урлати
Српскохрватски
уредиИзговор
уреди- ИПА: /ǔрлати/
- Хифенација: у‧рла‧ти
Глагол
уредиùрлати (ћирилица у̀рлати) несврш.
Значења:
- (значење изведено преко синонима) цичати, галамити, викати, бучати, дерати се, врискати, дречати, грајати, надвикивати се, узвикивати, издирати се, лармати, скичати, кричати, ричати, драти се, кликтати, бечати, арлаукати, алакати, пиштати, извикивати, рикати, цијукати, брујати, дерњати се, парати уши (неком), дизати џеву, грмети, јаукати, грактати, баукати, рег. јалакати рег., бречати рег., ревати рег., халакати рег., ћакати рег., руљати рег., фам. крештати фам., експр. чепити жвале експр. [1]
Синоними:
- цичати, галамити, викати, бучати, дерати се, врискати, дречати, грајати, надвикивати се, узвикивати, издирати се, лармати, скичати, кричати, ричати, драти се, кликтати, бечати, арлаукати, алакати, пиштати, извикивати, рикати, цијукати, брујати, дерњати се, парати уши (неком), дизати џеву, грмети, јаукати, грактати, баукати, рег. јалакати рег., бречати рег., ревати рег., халакати рег., ћакати рег., руљати рег., фам. крештати фам., експр. чепити жвале експр. [1]
Асоцијације:
Коњугација
уреди Коњугација глагола урлати
Инфинитив: урлати | Глаголски прилог садашњи: ùрлајūћи | Глаголски прилог прошли: - | Глаголска именица: ùрлāње | ||||
Број | Једнина | Множина | |||||
Особа | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Глаголски облици | ја |
ти |
он / она / оно |
ми |
ви |
они / оне / она | |
Презент |
урлам | урлаш | урла | урламо | урлате | урлају | |
Будућност |
Футур I. |
урлат ћу1 урлаћу |
урлат ћеш1 урлаћеш |
урлат ће1 урлаће |
урлат ћемо1 урлаћемо |
урлат ћете1 урлаћете |
урлат ће1 урлаће |
Футур II. |
будем урлао2 | будеш урлао2 | буде урлао2 | будемо урлали2 | будете урлали2 | буду урлали2 | |
Прошлост |
Перфект |
урлао2 сам | урлао2 си | урлао2 је | урлали2 смо | урлали2 сте | урлали2 су |
Плусквамперфект |
био сам урлао2 | био си урлао2 | био је урлао2 | били смо урлали2 | били сте урлали2 | били су урлали2 | |
Имперфект |
урлах | урлаше | урлаше | урласмо | урласте | урлаху | |
Кондиционал I. |
урлао2 бих | урлао2 би | урлао2 би | урлали2 бисмо | урлали2 бисте | урлали2 би | |
Кондиционал II. |
био бих урлао2 | био би урлао2 | био би урлао2 | били бисмо урлали2 | били бисте урлали2 | били би урлали2 | |
Императив |
- | урлај | - | урлајмо | урлајте | - | |
Глаголски придјев радни |
урлао м. / урлала ф. / урлало н | урлали м. / урлале ф. / урлала н | |||||
1 Стандардни хрватски запис; остали вежи клитику на инфинитивну основу. 2 За мушки род; у случају вршитеља радње женског или средњег рода користи се женски односно средњи род глаголског придјева радног и помоћног глагола. |
Референце
уреди- „урлати” у Хрватском језичном порталу
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ИСБН 978-86-86673-09-1