[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

РАИГ

С Википедије, слободне енциклопедије
Г протеин спрегнути рецептор, фамилија C, група 5, члан А
Идентификатори
СимболГПРЦ5А
Алт. симболиРАИГ1, РАИ3
Ентрез9052
ХУГО9836
ОМИМ604138
РефСеqНМ_003979
УниПротQ8НФЈ5
Остали подаци
ЛокусХромозом 12 п13-п12.3
Г протеин спрегнути рецептор, фамилија C, група 5, члан Б
Идентификатори
СимболГПРЦ5Б
Алт. симболиРАИГ2
Ентрез51704
ХУГО13308
ОМИМ605948
РефСеqНМ_016235
УниПротQ9НЗХ0
Остали подаци
ЛокусХромозом 16 п12
Г протеин спрегнути рецептор, фамилија C, група 5, члан C
Идентификатори
СимболГПРЦ5Ц
Алт. симболиРАИГ3
Ентрез55890
ХУГО13309
ОМИМ605949
РефСеqНМ_022036
УниПротQ9НQ84
Остали подаци
ЛокусХромозом 17 q25
Г протеин спрегнути рецептор, фамилија C, група 5, члан D
Идентификатори
СимболГПРЦ5Д
Ентрез55507
ХУГО13310
ОМИМ607437
РефСеqНМ_018654
УниПротQ9НЗД1
Остали подаци
ЛокусХромозом 12 п13.3

РАИГ (Ретиноинском киселином индуцибилни орфан Г протеин спрегнути рецептори) су група од четири блиско сродна Г протеин спрегнута рецептора чије изражавање је индуковано ретиноинском киселином.[1][2][3][4]

Функција ових протеина није одређена. Претпоставља се да они могу да пруже механизам којим ретиноинска киселина може да утиче на Г протеинску сигналну каскаду. Осим тога, РАИГ рецептори формирају интеракције са члановима класе увојитих Г протеин спрегнутих рецептора и потенцијално активирају Wnt сигнални пут.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цхенг Y, Лотан Р (1998). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел ретиноиц ацид-индуцибле гене тхат енцодес а путативе Г протеин-цоуплед рецептор”. Ј. Биол. Цхем. 273 (52): 35008—15. ПМИД 9857033. дои:10.1074/јбц.273.52.35008. 
  2. ^ Брäунер-Осборне Х, Крогсгаард-Ларсен П (2000). „Сеqуенце анд еxпрессион паттерн оф а новел хуман орпхан Г-протеин-цоуплед рецептор, ГПРЦ5Б, а фамилy C рецептор wитх а схорт амино-терминал домаин”. Геномицс. 65 (2): 121—8. ПМИД 10783259. дои:10.1006/гено.2000.6164. 
  3. ^ Роббинс МЈ, Мицхаловицх D, Хилл Ј, Цалвер АР, Медхурст АД, Глогер I, Симс M, Миддлемисс ДН, Пангалос МН (2000). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф тwо новел ретиноиц ацид-индуцибле орпхан Г-протеин-цоуплед рецепторс (ГПРЦ5Б анд ГПРЦ5Ц)”. Геномицс. 67 (1): 8—18. ПМИД 10945465. дои:10.1006/гено.2000.6226. 
  4. ^ Брäунер-Осборне Х, Јенсен АА, Схеппард ПО, Бродин Б, Крогсгаард-Ларсен П, О'Хара П (2001). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а хуман орпхан фамилy C Г-протеин цоуплед рецептор ГПРЦ5Д”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1518 (3): 237—48. ПМИД 11311935. 
  5. ^ Харада Y, Yокота C, Хабас Р, Слусарски DC, Хе X (2007). „Ретиноиц Ацид-Индуцибле Г Протеин-Цоуплед Рецепторс Бинд то Фриззлед Рецепторс анд Маy Ацтивате Нон-цаноницал Wнт Сигналинг”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 358 (4): 968—75. ПМЦ 2854581Слободан приступ. ПМИД 17521608. дои:10.1016/ј.ббрц.2007.04.208. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]