Редви
Редви (енгл. reduit) је у фортификацији последњи уређени ослонац одбране тврђава, утврђених рејона или положаја.[1]
Развој и карактеристике
[уреди | уреди извор]У средњовековним градовима, сличну улогу имао је донжон, а са развојем ватреног оружја - цитадела у тврђавама. У неким системима бастионских фронтова градио се и редви ревелина. При ојачавању одбране скривеног пута и главног бедема тврђава, називани су ретраншманима. Себастијан Вобан је градио редвије у облику линета. У пољској фортификацији улогу редвија имали су тамбур и блокхауз, а у склопу положаја - редут. У Првом и Другом светском рату улогу редвија, у склопу одбрамбених рејона, имале су отпорне тачке и чворови одбране, а у склопу положаја - положаји предвиђени за поседање резервама.[1]
Национални редви
[уреди | уреди извор]
Термин национални редви означава најјачи ослонац одбране земље.[1][а]
На ратном броду
[уреди | уреди извор]У ратној морнарици, редви је оклопљени део брода у којем су смештена тешка артиљеријска оруђа, па представља неку врсту цитаделе ратног брода. У савременим условима редви се као појам елемента одбране ређе употребљава.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ У литератури се често, погрешно, употребљава термин национални редут: редут је спољашње утврђење, док се овај појам користи за одбрану централних, виталних делова земље, и препуштање спољашњих области непријатељу. Према томе, правилно је национални редви, тј. национална цитадела, а не национално спољашње утврђење.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 99
Литература
[уреди | уреди извор]- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 99
