Ебонит

Протрљамо ли штап од ебонита вуненом крпом, постаје електричан и привлачи мале честице твари, али их одмах и одбија. Исто тако ако стаклени штап протрљамо сухим папиром или амалгамираном кожом, постаје електричан. Дакле, трењем тијела могу постати електрична. Кажемо да носе електрични набој, односно да су електрично набијена. Приближимо ли два наелектризирана стаклена или два ебонитна штапа један другоме, видјет ћемо да ће се они одбијати. Напротив, приближимо ли ебонитни штап стакленоме, они ће се привлачити. Према томе, морамо разликовати двије врсте електричног набоја: позитиван и негативан. Стаклени штап је позитивно набијен, а ебонитни негативно. Из тога можемо закључити да се тијела истоименог набоја одбијају, а разноименога привлаче.

Међутим, тијела се могу електризирати и додиром. У то се можемо увјерити помоћу такозваног електричног виска. Електрични висак је куглица од базгине језгре која виси на стакленој нити. Дотакнемо ли такву куглицу наелектризираним штапом, на њу ће пријећи нешто електрицитета па ће постати електрична и одмах ће се одбити. Кажемо да је куглица примила електрични набој. У то се можемо увјерити тако да куглицу примакнемо папирићима: она их привлачи. Према томе, тијело постаје електрично не само трењем него и додиром, с другим електричним тијелом. Ако од два једнака електрична виска набијемо једну куглицу стакленим, а другу ебонитним штапом, куглице ће се привући, али чим се дотакну, оне ће се раставити и након тога неће више бити електричне. Значи, разноимени електрицитети исте множине односно истог електричног набоја међусобно се неутрализирану, то јест поништавају. ^[2]

Различита тијела владају се различито према топлинским зракама. Стакло које је за зраке свјетлости прозирно апсорбира топлинске зраке, док ебонит који је непрозиран пропушта топлинске зраке.