Kovida-19 je prešao 800 hiljada slučajeva širom sveta.
• 23. avgust — Bajern Minhen je osvojio Ligu šampiona, pobedom u finalu protiv Pariz Sen Žermena sa 1 : 0.
• 25. avgust — Svetska zdravstvena organizacija je objavila da je potpuno zaustavljeno širenje divljeg poliovirusa na tlu Afrike.
• 28. avgust — Japanski premijer Šinzo Abe najavio povlačenje sa funkcije zbog lošeg zdravstvenog stanja.
• 30. avgust — Na Parlamentarnim izborima u Crnoj Gori pobedile opozicione stranke okupljene oko Zdravka Krivokapića, Alekse Bečića i Dritana Abazovića.
  • Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 25 miliona slučajeva širom sveta.

• 4. septembar — U Vašingtonu je potpisan ekonomski sporazum kojem su prisustvovali delegacije predsednika Donalda Trampa, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade privremenih institucija u Prištini Avdulaha Hotija.
• 11. septembar — U poplavama koje su zahvatile Sudan poginulo je više od stotinu ljudi, a poplavljeno je više od 100.000 kuća.
• 12. septembar — Bahrein i Izrael uspostavili su zvanične diplomatske odnose.
• 13. septembar — Demonstranti su zapalili zgradu Vlade u libijskom gradu Bengaziju protestujući zbog teških uslova života i korupcije.
  • Dominik Tim i Naomi Osaka su pobednici Otvorenog prvenstva SAD u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji.
• 14. septembar — Kraljevsko astronomsko društvo je najavilo otkrivanje fosfina u atmosferi Venere, za koji je poznato da je snažan prediktor za prisustvo mikroorganizama.
• 23. septembar — Aleksa Bečić iz partije Demokratska Crna Gora izabran je odlukom nove većine za predsednika Skupštine Crne Gore.
• 25. septembar — Dva pilota Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije poginula su prilikom pada aviona MiG-21 u rejonu sela Brasina kod Malog Zvornika obavljajući svoje letačke zadatke.
  • Vojni avion AN-26 srušio se nedaleko od grada Čugujeva u Harkovskoj oblasti na istoku Ukrajine, a tom prilikom je poginulo 20 ljudi i dvoje teže povređeno.
• 27. septembar — Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje i opštu mobilizaciju zbog eskalacije situacije u Nagorno-Karabahu.
• 29. septembar — Broj umrlih od Kovida-19 je prešao milion slučajeva širom sveta.

• 4. oktobar — Održan je referendum o nezavisnosti Nove Kaledonije, na kome je većina građana glasala protiv nezavisnosti od Francuske.
• 5. oktobar — Harvi Alter, Majkl Hoton i Čarls Rajs primili su Nobelovu nagradu za medicinu zahvaljujući otkriću virusa koji izaziva hepatitis C.
• 6. oktobar — Najmanje jedna osoba je preminula, a 590 ljudi je povređeno tokom nereda na protestima u Biškeku, prestonici Kirgistana.
• 7. oktobar — Sud u Atini proglasio je političku partiju krajnje desnice Zlatnu zoru za kriminalnu organizaciju, nakon čega su usledili protesti na atinskim ulicama.
• 10. oktobar — Najmanje 27 osoba je poginulo, a više od 100.000 je ostalo bez struje kada je uragan Delta pogodio obalu američke države Luizijana.
• 11. oktobar — Rafael Nadal i Iga Švjontek su pobednici Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji.
• 12. oktobar — Los Anđeles lejkersi su pobedom protiv Majami hita postali šampioni NBA lige.
• 16. oktobar — U departmanu Ivlin, nadomak Pariza, učenik srednje škole ubio je profesora obezglavljivanjem ispred prosvetne ustanove.
• 22. oktobar — Zemljotres jačine 5,2 jedinice Rihterove skale pogodio je područje udaljeno 52 kilometra od ostrva Zakintos.
• 23. oktobar — Luis Arse je pobedio na predsedničkim izborima u Boliviji pošto je osvojio 55,10 odsto glasova.
• 24. oktobar — Dva pilota su poginula nakon što se srušio avion američke mornarice u Alabami.
  • Najmanje 18 osoba je ubijeno, a 57 ranjeno, u samoubilačkom bombaškom napadu na obrazovni centar u Kabulu.
• 25. oktobar — Najmanje 22 osobe su poginule kada se srušila crkva na istoku Gane.
• 26. oktobar — NASA je merenjem talasnih dužina sunčeve svetlosti objavila da na Mesecu ima vode.
• 27. oktobar — Luis Hamilton je postao vozač sa najviše pobeda u formuli 1 pošto je trijumfovao u trci za Veliku nagradu Portugala.
• 28. oktobar — Formirana je nova Vlada izborom Ane Brnabić za predsednicu Vlade.
• 29. oktobar — Francuska policija je uhapsila napadača za koga se sumnja da je u Nici nožem ubio tri osobe.
• 30. oktobar — Snažan zemljotres jačine 6,6 stepeni Rihterove skale pogodio je grčko ostrvo Samos i turski obalski grad Izmir.

• 2. novembar — U terorističkim napadima u Beču poginulo je pet dok je ranjeno više od 17 osoba.
• 3. novembar — Na predsedničkim izborima u SAD, kandidat Demokratske stranke, Džo Bajden, izabran je za predsednika SAD pobedivši aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
• 8. novembar — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 50 miliona slučajeva širom sveta.
• 9. novembar — Oružani sukobi u Nagorno-Karabahu završeni su potpisivanjem sporazuma o prekidu vatre u Moskvi između lidera Jermenije, Azerbejdžana i Rusije.
• 14. novembar — Najmanje 10 ljudi je poginulo u požaru koji je na severu Rumunije zahvatio bolnicu u kojoj se leče i pacijenti oboleli od koronavirusa.
• 15. novembar — Kandidat opozicije Maja Sandu pobedila je na predsedničkim izborima u Moldaviji.
  • Održani lokalni izbori u Bosni i Hercegovini.
• 20. novembar — U Srbiji je proglašena trodnevna žalost zbog smrti patrijarha Irineja.
• 29. novembar — Francuska pobedila na izboru za Dečju pesmu Evrovizije 2020. godine.

• 1. decembar — Opservatorijska platforma teleskopa Aresibo, teška 900 tona koja je slala i primala radio talase iz svemira, srušila se sa visine od 140 metara i teško oštetila tanjir teleskopa prečnika 300 metara.
• 4. decembar — Skupština Crne Gore izabrala je novu Vladu na čelu sa premijerom Zdravkom Krivokapićem.
  • U Beogradu u Aberdarevoj ulici kod zgrade RTS-a došlo je do velike eksplozije boce sa plinom u kojoj je jedna osoba poginula, a dve teško povređene.
• 10. decembar — Na području planine Kozare u Republici Srpskoj se srušio sportski avion, poginula su oba člana posade.
• 16. decembar — Kineska svemirska sonda Čange-5, koja je sa sobom nosila oko dva kilograma uzoraka Mesečevih stena i tla, uspešno se vratila na Zemlju.
• 18. decembar — Broj zaraženih od Kovida-19 je prešao 75 miliona slučajeva širom sveta.
• 26. decembar — Nacionalna avio-kompanija Crne Gore Montenegro erlajns u potpunosti je obustavila saobraćaj zbog nerešenih finansijskih problema sa Vladom Crne Gore.
• 29. decembar — Skupština Crne Gore je usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti.
  • Zemljotres jačine 6,3 stepeni po Rihteru pogodio je okolinu Petrinje 46 kilometara jugoistočno od Zagreba.
• 30. decembar — Najmanje 16 osoba je poginulo i oko 60 ih je povređeno u eksplozijama na aerodromu u Adenu, dok je sletao avion u kojem je bila nova Vlada nacionalnog jedinstva Jemena.

• 1. januar — Damir Mihanović, hrvatski komičar, glumac i muzičar (*1961)
• 3. januar:
  • Kasem Sulejmani, iranski general-major Korpusa Čuvara Islamske revolucije (*1957)
  • Volfgang Brecinka, nemačko-austrijski naučnik (*1928)
• 5. januar — Hans Tilkovski, nemački fudbalski golman (*1935)
• 6. januar — Jovan Nikitović, pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Vujna (*1946)
• 7. januar — Zijad Arslanagić, jugoslovenski i bosanskohercegovački fudbaler (*1936)
• 10. januar:
  • Neda Arnerić, jugoslovenska i srpska glumica (*1953)
  • Kabus ibn Said el Said, sultan Omana i njegovih zavisnih teritorija (*1940)
• 13. januar — Žan Delimo, francuski istoričar (*1923)
• 15. januar — Milovan Stepandić, srpski košarkaški trener (*1954)
• 19. januar — Blagovest Sendov, bugarski diplomata, matematičar i političar (*1932)
• 21. januar — Teri Džouns, velški komičar, scenarista, glumac, režiser i pisac (*1942)
• 23. januar — Robert Arčibald, škotski košarkaš (*1980)
• 24. januar:
  • Duje Bonačić, jugoslovenski reprezentativac u veslanju i zaslužni sportista Jugoslavije (*1929)
  • Miodrag Damnjanović, srpski arhitekta (*1939)
  • Rob Rensenbrink, holandski fudbaler (*1947)
• 26. januar:
  • Kobi Brajant, američki košarkaš (*1978)
  • Ronald Li, romski kanadski pisac, lingvista i aktivista (*1934)
• 29. januar — Blagoja Georgijevski, jugoslovenski košarkaš (*1950)
• 31. januar:
  • Janez Stanovnik, pravnik, ekonomista, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije (*1922)
  • Meri Higins Klark, američka spisateljica (*1927)
  • Mirza Kazar, azerbejdžanski pisac, politički analitičar, voditelj, izdavač (*1947)

• 1. februar — Endi Gil, engleski muzičar i muzički producent, najpoznatiji kao suosnivač i solo gitarista grupe Gang of Four (*1956)
• 3. februar — Džordž Štajner, američki književni kritičar, esejista, filozof, romanopisac i pedagog (*1929)
• 4. februar:
  • Danijel arap Moi, kenijski političar, drugi predsednik Kenije od 1978. do 2002. godine (*1924)
  • Ljiljana Petrović, jugoslovenska i srpska pevačica (*1939)
• 5. februar — Kirk Daglas, američki glumac, reditelj i producent (*1916)
• 7. februar — Nedžmije Pagaruša, jugoslovenska i albanska pevačica i glumica (*1933)
• 9. februar — Vladimir Kranjčević, hrvatski dirigent, pijanista i pedagog (*1936)
• 10. februar — Ranko Jovović, srpski pjesnik (*1941)
• 15. februar — Vatroslav Mimica, jugoslovenski i hrvatski filmski reditelj, scenarista i producent (*1923)
• 16. februar:
  • Hari Greg, severnoirski fudbaler i fudbalski trener (*1932)
  • Perl Kar, engleska pevačica i učesnica Evrovizije (*1921)
• 17. februar — Mario Mašungo, mozambički političar i ekonomista, premijer Mozambika od 1986. do 1994. godine (*1940)
• 18. februar — Veselin Đuretić, srpski istoričar i član Senata Republike Srpske (*1933)
• 23. februar:
  • Zoran Modli, srpski novinar, radijski disk-džokej, pilot i instruktor letenja (*1948)
  • Čitetsu Vatanabe, japanski superstogodišnjak, koji je u trenutku smrti bio najstariji živi muškarac na svetu (*1907)
• 24. februar:
  • Đorđe Želčeski, jugoslovenski i makedonski pevač narodne muzike (*1938)
  • Jan Tajgen, norveški muzičar, glumac i komičar (*1949)
• 25. februar:
  • Hosni Mubarak, egipatski političar, bivši predsednik Republike Egipat (*1928)
  • Miroljub Trošić, srpski televizijski i filmski amaterski glumac (*1948)
  • Miodrag Karadžić, srpski scenarista, autor više TV serija (*1950)
• 26. februar:
  • Muhamed Filipović, jugoslovenski i bosanskohercegovački filozofski pisac (*1929)
  • Nedžmije Hodža, udovica nekadašnjeg albanskog vođe Envera Hodže i bivša političarka (*1921)
• 28. februar — Friman Dajson, britansko-američki fizičar i matematičar (*1923)
• 29. februar — Eva Sekelj, mađarska plivačica (*1927)

• 4. mart — Havijer Perez de Kueljar, peruanski političar, peti po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1982. do 1991. godine i premijer Perua od 2000. do 2001. godine (*1920)
• 5. mart — Ljubomir Radičević, jugoslovenski i srpski reditelj i scenarista (*1927)
• 6. mart — Mica Trofrtaljka, srpska folk pevačica (*1943)
• 7. mart — Zdenka Vučković, jugoslovenska i hrvatska pevačica (*1942)
• 8. mart:
  • Maks fon Sidou, švedski i američki glumac (*1929)
  • Novica Gušić, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1941)
• 9. mart — Ričard Kenet Gaj, britanski matematičar (*1916)
• 10. mart:
  • Beba Selimović, interpretatorka sevdalinki (*1939)
  • Desimir Stanojević, srpski glumac (*1950)
• 11. mart — Ruža Balog, srpska i jugoslovenska pevačica narodne muzike, starogradskih pesama i sevdalinki (*1943)
• 13. mart — Dana Zatopkova, čehoslovačka atletičarka (*1922)
• 14. mart:
  • Eva Pilarova, češka pevačica i glumica (*1939)
  • Ofer Bar Josef, izraelski arheolog, profesor praistorijske arheologije na Harvard univerzitetu (*1937)
• 15. mart — Branislav Vidić, profesor na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu, akademik SANU, svetski stručnjak za mikrobiologiju (*1934)
• 16. mart — Mirko Bojić, jugoslovenski i srpski novinar, reporter, spoljnopolitički komentator, urednik i publicista (*1932)
• 17. mart:
  • Manuel Serifo Njamadžo, političar iz Gvineje Bisao (*1958)
  • Eduard Limonov, ruski pisac, političar i disident (*1943)
  • Ranko Maletić, pravoslavni sveštenik protojerej stavrofor i starešina Crkve Svete Trojice kod Prijedora (*1951)
  • Beti Vilijams, mirovna aktivistkinja iz Severne Irske i dobitnica Nobelove nagrade za mir (1976) (*1943)
• 18. mart — Alfred Vorden, američki pilot, vazduhoplovni inženjer i astronaut (*1932)
• 19. mart — Miljenko Žuborski, srpski književnik (*1938)
• 20. mart:
  • Vladimir Zabrodski, čehoslovački hokejaš na ledu (*1923)
  • Borislav Stanković, srpski košarkaš i trener, kao i dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške organizacije (*1925)
  • Keni Rodžers, američki pevač, tekstopisac, glumac i muzički producent (*1938)
• 23. mart — Nora Ili, švajcarska preobraćenica u islam i islamska propovednica (*1984)
• 24. mart:
  • Alber Uderzo, francuski strip crtač i scenarista (*1927)
  • Tanja Popović, srpska profesorka (*1963)
  • Manu Dibango, kamerunski muzičar i tekstopisac (*1933)
• 26. mart:
  • Rade Mihaljčić, srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (*1937)
  • Majkl Sorkin, američki arhitekta, urbanista, pisac i autor (*1948)
  • Milan Daljević, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije (*1925)
• 28. mart:
  • Igor Spasov, srpski televizijski novinar i filmski i TV montažer (*1960)
  • Lazar Ranković, pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Vitovnice (*1937)
  • Lin Kristi, australijski džez basista (*1928)
• 29. mart:
  • Kšištof Penderecki, poljski kompozitor i dirigent (*1933)
  • Filip Voren Anderson, američki teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1977. godine (*1923)
• 30. mart:
  • Milutin Knežević, episkop valjevski (*1949)
  • Sava Tutundžić, arheolog, egiptolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (*1928)

• 2. april — Ranko Borozan, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1933)
• 4. april — Miša Tumbas, navijač Partizana (*1954)
• 5. april — Mahmud Džibril, libijski političar (*1952)
• 6. april:
  • Radomir Antić, fudbalski trener (*1948)
  • Dušan Grujić, predsednik teniskog kluba Partizan (*1949)
• 8. april:
  • Boško Bursać, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1945)
  • Magdalina Savković, pravoslavna monahinja (*1945)
  • Donato Sabija, italijanski atletičar (*1964)
  • Lars Erik Lundval, švedski hokejaš na ledu i hokejaški trener (*1934)
• 11. april:
  • Radomir Mićunović, srpski pesnik, kritičar, esejista, novinar, publicista i enigmata (*1940)
  • Rafaila Marković, igumanija Manastira Male Remete (*1935)
  • Džon Horton Konvej, engleski matematičar (*1937)
• 14. april — Miodrag Lazić, srpski primarijus, hirurg i književnik (*1955)
• 15. april — Brajan Denehi, američki filmski, televizijski i pozorišni glumac, producent i reditelj (*1938)
• 16. april:
  • Milija Vuković, srpski glumac (*1947)
  • Luis Sepulveda, čileanski pisac i novinar (*1949)
  • Bojana Milošević Brnad, jugoslovenska i srpska košarkašica (*1965)
• 19. april — Natalija Lazić, srpska pevačica i učesnica šou programa Ja imam talenat (*1991)
• 20. april — Ebov Graham, britanski pevač i član sastava Foreign Beggars (*1979)
• 21. april:
  • Terujuki Okazaki, japanski majstor šotokan karatea 10. dan (*1931)
  • Šon Arnold, britanski glumac (*1941)
  • Donald Kenedi, američki naučnik, javni administrator i akademik (*1931)
  • Florijan Šnajder, njemački muzičar (*1947)
• 22. april:
  • Širli Najt, američka glumica (*1937)
  • Dimitri Diatčenko, američki glumac ukrajinskog porekla (*1968)
• 24. april:
  • Fred Godson, američki reper (*1985)
  • Lin Folds Vud, britanska TV voditeljka i novinarka (*1948)
  • Rob Gibs, američki animator i režiser (*1964)
• 25. april:
  • Džin Dinarski, američki glumac (*1933)
  • Dragan Vojvodić, srpski nefrolog, doktor medicinskih nauka i funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata (*1959)
  • Jovan Mirković, srpski istoričar specijalizovan za proučavanje genocida i holokausta (*1943)
• 26. april — Jovan Glamočanin, srpski političar i pravnik (*1940)
• 27. april:
  • Dragutin Zelenović, predsednik Vlade Republike Srbije i redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (*1928)
  • Rober Erben, francuski fudbaler i trener (*1939)
• 28. april — Fredrik Larson, švedski rukometaš (*1984)
• 29. april:
  • Jahija Hasan, danski pesnik palestinskog porekla (*1995)
  • Irfan Han, indijski glumac (*1967)
• 30. april:
  • Sem Lojd, američki glumac, pevač i muzičar (*1963)
  • Stefan Lukić, srpski bokser (*1993)

• 1. maj:
  • Lajoš Engler, jugoslovenski košarkaš (*1928)
  • Radoslav Ćebić, srpski novinar (*1972)
• 2. maj:
  • Snežana Veljković, lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu (*1946)
  • Olga Kulikovska-Romanova, počasni akademik Ruske akademije umetnosti, autor brojnih publikacija u ruskoj i stranoj štampi, član Saveza književnika Rusije (*1926)
• 3. maj:
  • Dejv Grinfild, engleski muzičar, pevač i autor pesama (*1949)
  • Miroslava Mirković, srpska istoričarka i univerzitetska profesorka (*1933)
• 4. maj:
  • Dragan Vučić, makedonski TV voditelj, muzičar i šoumen (*1955)
  • Nada Ler-Sofronić, feministkinja, borac za slobodu, ravnopravnost i društvenu pravdu (*1941)
• 5. maj:
  • Spasoje Krunić, arhitekta, projektant i političar (*1939)
  • Sergej Adijan, sovjetski i ruski matematičar (*1931)
• 6. maj — Siniša Kisić, bivši gradonačelnik Brčkog i potpredsednik Olimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine (*1954)
• 8. maj — Roj Horn, nemačko-američki zabavljač i mađioničar (*1944)
• 9. maj — Litl Ričard, američki pevač i kantautor (*1932)
• 10. maj:
  • Džeri Stiler, američki komičar i glumac (*1927)
  • Branko Bojović, srpski arhitekta i urbanista (*1940)
  • Momčilo Životić, srpski filmski i pozorišni glumac (*1931)
• 11. maj:
  • Andrea Rinaldi, italijanski fudbaler Atalante (*2000)
  • Torkild Grobsel, danski protestantski sveštenik (*1947)
  • Bogdan Jakuš, jugoslovenski i srpski filmski i pozorišni glumac (*1938)
• 12. maj — Edin Sprečo, jugoslovenski i bosanski fudbaler (*1947)
• 13. maj — Kijotaka Suetake, japanski sumo rvač (*1992)
• 15. maj — Fred Vilard, američki glumac, komičar i pisac (*1933)
• 16. maj — Jerina Jović, srpska pevačica narodnih pesama (*1949)
• 18. maj — Marko Elsner, jugoslovenski i slovenački fudbaler i trener (*1960)
• 21. maj:
  • Miroslav Radovanović, srpski pevač narodne muzike (*1947)
  • Bekim Sejranović, bosanskohercegovački književnik i književni prevodilac (*1972)
  • Oliver Vilijamson, američki ekonomista (*1932)
• 22. maj:
  • Džeri Sloun, američki košarkaš i košarkaški trener (*1942)
  • Miljan Mrdaković, srpski fudbaler (*1982)
• 23. maj — Branislav Mijatović Mija, srpski muzičar, šoumen i jedan od osnivača popularne grupe Slatki Greh (*1952)
• 25. maj — Džordž Flojd, Afroamerikanac koji je umro tokom lišavanja slobode od strane policijskih službenika u Mineapolisu (*1973)
• 26. maj:
  • Prahlad Džani, indijski sadu (*1929)
  • Klif Penington, kanadski hokejaš na ledu (*1940)
• 29. maj — Bob Vejton, najstariji čovek na svetu (*1908)
• 30. maj — Bobi Morou, američki sprinter (*1935)
• 31. maj — Hristo Javašev, bugarski slikar (*1935)

• 2. jun — Ves Anseld, američki košarkaš i košarkaški trener (*1946)
• 3. jun — Džon Luk Džok, ministar pravde u Vladi Južnog Sudana (*1951)
• 5. jun — Boris Gaganelov, bugarski fudbaler (*1941)
• 7. jun — Marina Blagojević, srpska sociološkinja, nacionalna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i feministkinja (*1958)
• 8. jun — Pjer Nkurunziza, burundijski političar i predsednik Burundija od 2005. pa do smrti 2020. godine (*1964)
• 13. jun:
  • Antonina Janjić, monahinja Manastira Ćelije (*1931)
  • Dragoslav Kočović, srpski doktor političkih nauka i univerzitetski profesor (*1954)
• 14. jun — Sušant Sing Radžput, indijski bolivudski glumac, plesač, preduzetnik i filantrop (*1986)
• 16. jun — Dobrivoje Topalović, srpski pevač narodne muzike (*1944)
• 17. jun:
  • Vili Torn, engleski igrač snukera (*1954)
  • Igor Vuk Torbica, srpski pozorišni reditelj (*1987)
• 18. jun — Tibor Benedek, mađarski vaterpolista (*1972)
• 19. jun:
  • Karlos Ruiz Zafon, španski pisac, autor mnogih bestselera (*1964)
  • Ijan Holm, engleski glumac (*1931)
• 20. jun — Ema Derosi Bjelajac, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i predsednica Predsedništva SR Hrvatske od 1985. do 1986. godine (*1926)
• 21. jun:
  • Bobana Veličković, reprezentativka Srbije u sportskom streljaštvu (*1990)
  • Mile Nedelkoski, makedonski pisac (*1935)
• 22. jun:
  • Džoel Šumaher, američki filmski reditelj, scenarista i producent (*1939)
  • Pjerino Prati, italijanski fudbaler (*1946)
• 26. jun:
  • Nikola Stojanović, predsednik Centralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine od 1978. do 1982. godine (*1933)
  • Jaroslav Polak, čehoslovački i slovački fudbaler (*1947)
• 27. jun — Ilija Petković, srpski fudbaler, fudbalski trener i selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore (*1945)
• 29. jun:
  • Karl Rajner, američki glumac, zabavljač, reditelj, scenarista, pisac i TV producent (*1922)
  • Miodrag Bogić, srpski je filmski, televizijski i radio reditelj, scenarista, producent i direktor „Magma filma“ iz Beograda (*1940)
• 30. jun — Elena Flerova, sovjetska i ruska umetnica (*1943)

• 3. jul:
  • Lidija Pilipenko, primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu i koreograf (*1938)
  • Živojin Žika Novkov, srpski baletski igrač i koreograf (*1938)
• 6. jul:
  • Enio Morikone, italijanski kompozitor i dirigent (*1928)
  • Zoran Stojković, srpski pravnik, političar i ministar pravde Srbije 2004—2007 (*1946)
  • Ronald Grejam, američki matematičar (*1935)
• 7. jul — Miodrag Maticki, srpski književnik i naučni radnik (*1940)
• 8. jul — Naja Rivera, američka glumica, pevačica i model (*1987)
• 9. jul — Ljubiša M. Jovanović, srpski muzičar (*1965)
• 10. jul — Džek Čarlton, engleski fudbaler (*1935)
• 11. jul — Manojle Gavrilović, srpski književnik i pesnik (*1945)
• 12. jul — Keli Preston, američka glumica i manekenka (*1962)
• 13. jul:
  • Grant Imahara, američki stručnjak za elektroniku i radio kontrolu i glumac (*1970)
  • Milutin Mića Stojanović, srpski harmonikaš, kompozitor i pevač (*1935)
• 15. jul:
  • Darinka Matić-Marović, srpska dirigentkinja, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i dekan Fakulteta muzičke umetnosti (*1937)
  • Petar Aladžić, jugoslovenski i srpski strip scenarista (*1954)
• 18. jul — Boško Marinko, srpski rvač (*1939)
• 19. jul:
  • Nikolaj Tanajev, kirgiski političar koji je obavljao funkciju premijera Kirgistana od 2002. do 2005. godine (*1945)
  • Dragan Kolundžija, srpski i jugoslovenski književnik i pesnik. (*1938)
• 21. jul — Snežana Spasić, izvođač srpske i balkanske tradicionalne muzike, kao i pop, rok i džez muzike (*1969)
• 23. jul — Žaklin Nunan, američka pedijatrica i dečiji kardiolog (*1928)
• 24. jul — Bendžamin Mkapa, tanzanijski političar i predsednik Tanzanije od 1995. do 2005. godine (*1938)
• 25. jul:
  • Džon Sakson, američki filmski i televizijski glumac (*1936)
  • Božidar Milenković, jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1954)
• 26. jul:
  • Miodrag Sibinović, srpski filolog, lingvista, prevodilac, teoretičar prevođenja i književnik (*1937)
  • Olivija de Hevilend, britansko-američka filmska, pozorišna i televizijska glumica (*1916)
• 27. jul — Oven Artur, premijer Barbadosa od 1994. do 2008. godine (*1949)
• 28. jul — Uroš Glovacki, srpski filmski i pozorišni glumac (*1933)
• 31. jul:
  • Alan Parker, engleski filmski stvaralac (*1944)
  • Miodrag Živković, srpski vajar i redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (*1928)

• 1. avgust:
  • Dimitrije Stefanović, srpski muzikolog i dirigent, akademik i generalni sekretar SANU (*1929)
  • Vilford Brimli, američki glumac i pevač (*1934)
• 3. avgust — Džon Hjum, irski političar i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1998. godine (*1937)
• 4. avgust:
  • Rajko Dujmić, hrvatski muzičar, najpoznatiji kao vođa grupe Novi fosili (*1954)
  • Zoran Milenković, srpski i jugoslovenski fudbaler (*1946)
  • Frensis E. Alen, američka informatičarka i pionirka u polju optimizujućih kompajlera (*1932)
• 5. avgust:
  • Agatonas Jakovidis, grčki pevač narodne muzike rebetiko stila (*1955)
  • Isidora Bjelica, srpska književnica i TV voditeljka (*1967)
  • Nada Mlađenović, srpska filmska i pozorišna glumica (*1928)
• 7. avgust — Majkl Odžo, nigerijsko-američki košarkaš (*1993)
• 10. avgust — Vladica Popović, srpski i jugoslovenski fudbaler i trener (*1935)
• 12. avgust:
  • Slobodan Jarčević, srpski književnik, publicista i ratni ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine (*1942)
  • Pavol Biroš, slovački fudbaler i čehoslovački reprezentativac (*1953)
• 14. avgust — Svetozar Obradović, srpski i jugoslovenski scenarista stripova, novinar, pedagog i sportski radnik (*1950)
• 15. avgust — Antonije Đurić, srpski novinar, književnik, istoričar i publicista (*1929)
• 17. avgust — Novak Vukoje, srpski otorinolaringolog, poznat kao "doktor za hrkanje" (*1947)
• 18. avgust — Ben Kros, engleski glumac (*1947)
• 20. avgust:
  • Branko Kostić, jugoslovenski ekonomista i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Crne Gore (*1939)
  • Zoran Miljković, srpski i jugoslovenski glumac (*1947)
• 21. avgust:
  • Darko Macura, srpski izvođač narodne muzike, graditelj instrumenata, kompozitor i muzički pedagog (*1952)
  • Marko Popović, srpski arheolog i univerzitetski profesor (*1944)
• 23. avgust — Milan Šević, srpski organizator kulturno-umetničkih delatnosti (*1939)
• 26. avgust — Džerald P. Kar, američki pilot i astronaut (*1932)
• 28. avgust — Čedvik Bouzman, američki glumac (*1976)
• 31. avgust — Pranab Mukerdži, indijski predsednik od jula 2012. do jula 2017. godine (*1935)

• 5. septembar:
  • Jirži Mencl, češki reditelj (*1938)
  • Žarko Domljan, hrvatski istoričar i političar (*1932)
• 6. septembar — Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalštaba VJ (1998—2000) i ministar odbrane SRJ (2000) (*1941)
• 10. septembar:
  • Arije Livne, savjetnik predsjednika Vlade Republike Srpske (*1921)
  • Dajana Rig, engleska glumica (*1938)
• 12. septembar — Navid Afkari, iranski rvač koji je osuđen na smrt, a potom i pogubljen (*1993)
• 15. septembar:
  • Momčilo Krajišnik, privrednik, srpski političar iz Republike Srpske i član predsjedništva BiH (1996—1998) (*1945)
  • Musa Traore, vojni oficir i predsednik Malija od 1968. do 1991. godine (*1936)
• 18. septembar — Rut Bejder Ginsberg, pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država (*1933)
• 19. septembar — Li Kerslejk, engleski muzičar (*1947)
• 21. septembar:
  • Majkl Lonsdejl, britansko-francuski glumac (*1931)
  • Artur Eškin, američki naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2018. godine (*1922)
• 22. septembar:
  • Agne Simonson, švedski fudbaler (*1935)
  • Miša Marković, srpski umetnik, pevač i kompozitor (*1949)
• 23. septembar — Zlatko Portner, srpski i jugoslovenski rukometaš (*1962)
• 25. septembar — Goran Paskaljević, srpski filmski reditelj, scenarista i producent (*1947)
• 27. septembar — Juko Takeuči, japanska glumica (*1980)
• 29. septembar:
  • Isidora Žebeljan, srpska kompozitorka i redovna članica SANU (*1967)
  • Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah, premijer Kuvajta (2003—2006) i emir Kuvajta (2006—2020) (*1929)

• 4. oktobar — Kenzo Takada, japanski modni kreator (*1939)
• 6. oktobar:
  • Edi van Hejlen, holandsko-američki muzičar, tekstopisac i producent (*1955)
  • Džoni Neš, američki rege pevač (*1940)
  • Miloš Gerić, srpski klarinetista i profesor (*1935)
  • Đorđije Vuković, srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti (*1943)
• 8. oktobar — Mićo Lovrić, učesnik Narodnooslobodilačkog rata i predsednik FK Partizan (1967-1971) (*1926)
• 10. oktobar — Miloje Popović Kavaja, srpski diplomata, publicista i književnik, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja Adligat (*1936)
• 11. oktobar — Bora Drljača, srpski folk pevač (*1941)
• 13. oktobar — Vaskrsija Janjić, srpski stručnjak iz oblasti fitofarmacije (*1944)
• 20. oktobar — Džejms Randi, kanadsko-američki mađioničar i skeptik (*1928)
• 24. oktobar:
  • Đuro Stipanović, srpski književnik (*1937)
  • Izet Ibrahim el Duri, irački vojni i politički lider Baas partije (*1942)
• 26. oktobar — Sreten Davidović, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1931)
• 28. oktobar:
  • Duško Šnjegota, srpski univerzitetski profesor i doktor ekonomskih nauka (*1967)
  • Miomir Dašić, crnogorski istoričar i redovni član CANU (*1930)
• 29. oktobar:
  • Slaven Zambata, jugoslovenski fudbaler (*1940)
  • Jordančo Čevrevski, jugoslovenski i makedonski filmski i pozorišni glumac (*1951)
• 30. oktobar:
  • Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski (1990—2020) i episkop banatski (1985—1990) (*1938)
  • Žarko Knežević, jugoslovenski i srpski košarkaš (*1947)
  • Robert Fisk, britanski pisac i novinar (*1946)
  • Pavle Nikolić, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (*1928)
  • Miljenko Vikić, hrvatski baletni plesač, koreograf i filmski glumac (*1931)
• 31. oktobar:
  • Šon Koneri, škotski filmski i pozorišni glumac (*1930)
  • Danijel Dumilej, britansko - američki reper, tekstopisac i muzički producent (*1971)

• 2. novembar — Rajko Đurić, romski pisac i političar (*1947)
• 3. novembar — Ivo Tartalja, teoretičar, istoričar književnosti i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (*1930)
• 4. novembar — Ken Hensli, britanski rok pevač, kompozitor, multi-instrumentalista i producent (*1945)
• 6. novembar:
  • Dragan Jovičić, jugoslovenski, srpski i bosanskohercegovački filmski i pozorišni glumac (*1953)
  • Fernando Solanas, argentinski filmski režiser, tekstopisac i političar (*1936)
• 7. novembar — Vera Zima, jugoslovenska i hrvatska pozorišna, filmska i televizijska glumica (*1953)
• 9. novembar — Dragomir Antonić, srpski etnolog (*1948)
• 10. novembar — Amadu Tumani Ture, malijski političar i predsednik u dva navrata (1991—1992; 2002—2012) (*1948)
• 11. novembar:
  • Kalifa ibn Salman el Kalifa, premijer Bahreina (1970—2020) (*1935)
  • Mileta Lisica, srpski košarkaš (*1966)
  • Elmedin Rovčanin, političar i sekretar Ministarstva rada i socijalnog staranja u Vladi Crne Gore (*1974)
• 12. novembar:
  • Krasnodar Rora, jugoslovenski i hrvatski fudbaler (*1945)
  • Mirko Babić, srpski glumac (*1948)
  • Džeri Rolings, predsednik Gane u dva navrata (1979; 1981—2001) (*1947)
  • Masatoši Košiba, japanski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2002. godine (*1926)
• 13. novembar — Krunoslav Kićo Slabinac, jugoslovenski i hrvatski pevač, gitarista, kompozitor i aranžer (*1944)
• 14. novembar — Armen Džigarhanjan, sovjetski, jermenski i ruski glumac (*1935)
• 15. novembar — Rej Klemens, engleski fudbalski golman (*1948)
• 16. novembar:
  • Mića Milošević, srpski reditelj i scenarista dokumentarnih i igranih filmova (*1930)
  • Ivan Bekjarev, jugoslovenski i srpski glumac (*1946)
  • Tomislav Merčep, hrvatski političar i ratni zločinac (*1952)
• 17. novembar:
  • Pim Dusburg, holandski fudbalski golman (*1943)
  • Kolja Mićević, srpski prevodilac, pesnik, esejista i publicista (*1941)
• 18. novembar — Branko Despot, srpski hirurg, univerzitetski profesor i hroničar (*1954)
• 20. novembar:
  • Irinej, patrijarh Srpske pravoslavne crkve (2010—2020) (*1930)
  • Džudit Džarvis Tomson, američki filozof (*1929)
• 21. novembar — Artemije Radosavljević, raščinjeni episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski (*1935)
• 22. novembar:
  • Mustafa Nadarević, jugoslovenski, bosanskohercegovački i hrvatski pozorišni i filmski glumac i režiser (*1943)
  • Anđelija Vesnić, jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica (*1929)
• 23. novembar — Anele Nkonka, južnoafrički fudbaler (*1987)
• 24. novembar:
  • Kristof Dominisi, francuski ragbista (*1972)
  • Mamadu Tandža, nigerski potpukovnik, političar i predsednik Nigera od 1999. do 2010. godine (*1938)
  • Pero Gudelj, bosanskohercegovački biznismen i osnivač kompanije "Fis" (*1955)
  • Bojan Zlatanović Tokan, srpski muzičar i bubnjar Amadeus benda (*1975)
• 25. novembar — Dijego Maradona, argentinski fudbaler (*1960)
• 26. novembar — Darija Nikolodi, italijanska glumica, scenaristkinja i producentkinja (*1950)
• 27. novembar — Špiro Guberina, jugoslovenski i hrvatski filmski i pozorišni glumac (*1933)
• 28. novembar — Dejvid Prauz, engleski karakterni glumac, bodibilder i dizač tegova (*1935)
• 29. novembar:
  • Miroslav Miša Aleksić, srpski muzičar, bas gitarista rok benda „Riblja Čorba” (*1953)
  • Papa Buba Diop, senegalski fudbaler (*1978)
• 30. novembar:
  • Branimir Šćepanović, srpski književnik i scenarista (*1937)
  • Renata Laksova, američka pedijatrijska genetičarka (*1931)

• 1. decembar — Božidar Boško Avlijaš, doktor ekonomskih nauka i prvi predsjednik "Srpskog intelektualnog foruma" Srpsko Sarajevo (*1927)
• 2. decembar:
  • Rafer Džonson, američki desetobojac i filmski glumac (*1934)
  • Valeri Žiskar d’Esten, francuski političar i predsednik države od 1974. do 1981. godine (*1926)
  • Vladislav Veljković, pravoslavni protosinđel i iguman Manastira Svete Trojice (*1960)
  • Hju Kiz Bern, australijsko−engleski glumac (*1947)
• 5. decembar — Viktor Ponedeljnik, sovjetski fudbaler (*1937)
• 6. decembar:
  • Džej Ramadanovski, jugoslovenski i romski pevač folk, romske, turbo-folk i pop-folk muzike (*1964)
  • Dejan Dabović, jugoslovenski vaterpolista (*1944)
  • Tabare Vaskez, urugvajski političar i predsednika Urugvaja u dva navrata (2005—2010; 2015—2020) (*1940)
• 7. decembar:
  • Tihomir Arsić, srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac i producent (*1957)
  • Čak Jejger, američki pilot (*1923)
  • Borivoje Kandić, jugoslovenski i srpski glumac (*1961)
  • Vinko Brnada, bosanskohercegovački pevač i izvođač sevdalinki (*1946)
• 8. decembar — Alehandro Sabelja, argentinski fudbaler i fudbalski trener (*1954)
• 9. decembar — Paolo Rosi, italijanski fudbaler (*1956)
• 11. decembar — Kim Ki Duk, južnokorejski filmski režiser (*1960)
• 12. decembar:
  • Džon le Kare, engleski je romanopisac, scenarista, producent i povremeni glumac (*1931)
  • Džek Stajnberger, američki fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1988. godine (*1921)
• 14. decembar:
  • Žerar Ulije, francuski fudbaler i fudbalski trener (*1947)
  • Milomir Odović, srpski i bosanskohercegovački fudbaler i fudbalski trener (*1955)
• 15. decembar:
  • Zoltan Sabo, srpski fudbaler i fudbalski trener (*1972)
  • Georgije Dobrosavljević, pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Blagoveštenja (*1934)
• 16. decembar:
  • Janko Vujinović, srpski književnik (*1945)
  • Eva Marija Karađorđević, treća supruga i udovica princa Andreja Karađorđević (*1926)
  • Leticija Li Sijan, pro - pekinška aktivistkinja u Hong Kongu (*1964)
• 17. decembar:
  • Vesna Denčić, srpska književnica i aforističarka (*1963)
  • Pjer Bujoja, predsednik Burundija u dva navrata (1987—1993; 1996—2003) (*1949)
• 18. decembar — Dragiša Pandurović Gile, srpski satiričar i tekstopisac (*1953)
• 19. decembar — Hermina Pipinić, jugoslovenska i hrvatska filmska i pozorišna glumica (*1928)
• 22. decembar:
  • Serafim Miljković, pravoslavni arhimandrit duhovnik Manastira Blagoveštenja Rudničkoga (*1935)
  • Edmund Klark, američki naučnik iz oblasti računarstva (*1945)
• 23. decembar:
  • Pero Kvrgić, jugoslovenski, srpski i hrvatski filmski i pozorišni glumac (*1927)
  • Mićo Mićić, srpski političar i gradonačelnik Bijeljine (2005—2020) (*1956)
• 24. decembar:
  • Milorad Janković, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1940)
  • Aleksandar Ivoš, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1931)
  • Svetislav Vranić, kapetan Er Srbije koji je dovezao medicinsku pomoć iz Kine (*1964)
• 25. decembar — Maksim Cigalko, beloruski fudbaler (*1983)
• 26. decembar:
  • Milka Babović, jugoslovenska reprezentativka u atletici, novinar i sportski komentator (*1928)
  • Zlatko Nikolić, srpski kriminolog (*1946)
• 27. decembar:
  • Aleksandar Ivić, srpski matematičar, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu i akademik SANU (*1949)
  • Eva Sjatkovska, poljski lingvista i slavista (*1930)
• 28. decembar:
  • Spasoje Vlajić, srpski naučnik, inženjer kristalografije i pronalazač svetlosne formule (*1946)
  • Milutin Petrović, srpski pesnik i jedan od osnivača Srpskog književnog društva (*1941)
• 29. decembar:
  • Pjer Karden, italijanski i francuski modni dizajner (*1922)
  • Biserka Ilijašev, inženjerka arhitekture (*1942)
  • Šaba Du, američki glumac, plesač i koreograf (*1955)
• 30. decembar — Aleksandar Jovanović, srpski matematičar i univerzitetski profesor (*1949)
• 31. decembar — Dušan Jovanović, jugoslovenski, srpski i slovenački glumac, pozorišni reditelj, dramaturg, esejista i scenarista (*1939)

• Fizika —
• Hemija —
• Medicina —
• Književnost —
• Mir —
• Ekonomija —

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma