The Birdcage
The Birdcage je filmska komedija iz 1996. godine u režiji Mikea Nicholsa, sa Robin Williamsom, Nathan Laneom, Gene Hackmanom, Dianne Wiest, Dan Futtermanom, Calistom Flockhart, Hankom Azarijom i dr. Film je rimejk francuskog filma La Cage aux Folles iz 1978.
Armand Goldman (Robin Williams) je vlasnik gej kluba, The Birdcage na South Beachu. Njegov partner, Albert (Nathan Lane) nastupa kao drag zvezda u klubu, pod imenom Starina. Armandov sin, Val (Dan Futterman) je veren sa Barbarom Keeley (Calista Flockhart), čiji otac je ultra-konzervativni republikanski senator iz Ohioa, Kevin Keeley, koji je jedan od osnivača desničarske "Koalicije za moralni red" i koji se sprema za ponovne izbore tekuće godine.
Plašeći se da njeni roditelji neće odobriti brak sa Valom, Barbara izmišlja priču da je Valov otac kulturni ataše u Grčkoj, da je Albert žena i da je domaćica, kao i da oni žive delom u Grčkoj, a delom na Floridi. Ona, takođe, menja njihovo prezime iz Goldman u Coleman, kako bi prikrila njihovo jevrejsko poreklo.
U to isto vreme Kevinu javljaju da je umro senator Jackson, njegov kolega i su-osnivač Koalicije za morali red, i to, da je nađen mrtav u krevetu maloletne afro-američke prostitutke. Ovaj događaj poprima veliku medijsku pažnju. Louise Keeley (Dianna Wiest), senatorova žena i Barbarina majka, predlaže da posete Valove roditelje i da brzo naprave veliko tradicionalno porodično venčanje, koje će biti dobar PR za senatora u kampanji.
Posle puno ubeđivanja Val uspeva da natera Armanda da odglumi oca kakvim ga je Barbara opisala. Armand počinje da sređuje kuću, uklanjajući sve detalje koji bi ukazali na to da je gej i počinje da ulazi u ulogu konvencionalnog, heteroseksualnog Amerikanca. Poziva Valovu majku, Katherine Archer (Christine Baranski) da se priključi čitavoj farsi, na šta ona pristaje.
Uprkos promenama koje su napravili, Val smatra da bi Albert odao njihov životni stil svojim ponašanjem. Prvo rešenje jeste da Alberta predstave kao rođaka, ali to rešenje pada u vodu, pošto Albert ne može da savlada pokrete koji bi ličili na pokrete heteroseksualnog muškarca.
Keeleyevi dolaze, ali Katherine, koja treba da bude predstavljena kao Valova majka, kasni. Armand je vidno nervozan, jer misli da će Keeleyevi da shvate da se radi o prevari, dok Kevin i Louise njegovu nervozu tumače kao neprijatnost zbog Jacksonovog skandala i osećaju da nisu dobrodošli kod njega.
Situaciju, bar na trenutak, popravlja Albert koji se pojavljuje u potpunom dragu i predstavlja se kao Valova majka. Albert, kao gospođa Coleman, zadobija poverenje i divljenje senatora Keeleya, koji smatra da je "ona" prava gospođa, dok je Armand "pretenciozni Evropejac".
Uprkos pokušajima da obaveste Katherine da se ne pojavi na večeri, ona ipak dolazi i predstavlja se kao gospođa Goldman. Kevin je zbunjen i traži objašnjenje. Val odlučuje da prekine celu farsu, skida Albertu periku i objašnjava da iako je Katherine njegova biološka majka, Albert je njegova prava majka. Kada konačno saznaju da su Albert i Armand gej, jevrejski vlasnici noćnog kluba, Keeleyevi žele da odu, ali je ulica već preplavljena novinarima i paparacima i jedini način da izađu neprimećeno jeste kroz klub, preobučeni u drag queensice.
Film se završava scenom sa venčanja Barbre i Vala sa međuverskom ceremonijom i u prisustvu cele porodice i prijatelja.
| Podela uloga | ||
| Glumica/glumac | Lik | Napomene |
| Robin Williams | Armand Goldman | |
| Nathan Lane | Albert Goldman | |
| Gene Hackman | Senator Kevin Keeley | |
| Dianne Wiest | Louise Keeley | |
| Dan Futterman | Val Goldman | |
| Calista Flockhart | Barbara Keeley | |
| Hank Azaria | Agador | |
| Christine Baranski | Katherine Archer | |
Film je dobio različite kritike, od pohvala do negativnih reakcija i u mainstream i u gej štampi. GLAAD je hvalio film da prevazilazi stereotipe i slavi različitost, pokazujući kako je apsurdno kriti je. Gej pisac Michael Bronski je pisao za Z Magazine da je film primitivno, neznalačko, komercijalno hollywoodsko đubre i da pokušava da proda neke moderne aspekte muške gej kulture, a da ih pritom ne razume. "Trivijalizuje i umanjuje značaj gej života odbijajući da gej živote ili homofobiju shvati ozbiljno."
- Stephen Sondheim je komponovao pesmu Little Dream koju Albert peva na probi posebno za ovaj film.
- The Birdcage na sajtu IMDb