lect
Изглед
Такође погледајте: -lect
Језици (0)
Систем
Etymology
Use of the compound element -lect as an independent noun.
Pronunciation
Noun
lect (plural lects)
- (linguistics, sociolinguistics) A specific form of a language or language cluster: a language or a dialect.
- 1980, Frederick B. Agard, The Genealogy of the French Language, published in Contributions to historical linguistics, →ISBN, page 222:
- These, together with (some) Romansh lects, belong to our West Rhaetian; the /ȫ/ also supported by two lects from the Ticino which by our criteria are NWIt, and by the partially umlauting lects of Lombardy which together with (some) Engadine lects belong to our East Rhaetian.
Usage notes
The term is used when it is not possible or desirable to decide whether something is a distinct language or only a dialect of a language.
Hyponyms
- chronolect (a diachronically defined lect)
- sublect
- topolect (a geographically defined lect)
Derived terms
Related terms
Translations
linguistics, sociolinguistics: a specific form of a language or language cluster: a language or a dialect
See also
Anagrams
Категорије:
- Енглески говор
- en:Систем
- Енглески 1-слог речи
- Енглески термини са ИПА изговором
- Енглески terms with homophones
- Риме:Енглески/ɛkt
- Риме:Енглески/ɛkt/1 слог
- Енглески именице
- Енглески countable nouns
- Стране са 0 уноса
- en:Linguistics
- en:Sociolinguistics
- Енглески terms with наводs
- Захтеви за преводе у Мандарин
- Захтеви за преводе у Дански
- Појмови са Есперантом преводима
- Појмови са Финским преводима
- Појмови са Француским преводима
- Појмови са Немачким преводима
- Појмови са Мађарским преводима
- Захтеви за преиспитивање Мађарских превода
- Појмови са Португалским преводима
- Појмови са Руским преводима