Bolesław I Hrabri

Boleslav I Hrabri ili Boleslav I Pjast (966. ili 967—17. jun 1025) je prvi kralj Poljske (1025) iz dinastije Pjastova. Bio je vojvoda Poljske (992 — 1025).

Otac Boleslava je bio knez Mješko I, koji je primio hrišćanstvo 966. i od tada se Poljska smatra hrišćanskom zemljom. Mješko i Boleslav su verovali da su pokrštavanjem dobili zeleno svetlo da zauzimaju okolne zemlje u ime vere. Do 997. zauzeo je već dosta okolnih teritorija, a pokušaj zauzimanja Pruske pokazao se neuspešnim.

Boleslav je nasledio od svog oca područje oko doline Warte, što je bilo mnogo manje od današnje Poljske. Do 997, Boleslav je već posedovao

• Šlesku
• Pomeraniju sa glavnim gradom Gdanjskom i
• Malopoljsku (glavni grad Krakov).

Nešto kasnije širi se na

• Moravsku (oko 999)
• Slovačku (1000. ili 1001)

Boleslav Hrabri je poslao svetog Adalberta Praškog 997. na Baltik kao misionara sa ciljem pokrštavanja Prusa. Tim pokušajem i misionarskim radom, Adalbert Praški završio je kao mučenik i kao svetac.

Adalbert Praški je pokušao kao i drugi misionari da uveri Pruse da sveti hrastovi nemaju nikakvih duhova. Da bi to dokazao sjekao je svete hrastove od Prusa. Prusi su to protumačili kao svetogrđe, pa su ubili Adalberta Praškog. Boleslav ga je otkupio za onoliko zlata koliko je bio težak. Bio je prvi slovenski svetac. Proglašen je svecem i od katoličke i od pravoslavne crkve.

Boleslav Hrabri je 1000. primio cara Otona III tokom njegovog hodočašća grobu svetog Adalberta Praškog u Gnjeznu. Boleslav dobija titulu "brat i partner u carstvu". Tokom te posete Oton dodeljuje Gnjeznu status nadbiskupije i tako nastaje poljska nadbiskupija u Gnjeznu. Postojanje nadbiskupije doprinelo je dužem razdoblju kasnije poljske samostalnosti.

Posle smrti Otona III 1002, Boleslav Hrabri zauzima Lužice i Majsen. Iskoristio je svađe oko nasleđa, pa je tako preuzeo carske teritorije. Boleslav je ranije podržavao Henrika II Bavarskog protiv Otona III, pa ga je podržao u toku borbe za tron nakon Otonove smrti.

Boleslav je osvojio je Bohemiju, pa je postao vojvoda Bohemije i Moravske (1003—1004), gde je vladao kao Boleslav IV. Henrik II je ratovao nekoliko puta protiv Boleslava. U prvom pohodu uspeo je delimično povratiti teritorije koje je Boleslav zauzeo. Posebnu važnost je imao Majsen.

Stalno je ratovao protiv Henrika II, tako da je konačno 1018. sklopljen mir po kome Lužice u kojima žive Lužički Srbi pripadaju Boleslavu, a Bohemija pripada Henriku. Boleslavu pripada i Moravska, a Majsen ostaje u nemačkim rukama. Pri tome se Boleslav trebao obavezati da priznaje Henrika kao nadređenog, a da te zemlje pripadaju Boleslavu kao feud. Granica Poljske je istočno od Špreje i istočno od donjeg toka Odre.

Umešao se u sukob Jaroslava Mudrog i Svjatopolka I u Kijevskoj Rusiji. Pri tome je sebi pripojio istočnu Galiciju.

Nakon smrti Henrika II Boleslav postaje 1025. prvi kralj Poljske. Poljska je uzdignuta na nivo kraljevine. Dotada su poljski vladari bili samo prinčevi. Brzo nakon toga Boleslav umire, a njegov sin Mješko II postaje novi kralj Poljske.

Boleslav je po prvi put ujedinio provincije, koje su postale tradicionalne teritorije Poljske:

• Velikopoljska
• Malopoljska
• Šleska
• Pomeranija.

Boleslav je bio nacionalni heroj Lužičkih Srba, jer ih je uključio u slovensku državu nakon duge borbe sa Nemcima.