Esencijalna aminokiselina
Esencijalna aminokiselina je aminokiselina koja se ne može de novo sintetisati u oraganizmu (obično se misli na ljudski organizam), i stoga se mora uneti putem hrane.
Esencijalnost kod ljudi
uredi| Esencijalna | Noesencijalna |
|---|---|
| Izoleucin | Alanin |
| Leucin | Arginin* |
| Lizin | Aspartat |
| Metionin | Cistein* |
| Fenilalanin | Glutamat |
| Treonin | Glutamin* |
| Triptofan | Glicin* |
| Valin | Prolin* |
| Histidin | Serin* |
| Tirozin* | Asparagin* |
| Selenocistein** | Pirolizin** |
(*) Esencijalna samo u određenim slučajevima.[1][2]
(**) Neklasifikovana.
Aminokiseline koje se smatraju esencijalnim za ljude su fenilalanin, valin, treonin, triptofan, izoleucin, metionin, leucin, lizin, i histidin.[3] Dodatno, cistein (ili aminokiseline koje sadrže sumpor), tirozin (ili aromatične aminokiseline), i arginin su neohodne za bebe i decu.[4][5] Aminokiseline arginin, cistein, glicin, glutamin, histidin, prolin, serin i tirozin su uslovno esencijalne. One normalno nisu neohodne u hrani, ali moraju da budu dostupne delu populacije koji ne sinteše dovoljne količine ovih kiselina.[1][2] Primer takvih osoba su oboleli od fenilketonurije.[6][7]
Literatura
uredi- ↑ 1,0 1,1 Fürst P, Stehle P (2004-06-01). „What are the essential elements needed for the determination of amino acid requirements in humans?”. Journal of Nutrition 134 (6 Suppl): 1558S-1565S. PMID 15173430.
- ↑ 2,0 2,1 Reeds PJ (2000-07-01). „Dispensable and indispensable amino acids for humans”. J. Nutr. 130 (7): 1835S-40S. PMID 10867060.
- ↑ Young VR (1994). „Adult amino acid requirements: the case for a major revision in current recommendations”. J. Nutr. 124 (8 Suppl): 1517S–1523S. PMID 8064412.
- ↑ Imura K, Okada A (1998). „Amino acid metabolism in pediatric patients”. Nutrition 14 (1): 143–8. DOI:10.1016/S0899-9007(97)00230-X. PMID 9437700.
- ↑ FAO/WHO/UNU (2007). „PROTEIN AND AMINO ACID REQUIREMENTS IN HUMAN NUTRITION”. WHO Press., page 150
- ↑ Folling A. Uber ausscheidung von phenylbrenztraubensaure in den Harn als Stoffwechselanomalie in verbingdung mit imbezillitat. Hoppe-Seylers Z Physiol Chem 1934;227:169–76.
- ↑ Surtees, R., Blau, N., The neurochemistry of phenylketonuria. European Journal of Pediatrics. 159:S109-13, (2000).