Adam Smith

Smith je rođen u malom škotskom selu Kirkaldi. Otac Adam bio je carinski kontrolor, a majka Margareta kćerka lokalnog zemljoposednika. Budući da je otac Adam umro par meseci pre njegovog rođenja, malog Adama podizala je samohrana majka sve dok se nije upisao na Univerzitet u Glazgovu sa 14 godina, kako je to bilo uobičajeno, i zadržao se tri godine, do 1740. godine. Tu je učio latinski i grčki jezik, matematiku i moralnu filozofiju. Zatim je prešao na Oksford, gde je proveo šest godina čitajući i učeći iz raznih disciplina. U Škotsku se vratio sa enciklopedijskim znanjem iz evropske litertature i trajnim prezirom prema engleskom školstvu.

Po povratku u Škotsku, pokušao je da se zaposli kao tutor mladog lorda, što je tada bilo uobičajeno i dobro plaćeno zanimanje, ali nije uspeo. Potom je održao niz zapaženih javnih predavanja, što mu je donelo profesuru na Univerzitetu u Glazgovu iz logike (1751) i moralne filozofije (1752). Predavao je i teologiju, pravo i političku ekonomiju. 1759. objavio je Teoriju moralnih osećanja, delo iz etike koje je popravljao sve do smrti.

Napustio je univerzitet 1764. godine da bi ipak podučavao mladog vojvodu od Buccleuch-a. Sa njim je proveo dve godine putujući po Evropi, a najviše po Francuskoj. Tada se Smith upoznao sa tamošnjim intelektualnim veličinama kao što su Helvecijus, Tirgo, Volter, d'Alamber, Fransoa Kene i drugi.

Od tako zarađenog novca živeo je sledećih deset godina u Kirakldiju i pisao svoje glavno delo Bogatstvo naroda (Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda), koje je objavljeno 1776. godine. Sledeće dve godine proveo je u Londonu, družeći se sa Gibonom, Berkom, doktorom Džonsonom i drugima. 1778. postavljen je za šefa škotske carine, što je tada bio ugodan posao. Umro je 1790. godine u Edinburgu, gde je i sahranjen.

Smith je bio miran i povučen čovek, a ipak je imao puno prijatelja, među kojima je verovatno najbolji bio filozof Dejvid Hjum. Bio je dobar govornik. Nije se ženio, pa je dugo živeo sa majkom, koja je doživela duboku starost. Tek se po Smithovoj smrti ustanovilo da je celog života davao velike i tajne dobrotvorne priloge.

 

Osnovna Smithova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednišću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako je Smith rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“. Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različitih interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedicima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama.

U skladu s tim, Smith je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smith je dokazivao da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i druge zemlje.

Raširena je zabluda da Smith, kao pobornik tržišnog sistema, negira svaku ulogu države. Smith veruje da država može doneti veliku korist ekonomskom životu ukoliko čini prave stvari, kao što su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”.

Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smith je video u podeli rada i njenom sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština radnika, sa kojom ide sve veća efikasnost proizvodnje.

Adam Smith se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonačelnikom liberalne škole u ekonomskoj nauci. Mnoge od važnih ideja postojale su i pre Smitha, ali ih je on iskoristio na dobar način stvorivši sveobuhvatno i uverljivo delo. Njegovo Bogatstvo naroda predstavlja osnovno delo klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvršila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 19. stoljeća, odbacujući merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom jednog dela 20. stoljećaa, u vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smithova slava bila je pomračena, ali je obnovljena tokom 1980-tih godina i kasnije, sa širenjem liberalnih ideja na zapadu i padom komunizma na istoku.