Reumatska groznica

Reumatskoj groznici prethodni neko zapaljenje, najčešće tonzilitis (zapaljenje krajnika), koje je izazvano β-hemolitičkim streptokokama iz grupe A. Delovi membrane ovih bakterija su slične građe (molekularna mimikrija) kao membrane pojedinih ćelija organizma, zato i antitela koja organizm stvara protiv ovih bakterija napadaju i pojedine organe i tkiva.

Kod dece su češće zahvaćeni srčani zalisci, dok su kod odraslih preovladavaju simptomi na zglobovima.

• Reumatska groznica počinje par nedelja posle zapaljenja grla (infekcije streptokokama). Najpre javlja se povišena telesna temperatura, praćena bolovima u zglobovima, koji mogu biti dosta jaki. Najčešće su zahvaćeni veći zglobovi npr. skočni zglob, a bolovi prelaze sa jedog na drugi zglob (migratorni artritis). Nekada mogu biti zahvaćeni i manji, periferni zglobovi.
• Na koži se takođe mogu jeviti manifestacije u vidu:
  • marginalnog eritema (lat. erythema anulare (marginatum)), promene su u vidu kružnih fleka, čija je periferija crvene boje, a centar bele (bez crvenila),
  • potkožnih reumatskih čvorića, čija je veličina između 0.5 i 2 cm, najčešće na ekstremitetima,
  • nodoznog eritema (lat. erythema nodosum), kod koga se takođe javljaju potkožni, tvrdi čvorovi, plavičaste boje, koji izazivaju bol kada se pritisnu.
• Reumatska groznica izaziva često promene na srcu. Svi slojevu srca mogu biti zahvaćeni-pankarditis. Najčešće se javlja zapaljenje:
  • srčanog mišića (miokarditis), praćen poremećajima srčanog ritma, tahikardijom... Kod obolelih se u uzorcima tkiva mogu pronaći Ašofovi granulomi, sastavljeni od izumrlih mišićnih vlakana srca i ćelija zapaljenja.
  • zapaljenje unutrašnjeg sloja srca (endokarda) i srčanih zalistaka, verukozni endokarditis (lat. verruca-bradavica). Dolazi do oblaganja srčanih zalistaka kompleksima sastavljenih od antitela i trombocita u vidu naslaga koje vise sa površine ovih zalistaka. Na taj način mogu nastati i njihova oštećenja. Usled ovih oštećenja zalistaka javlja se njihova insuficijencija. Mitralni i trikuspidalni zalisci ne zatvaraju u potpunosti komore u toku sistole, pa se krv vraća u pretkomore ili aortni i pulmonalni začisci dozvoljavaju da se krv vrati iz aorte i plućne arterije u srce. Kao posledica grešaka u popravnjanju ovih oštećenja zalistaka može nestati i njihovo suženje, stenoza. Pojedinačni listići mogu srasti jedan za drugi, pa se zalisci ne mogu dovoljno otvoriti i prolazak krvi kroz njih je otežan. Najčešće su pogođeni mitralni i aortni zalisci.
• Reumatska groznica se manifestuje i na centralnom nervnom sistemu. Mogu se javiti znaci Zidenhajmove horeje (horeja minor). Horeju čine nesvesni pokreti ruku, lica npr. pravljenje grimasa lica.

Svi ovi simptomi čine glavne kriterijume bolesti. Postoje i sporedni kriterijumi u vidu:

• groznice
• manjih bolova u zglobovima,
• povećane brzine sedimentacije (taloženja) eritrocita,
• promena u EKG-u itd.

U dijagnostifikovanju značajan je fizkalni pregled (auskultacijom se mogu šuti srčani šumovi), laboratorijski parametri (sedimentacija, antistreptolizin antitela...) itd. U terapiji se koriste antibiotici (penicilin) i neki antiinflamatorni lekovi. Posle preležane reumatske groznice bitna je profilaksa, takođe antibioticima.

Kao posledica infekcije streptokokama može se javiti i oboljenje bubrega, glomerulonefritis.

• Streptokoke
• Tonzilitis
• Srčani zalisci
• Artritis
• Nodozni eritem
• Glomerulonefritis

• H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0