1440

**1440. по календарима**
Грегоријански	1440. (MCDXL)
Аб урбе цондита	2193.
Исламски	843–844.
Ирански	818–819.
Хебрејски	5200–5201.
Бизантски	6948–6949.
Коптски	1156–1157.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1495–1496.
• Схака Самват	1362–1363.
• Кали Yуга	4541–4542.
	Кинески
• Континуално	4076–4077.
• 60 година	Yанг Метал Мајмун; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11440.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

< | 14. вијек | 15. вијек | 16. вијек | >
< | 1410-е | 1420-е | 1430-е | 1440-е | 1450-е | 1460-е | 1470-е | >
<< | < | 1436. | 1437. | 1438. | 1439. | 1440. | 1441. | 1442. | 1443. | 1444. | > | >>

Година 1440 (MCDXL) била је пријеступна година која почиње у петак (1. 1. по јулијанском календару).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

јануар ? - Промлетачки војвода Паштровића Радич Грубачевић убио с браћом двојицу противника и побегао у Котор - которски кнез касније мири (али привремено).
сијечањ - Угарска краљица Елизабета нерадо пристала на брак са пољским краљем Владиславом (Лазара Бранковића одсечно одбила због разлике у вери) - циљ решење размирица око Чешке и спречавање пољско-турског савеза.
10. 1. - Краљица Елизабета дала Костајницу рођаку Улриху.

Фебруар/Вељача

1. 2. - Цар Јован VIII Палеолог и др. се вратили у Цариград са Фирентинског концила.
2. 2. - Фридрих III. изабран за краља Немачке (брат покојног Алберта II).
21. 2. - Основан Пруски савез против Монашке државе Тевтонских витезова.
22. 2. - Рођен Ладислав V. Посмртни, син покојног угарско-хрватског краља Алберта II..

Март/Ожујак

6. 3. - Владислав I. прихватио угарску круну на инсистирање угарско-хрватске делегације (уговори утаначени два дана касније).
ожујак, крајем - Краљица Елизабета дала заточити Матка Таловца и Емерика Марцзала, Владислављеве присталице.

Април/Травањ

9. 4. - Кристофер Баварски изабран за краља Данске (у наредне две године и Шведске и Норвешке, в. Калмарска унија).

април - октобар ? - Мурат II пола године опседа Београд (прва турска опсада града), командант одбране врански приор Иван Таловац, користе ране пушке; за то време харања од Ердеља до ист. Славоније, одведено много робља.

Мај/Свибањ

5. 5. - Нови цариградски патријарх је Митрофан II, присталица Уније.
15. 5. - Народ и свештенство Цариграда, предвођени Марком Ефешким одбијају учествовати на литургији патријарха Митрофана на којој се помиње папа - Марко бежи у Ефес.
- Краљица Елизабета крунисала Ладислава Постхумног у Столном Биограду, желећи да предухитри Владислава.
21. 5. - Владислав ушао у Будим, Елизабета покушава да организује отпор (али Улрих Цељски заробљен у Гјуру крајем месеца).
мај - Деспот Ђорђе Бранковић напушта Угарску (тј. земљу свог зета Улриха Цељског) и одлази на млетачку територију.

Јун/Липањ

29. 6. - Сабор великаша у Будиму: крунисање Ладислава ништетно, за краља изабран Владислав.
- Битка код Ангхиарија током Ломбардијских ратова: Италијанска лига (Фиренца, папа, Венеција) победила Миланско Војводство (битку овековечио Леонардо да Винци).

Јул/Српањ

17. 7. - Владислав I. окруњен за угарско-хрватског краља круном из гробнице Св. Стјепана (уобичајену круну узела Елизабетина пријатељица) - убрзо почиње грађански рат у Угарској и Хрватској.

Август/Коловоз

август? - Деспот Ђурђе преко Шибеника и Дубровника стиже у своје поседе у Зети (око Будве и Бара) који су под притиском турског вазала Стефана Вукчића и Црнојевића; за то време краљ Владислав I. га оптужио за везе са Турцима и одузео му већи део имовине.
29. 8. - Краљ Владислав потврђује "Ковинске привилегије" Србима на ади Чепел код Пеште^[1].

Октобар/Листопад

ца. 1. 10. - Елизабетине присталице поражене код Батасзека на Дунаву.
26. 10. - У Француској погубљен Гиллес де Раис, серијски убица деце.
октобар - После осмомесечне опсаде Стефан Вукчић узео Омиш и Пољицу бану Матку.

Новембар/Студени

2. 11. - Почиње Стари циришки рат између кантона Цирих и суседа.

Децембар/Просинац

децембар - Босански краљ Твртко II нуди земљу Млечанима (али они то не желе).

Током/тијеком године

Први помен Цетиња.
Гост Радивој, Косачин великаш, гради два мала утврђења уз мост у Мостару.
Стефан Вукчић напада угарски Омиш, а зет Радослав Павловић му тражи назад неке територије.
зима - Од 7000 заробљених у Србији, 3000 умире од хладноће и дивљих звери^[2].
Око ове године Срби се досељавају на приморје (нпр. Шибеник) из цетинског краја^[3].
1439/40 - Шестодневник Никона Јерусалимца за Јелену Балшић.
Лорензо Валла доказао лажност "Константинове даровнице".
Француски краљ Шарл VII угушио побуну племића ("Прагерија").
Моцтезума I је нови владар Теноцхтитлáна.
Краљ Хенрy VI основао Етон Цоллеге.
Прва позната редакција Пољичког статута (споменик "босанчице").
Приближно време настанка Карте Винланда.
Изгорео албански Љеш.
Богородичина црква у Горици на Скадарском језеру, задужбина Јелене Балшић.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1440.

22. 1. - Иван III., московски велики кнез († 1505)
13. 2. - Хартманн Сцхедел, немачки хисторик († 1514)
22. 2. - Ладислав V. Посмртни, херцог Аустрије, краљ Угарске и Чешке († 1457)
Серафин Бунић, дубровачки књижевник
Кабир, индијски мистик († 1518)

Рођени око 1440.

Блаж Баромић, глагољски тискар
Иван Дукновић, хрватски кипар († ца. 1509)
Паскоје Миличевић, дубровачки архитект († 1516)
Јоханн Амербацх, немачки штампар († 1513)
Мауро Цодусси, талијански кипар и архитект († 1504)
Педро Ариас Дáвила, шпански конквистадор († 1531)
Антон Кобергер, немачки штампар († 1513)
Фиорензо ди Лорензо, италијански сликар († 1522)
Гарци Родрíгуез де Монталво, шпански писац († ца. 1504)
Пиеро Пацини, италијански штампар († 1513)
Геерт ван Wоу, холандски звоноливац († 1527)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1440.

10. 1. - Еустацхе Марцадé, француски писац
9. 3. - Света Франциска Римска (* 1384)
20. 3. - Сигисмунд Кęстутаитис, велики војвода литвански (* ца. 1365)
23. 9. - Лорензо ди Гиованни де’ Медици (Лоренцо Старији), фирентински банкар
Итзцоатл, владар Теноцхтитлана
Петар Ципико, трогирски хуманиста
прибл. - Лауренс Јансзоон Цостер, холандски пионир штампарства

Референце

↑ Инвитаторија цара Леополда I и привилегије српске, растко.рс
↑ Сима Ћирковић, Сеобе српског народа у Краљевину Угарску у 14. и 15. веку, растко.рс
↑ Петар D. Шеровић, Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, растко.рс

Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)

[1] Инвитаторија цара Леополда I и привилегије српске, растко.рс

[2] Сима Ћирковић, Сеобе српског народа у Краљевину Угарску у 14. и 15. веку, растко.рс

[3] Петар D. Шеровић, Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, растко.рс

[1]

[2]

[3]