[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Дикарyа

С Википедије, слободне енциклопедије

Дикарyа
Amanita pantherina, из подраздела Basidiomycotina
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Фунги
Кладус: Сyмбиомyцота
Потцарство: Дикарyа
Хиббетт, Т.Y.Јамес & Вилгалyс (2007)[1]
Раyдели

Ascomycota
Basidiomycota

Синоними[1]

Carpomycetaceae Bessey (1907)
Neomycota Caval.-Sm. (1998)

Dikarya је подцарство гљива које чине подраздео Ascomycotina и Basidiomycotina. Гљиве из оба подраздела продукују дикарионе. Могу бити филаментозне или једноћелијске, али су увек без флагела. Дикарyа су већином "више гљиве", али постоје и многе анаморфне врсте. Филогентески, ова два подраздела редовно се групишу.[2][3] У публикацији из 1998. године, Томас Кавалије Смит је ову групу назвао Неомyцота.[4]

Филогенија

[уреди | уреди извор]
Unikonta  

Amoebozoa

Opisthokonta;
Holozoa

Animalia

 

Holomycota

Nucleariids


Fungi

Microsporidia

Chytridiomycota

Neocallimastigomycota

Blastocladiomycota

Zoopagomycotina

Kickxellomycotina

Entomophthoromycotina

Mucoromycotina

Glomeromycota

  ‑{Дикарyа}‑  

Ascomycota

Basidiomycota

Филогенија Dikarya[1]

Класификација царства гљива из 2007. године резултат је обимних истраживања која су укључила десетине миколога и других научника који раде на таксономији гљива. Царство гљива се састоји од седам раздела, од којих два, Ascomycota и Basidiomycota, спадају у подцарство Дикарyа. Кладограм показује главну гљивичну таксономију.[5] Дужине грана на овом стаблу нису пропорционалне еволутивним удаљеностима.

Полно размножавање

[уреди | уреди извор]

Раздео Асцомyцота карактерише формирање спора које се називају аскоспоре, затворене у посебној врећи званој аскус. Углавном генетске компоненте за сексуалну репродукцију производе сви чланови ове групе.[6]

Фузија хаплоидних једара јавља се у базидијама, у облику клупка. Убрзо након формирања диплоидне ћелије, јавља се мејоза и резултујућа четири хаплоидна једра мигрирају у четири, обично спољашње ћелије, које се називају базидиоспоре.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Хиббетт, D.С.; et al. (март 2007). „А хигхер левел пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе Фунги. Мyцологицал Ресеарцх. 111 (5): 509—47. ЦитеСеерX 10.1.1.626.9582Слободан приступ. ПМИД 17572334. дои:10.1016/ј.мyцрес.2007.03.004. 
  2. ^ Лутзони, Франçоис; Кауфф, Франк; Цоx, Цyмон Ј.; МцЛаугхлин, Давид; Целио, Гаил; Дентингер, Брyн; Падамсее, Махајабеен; Хиббетт, Давид; Јамес, Тимотхy Y. (октобар 2004). „Ассемблинг тхе фунгал трее оф лифе: прогресс, цлассифицатион, анд еволутион оф субцеллулар траитс”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (10): 1446—1480. ИССН 0002-9122. дои:10.3732/ајб.91.10.1446. 
  3. ^ Мартин, Wиллиам (19. 10. 2006). „Фацултy оф 1000 евалуатион фор Рецонструцтинг тхе еарлy еволутион оф Фунги усинг а сиx-гене пхyлогенy.”. Ф1000 - Пост-публицатион пеер ревиеw оф тхе биомедицал литературе. Приступљено 26. 4. 2019. 
  4. ^ ЦАВАЛИЕР-СМИТХ, Т. (11. 1. 2007). „А ревисед сиx-кингдом сyстем оф лифе”. Биологицал Ревиеwс. 73 (3): 203—266. ИССН 1464-7931. дои:10.1111/ј.1469-185x.1998.тб00030.x. 
  5. ^ Кумар, Т.К. Арун; Целио, Гаил Ј.; Матхенy, П. Брандон; МцЛаугхлин, Давид Ј.; Хиббетт, Давид С.; Манимохан, П. (март 2007). „Пхyлогенетиц релатионсхипс оф Аурицулосцyпха басед он ултраструцтурал анд молецулар студиес”. Мyцологицал Ресеарцх. 111 (3): 268—274. ИССН 0953-7562. дои:10.1016/ј.мyцрес.2006.12.003. 
  6. ^ Wаллен, Р. M.; Перлин, Мицхаел Х. (21. 3. 2018). „Ан Овервиеw оф тхе Фунцтион анд Маинтенанце оф Сеxуал Репродуцтион ин Дикарyотиц Фунги”. Фронтиерс ин Мицробиологy. 9. ИССН 1664-302X. дои:10.3389/фмицб.2018.00503. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]