Громобран

Основне дијелове громобранске инсталације зграда чине главни прихватни вод, окомити и помоћни водови и уземљивач. Главни прихватни вод челична је трака положена дуж сљемена и рубова крова, опремљена каткад и краћим шиљцима (у старијим инсталацијама примјењивали су се окомити челични штапови, хватачи муње). Окомити водови од металних трака или ужади повезују главни прихватни вод с уземљивачем, док помоћни водови повезују веће металне масе или површине на главни прихватни вод или на комите водове. Уземљивач у облику металне плоче, цијеви или трака често је као прстен око зграде укопан у земљу, а служи за успостављање водљиве везе између окомитих водова и тла. На сваком окомитом воду треба поставити мјерни спој којим се тај вод може одвојити од уземљивача ради мјерења ударног отпора уземљивача. Своједобно се, каткад, на велике и важније зграде уз хватач муње постављао и извор ионизирајућега зрачења (такозвани радиоактивни громобран), који је ионизирао околни зрак и требао поспјешити дјеловање громобрана, али је тај начин заштите данас напуштен.

На далеководе се на врх ступова изнад електричног водича постављају уземљена заштитна ужета, а у електрична постројењима на отвореном могу се изнад штићених дијелова разапети ужета прикључена на заједничко уземљење. Материјал, облик и мјере за израду громобранских инсталација прописани су нормама; громобранску заштиту треба поставити на сваком објекту који се по својој висини, величини и облику разликује од околних зграда, а посебно је пажљиво треба извести у подручјима с учесталим атмосферским пражњењима. Хрватска у том погледу припада у подручје размјерно умјерених климатских прилика, с 30 до 45 грмљавинских дана годишње, при чему је њихов број у приобалном појасу земље већи.

Да постоји електрично поље Земље можемо доказати помоћу дугачке изолиране жице чији је доњи крај спојен с електроскопом, а горњи који има шиљак налази се у пламену. Електроскоп спојимо са Земљом или га држимо у руци. Дигнемо ли такву сонду помоћу дугачког штапа у висину, електроскоп ће показати отклон. Тај нам покус показује да је Земља окружена електричним пољем и да је њена површина негативно електрична, а да се позитивна гранична површина налази у вишим атмосферским слојевима. Мјерења су показала да електрично поље Земље досиже до такозваног Кеннеллy-Хеависидеовог слоја, који се налази на висини од 80 километара. Потенцијална разлика између Кеннеллy-Хеависидеовог слоја и површине Земље износи око 200 000 V.

Услијед електричног поља Земље и ионизације зрака, коју проузрокују ултраљубичасте зраке које долазе са Сунца и електричне инфлуенције настају електрично набијени облаци супротног електрицитета. Ако је разлика електричног напона врло велика, може наступити пражњење, па се уз снажан потрес зрака на мјесту спајања појаве големе електричне искре, назване муња. Исто тако долази до пражњења између облака и земље. Позитивно електрични облак изазове инфлуенцијом на земљи, односно на истакнутим објектима, негативни електрицитет. Кад електрични напон пријеђе одређену границу, долази до избијања у облику вијугаве и бљештаве црте (муње), уз јак звучни потрес зрака који се зове гром. Електрични напон код тога могу износити до 100 милијуна волти, а муње могу бити дуге и до 3 километра.

Амерички знанственик Б. Франклин саградио је уређај за заштиту од грома. Он се састоји од бакреног штапа, високог до 5 метара, који се ставља на кров или на неко друго изложено мјесто. Штап је усправан, а завршава позлаћеним шиљком. Од њега води голи бакрени конопац, минималног пресјека површине од 25 мм², по вањском дијелу крова, односно зида, у земљу, гдје завршава бакреном плочом од 1 м². Плоча мора бити у води или у влажној земљи. Громобран треба израдити на начин да се сви дијелови зграде налазе у заштитном простору. Дјеловање громобрана громобрана оснива се на ионизацији зрака која настаје због шиљка на окомитом штапу. Мреже телеграфских и телефонских жица на крововима штите такођер од грома. I оне имају справу за заштиту од муње. ^[2]