Veikko Väänänen

Veikko Ilmari Väänänen (Mikkeli, 28. novembar 1905 — 1. jun 1997, Helsinki) finski filolog, latinist, romanski filolog i epigraf svetskog glasa. Redovni profesor romanske filologije na Univerzitetu u Helsinkiju. Najcitiraniji finski istraživač.

Doktorirao 1937. u Helsinkiju. Na Univerzitetu u Helsinkiju radio je kao vanredni profesor klasične filologije (1938—1951), a potom kao redovni profesor romanske filologije (1951—1972). Bio je upravnik Rimskog instituta Finske (Institutum Romanum Finlandiae) 1959—1962. i 1968—1969.

Pažnju naučne javnosti osvojio je radom oko natpisa iz Pompeja, koje je u svojoj doktorskoj disertaciji prikazao i izložio naučnom proučavanju. Studija je imala tri izdanja. Väänänen je prvi finski istraživač koji je istraživao na osnovu građe iz Pompeja i zavredeo je znatan međunarodni ugled finskoj epigrafskoj školi. Njegova knjiga o vulgarnom latinitetu ostala je temeljni priručnik u toj oblasti, pa je prevedena na mnoge jezike. U Francuskoj je 2012. objavljeno novo izdanje.

U povodu stote godišnjice rođenja prof. Väänänena, u Helsinkiju održan je naučni skup novembra 2005., s kojega je objavljen i zbornik Veikko Väänänen (1905–1997): latinist i humanist, Publications du Département des langues romanes de l'Université de Helsinki 20, 2008.

• Le latin vulgaire des inscriptions pompéiennes, Annales Academiae Scientiarum Fennicae, Helsinki 1937. (pp. 228)
• Du Segretain Moine. Fabliau anonyme du XIIIe siècle, Annales Academiae Scientiarum Fennicae, Helsinki 1949. (pp. 84)
• Introduction au latin vulgaire, Klincksieck, Paris 1963. (pp. 274)
• Graffiti del Palatino (raccolti ed editi sotto la direzione di V. V.), Acta Instituti Romani Finnlandiae, Helsinki 1966. (dve knjige)