Еламски језик
Еламски језик (ИСО 639-3: елx) је ишчезли језик којим су говорили древни ирански Еламити[1]. Еламски је био један од службених језика Перзијског Царства од 4. до 6. стољећа пне.[1] Задњи записи на еламском језику датирају из времена освајања Александра Македонског, након чега употреба језика губи на значају. Током више стољећа, развијена су три карактеристичка еламска писма; прото-еламски, линијски еламски, те еламско клинасто писмо. Еламски је био аглутинативни језик, карактеристичан по лингвистичком феномену у којем генитив именица не одговара корјену именице. Еламски језик није сродан нити једном од семитских или индо-еуропских, односно сумерском језику. Постоје двије теорије о подријетлу језика; еламо-дравидска и афроазијска. Осим бројних археолошких записа који датирају из доба Елама, еламски језик спомиње се и на Даријевим записима у Бехистуну[2], те на тројезичним натписима у Перзеполису[3].
Извори
уреди- ↑ 1,0 1,1 Еламите лангуаге - Британница Онлине Енцyцлопедиа
- ↑ Анциент Сцриптс: Еламите
- ↑ „Персеполис Фортифицатион Арцхиве”. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-18. Приступљено 2010-04-30.
Литература
уреди- Кхачикјан, Маргарет: Еламски језик („Тхе Еламите Лангуаге“), Доцумента Асиана IV, Цонсиглио Назионале делле Рицерцхе Иституто пер гли, студиј Микене и Егејо-Анатолије, 1998. ИСБН 88-87345-01-5
- Поттс, Даниел Т.: Археологија Елама: стварање и трансформација античке иранске државе („Тхе арцхаеологy оф Елам: форматион анд трансформатион оф ан анциент Ираниан стате“), свеучилиште Цамбридге, 1999. ИСБН 0-521-56496-4 и ИСБН 0-521-56358-5