Pisandar
- Za ostala značenja, vidi Pisandar (razvrstavanje).
Pisandar (starogrčki: Πείσανδρος, Peísandros), iz Kamira na Rodosu, bio je starogrčki epski pesnik. O njemu se zna samo to da mu se otac zvao Pison, a majka Aristehma, te da je imao sestru po imenu Diokleja. Pretpostavlja se da vrhunac njegovog stvaralaštva pada u 33. olimpijadu, tj. oko 648–645. pne. Neki antički pisci kažu da je Pisandar živeo pre Hesioda te da je bio savremenik i prijatelj legendarnog Eumolpa, no to je samo pokazatelj tendencije koja je postojala u antici da se pripadnost velikih pesnika istoj pesničkoj tradiciji tumači i njihovom ličnom povezanošću.[1]
Pisandar je napisao jedan ep u dve knjige o Heraklovim podvizima pod naslovom Heraklejida (Ἡράκλεια). Kliment Aleksandrijski optužuje Pisandra da je celu tu pesmu uzeo od Pisina iz Linda i izdao je kao svoju.[2] O Pisindrovoj se pesmi ne može doneti pouzdan sud, jer je od nje premalo sačuvano,[3] ali vidi se da je bila vrlo cenjena po tome što su aleksandrijski filolozi uvrstili Pisandra, kao i Antimaha i Panijasida, u svoj epski kanon, uz Homera i Hesioda.[1] Iz Heraklejide je sačuvano samo nekoliko stihova, od kojih se dva nalaze u jednoj sholiji uz Aristofanove Oblakinje (st. 1034), a jedan kod Stobeja.[1] U klasično doba ova se pesma ne spominje, nego tek u razdoblju helenizma, kad su i Rođani podigli Pisandru kip, za koji je natpis sastavio pesnik Teokrit.[3]
Smatra se da je Pisandar u ovoj Heraklejidi bio prvi koji je Herakla predstavio obučenog u lavlju kožu i naoružanog batinom, umesto u uobičajenom oklopu karakterističnom za herojsko razdoblje, a nije nemoguće i da je prvi fiksirao broj Heraklovih podviga na dvanaest.[1] Radnja, kako se čini, nije bila jedinstvena, budući da Aristotel u svojoj Poetici kaže: "Stoga se čini da greše svi pesnici koji su spevali Heraklejidu, Tezejidu i slične pesme; misle, naime, da i priča mora biti jedna jer je i Herakle jedno lice".[4]
Pisandru su se pripisivala i druga dela, ali za njih već Suda navodi da je njegovo autorstvo sumnjivo i da su ih napisali drugi pesnici, "među njima i Aristej".[5] Jedno od tih dela bila je epopeja Krug (Κύκλος), gde je pesnički izložena sva mitološka i epska građa koja je obrađena u kikličnim epopejama.[6]
U Palatinskoj antologiji sačuvan je jedan epigram pod imenom Pisandra s Rodosa, koji je možda identičan pesniku iz Kamira; radi se o epitafu za nekog Hipemona te za njegovog konja, psa i pomoćnika.[1]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Elder 1867, s.v. Peisander (7)
- ↑ Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, str. 486. (en)
- ↑ 3,0 3,1 Đurić 1990, str. 147
- ↑ Aristotel, Poetika, 1451a.
- ↑ Suda, s.v. Πείσανδρος (π 1465)[mrtav link]
- ↑ Đurić 1990, str. 148
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Elder, Edward (1867), „Peisander (8)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston