Prednji zubi

Prednji zubi (lat. dentes anteriores s. intercanini) se nalaze u frontalnom delu usne duplje i obuhvataju dve klase zuba:

• sekutiće i
• očnjake.

Glavni članak: Sekutići

U humanoj denticiji postoji osam sekutića (lat. dentes incisivi), po četiri u svakom dentalnom luku. To su prvi i drugi zub od medijalne linije u sva četiri kvadranta:

• prvi gornji sekutić – dens incisivus primus s. medialis superior dexter et sinister;
• drugi gornji sekutić – dens incisivus secundus s. lateralis superior dexter et sinister;
• prvi donji sekutić – dens incisivus primus s. medialis inferior dexter et sinister;
• drugi donji sekutić – dens incisivus secundus s. lateralis inferior dexter et sinister.

Sekutići, kao klasa imaju tri glavne funkcije: mastikacija, fonetika i estetika. Oni predstavljaju „sečivo“ denticije, odnosno učestvuju u procesu sečenja i rezanja hrane na prikladne komade, pogodne za dalju obradu (žvakanje) na griznim površinama premolara i molara. Oni učestvuju i u izgovoru nekih suglasnika: labiodentalnih (f, v), dentalnih (t, d) i lingvodentalnih (s, c, z). Takođe, svojim oblikom, bojom, proporcijama i rasporedom utiču na fiziognomiju i estetiku lica.

Glavni članak: Očnjaci

Očnjaci (lat. dentes canini) su najvažniji zubi mesoždera, jer služe za prihvatanje i razdiranje plena, a kod zmija to su i otrovni zubi (namenjeni kako hvatanju plena, tako i odbrani). Naziv canini je izveden od latinske reči canis (što u prevodu znači pas). U humanoj denticiji postoje četiri očnjaka, po dva u gornjem i donjem dentalnom luku:

• gornji očnjak (desni i levi) – dens caninus superior dexter et sinister;
• donji očnjak (desni i levi) – dens caninus inferior dexter et sinister.

Očnjaci su sposobni da izdrže veliki mastikatorni stres i deluju kao „amortizeri“, pružajući podršku bočnim zubima u toku žvakanja. Njihova osnovna uloga je kidanje i razdiranje hrane, što čini sredinu između sečenja (karakterističnog za sekutiće) i gnječenja i mlevenja (karakterističnog za bočne zube). Svojom labijalnom površinom podupiru uglove usana, pa doprinose i fiziognomskom izgledu osobe, a njihove oralne površine sa dobro razvijenim cingulumom imaju veliki značaj pri lateralnim kretanjima mandibule.