ЦАМ фотосинтеза

ЦАМ фотосинтеза или метаболизам красулаценске киселине, је пут угљеничне фиксације који су еволуирале неке биљке као адаптацију на аридну климу.^[1] У биљкама које користе пун ЦАМ, стоме у листовима остају затворене током дана да би се редуковала евапотранспирација, али су отворене ноћу ради сакупљања угљен-диоксида (${\displaystyle {\ce {CO2}}}$). ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$ се складишти као четвороугљенична киселина малат у вакуолама ноћу, и затим током дана малат се транспортује до хлоропласта где се конвертује назад у ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$, који се затим користи током фотосинтезе. Претходно прикупљени ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$ је концентрован око ензима RuBisCO, чиме се повећава фотосинтетичка ефикасност.

Овај тип метаболизма је прво изучаван код биљки из фамилије Crassulaceae. Оне углавном обухватају сукуленте. Кад је први пут изучаван, Crassula је кориштена као модел организам.

ЦАМ фотосинтеза на Викимедијиној остави.

• Кхан Ацадемy, видео лецтуре