Per-Ramzes
| Per-Ramzes | |
|---|---|
|
| |
| Osnovni podaci | |
| Država |  Egipat
|
| Položaj | |
| Koordinate | 30°47′58″N 31°50′03″E / 30.79937°N 31.834217°E |
  Per-Ramzes | |
Per-Ramzes ili Pi-Rameses (Per-Ra-mes(i)-su-heqa-Iunu-aa-nachtu, što znači "Grad Ramzesa, velikog u pobedi")[1] je bila nova prestonica 19. egipatske dinastije koju je izgradio faraon Ramzesa II, kod današnjeg sela Kantir u blizini starog grada Avarisa. Grad je ranije služio kao letnja palata Setija I (oko 1290. pne. - 1279. pne.), a možda ju prvobitno osnovao Ramzes I (oko 1292-1290 pre nove ere) dok je služio pod Horemhebom.
| |||||||||||||||
| Grad/kuća Ramzesa III, vladara Iuna, velikog u pobedi (Pr-Rˁ-msj-sw-ḥq3-Jwnw-ˁ3-nẖtw) na hijeroglifima | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Kada je Pjer Monte krajem 1930h otkrio ostatke Tanisa, veliki broj polomljenih ramzesidijanskih spomenika je doveo arheologe do zaključe da je Tanis zapravo Per-Ramzes, ali je na kraju zaključeno da nijedan od ovih spomenika i natpisa nije nastao na tom mestu.[2] Manfred Bietak je tokom 1960ih, prihvativši da je poznato da je Per-Ramzes bio smešten na tada najistočnijem rukavcu Nila, mapirao sve rukavce Nila iz vremena starog Egipta i ustanovio da je pelusijski rukavac bio najistočniji za vreme vladavine Ramzesa II, dok tanitski rukavac (na kom se nalazi Tanis) nije postojao. Iskopavanja su zato počeli na mestima sa najviše ostataka ramzesidijanske grnčarije, Tel el Dabu i Kantiru. Iako na površini nije bilo nikakvog znaka prethodnog stanovanja, otkrića su identifikovala ove lokacije kao Avaris, prestonicu Hiksa, i Per-Razmes, prestonicu Ramzesa II.
Ramzes II je rođen i odrastao u toj oblasti, i porodične veze su možda igrale ulogu u njegovoj odluci da se premesti svoju prestonicu iz tadašnje Tebe daleko na sever, mada su geopolitički razlozi mogli biti od većeg značaja, pošto je Per-Ramzes bio mnogo bliži egipatskim vazalnim državama u Aziji i granici sa neprijateljskim Hetitskim carstvom. Vesti i diplomate bi stizali do faraona mnogo brže, a glavni deo vojske jeo takođe bio stacioniran u gradu i mogao se brzo mobilizovati da odbije napade Hetita ili nomadskog naroda Šasu sa druge strane Jordana.[3]
Prvobitno se mislilo daje nestanat egipatske vlasti nad okolnim državama tokom Dvadesete dinastije učinilo grad manje značajnim i doveo do toga da se napusti kao kraljevska rezidencija. Danas se zna da je pelusijski rukavac Nila počeo da se zatrpava oko 1060. pne., što je ostavilo grad bez vode kada je reka uspostavila nov tok na zapadu zvani tanitski rukavac. Dvadesetprva dinastija je premestila grad 100 km severozapadno na taj novi rukavac osnovaši na njegovim obalama Đanet (Tanis) kao novi prestonicu Donjeg Egipta. Faraoni iz Dvadesetprve dinastije su preneli sve stare ramzesidijanske hramove, obeliske, stele, statue i sfinge iz Per-Ramzesa na novo mesto. Obelisci i statue, najveći težine preko 200 tona, su prenešeni u jednom komadu, dok su glavne zgrade bile rastavljene u delove i sastavljene u Tanisu. Kamen iz manje značajnih objekata je ponovo korišćen i reciklirana za podizanje novih hramova i zgrada.[4]
- ↑ Rainer Hannig: Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch : (2800 - 950 v. Chr.). S. 1143.
- ↑ John Van Seters, "The Geography of the Exodus", in John Andrew Dearman, Matt Patrick Graham, (eds), "The land that I will show you: essays on the history and archaeology of the Ancient Near East in honour of J. Maxwell Miller" (Sheffield Academic Press, 2001), pp.264-6
- ↑ Manley, Bill (1995), "The Penguin Historical Atlas of Ancient Egypt" (Penguin, Harmondsworth)
- ↑ Kitchen, p.255
- Ammon Ben-Tor. "Hazor." p. 595. Vol. 2. Ephraim Stern et. al. Editor. The New Encyclopedia of Archaeological Excavations in the Holy Land. New York. Simon & Schuster. 1993.
- Manfred Bietak. Avaris, the Capital of the Hyksos, Recent Excavations at Tell el-Dab'a. London. The British Museum Press. 1996.
- Manfred Bietak, Editor. Agypten Und Levante [Egypt and the Levant]. Vol. IX. 1999. International Journal for Egyptian Archaeology and Related Disciplines. Vienna, Austria. ISBN 3-7001-2850-9.
- Peter A. Clayton. "Ramesses II." pp. 147 & 150. Chronicle of the Pharaohs, the Reign-by-Reign Record of the Rulers and Dynasties of Ancient Egypt. London. Thames & Hudson. 1994.
- Geoffrey Graham. "Tanis." pp. 348-350. Vol. 3. Donald B. Redford. Editor. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. New York. Oxford University Press. 2001.
- James K. Hoffmeier. Israel In Egypt, The Evidence for the Authenticity of the Exodus Tradition. New York. Oxford Univesrity Press. 1996.
- K. A. Kitchen. On the Reliability of the Old Testament. Grand Rapids, Michigan. William B. Eerdmans Publishing Company. 2003.
- K. A. Kitchen. Pharaoh Triumphant, the Life and Times of Ramesses II. Warminster, England. Aris & Phillips Ltd. 1982, 3rd corrected impression of 1985.
- Magnus Magnusson. Archaeology of the Bible. New York. Simon & Schuster. 1977.
- Edgar B. Pusch. "Piramesse." p. 50. Vol. 3. Donald B. Redford. Editor. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. (3 vols). Oxford University Press. 2001.
- Lawrence E. Stager. "The Impact of the Sea Peoples in Canaan (1185-1050 BCE)."pp. 332-348. Thomas E. Levy. Editor. The Archaeology of Society In the Holy Land. New York. Facts On File. 1995.
- Eric P. Uphill. Egyptian Towns and Cities. Shire Publications, Ltd. England. 1988.
- Ian Wilson. The Exodus Enigma. London. Wiedenfeld & Nicolson. 1985.