Pelija

Pelija (starogrčki: Πελίας) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Posejdona i Tire. Tira, kći Salmonejeva, strasno je volela rečnog boga Enipeja. No, u Tiru se zaljubio Posejdon, pa je na sebe uzeo Enipejev lik kako bi zadobio njenu ljubav. Nakon što je vodio ljubav s Tirom, Posejdon joj je otkrio s kim se sjedinila i najavio joj da će roditi krasnu decu, ali joj je zabranio da ikome oda njihovo božansko poreklo. Tiro je Posejdonu rodila blizance ― Peliju i Neleja. Kasnije se udala za Kreteja, očevog brata, i rodila mu Esona, Fereta i Amitaona.^[1][2][3]

Peliju i Nelija majka je napustila odmah po njihovom rođenju. Jednog od njih u lice je udarila kobila koja je tuda slučajno prolazila, pa mu je lice od siline udarca pocrnelo, a pastir koji ga je pronašao nazvao ga je Pelija (cf. πελιός).^[4] Drugi dečak, koga je podojila kuja, prozvan je Nelej, a obojicu ih je naposletku pronašao i odgojio jedan pastir. Kad su stasali u mladiće, otkrili su ko im je majka i Pelija je usmrtio Sideru, drugu Salmonejevu ženu i Tirinu maćehu, jer je teško zlostavljala svoju pokćerku.^[5][6]

Nakon Kretejeve smrti Pelija je sprečio svog polubrata Esona da stupi na preso, a prognao je i svog brata blizanca, Neleja, te je sam kao kralj zavladao u gradu Jolku. Prema drugoj verziji, Pelija je u Jolku stupio na presto tek posle Esonove smrti, a i tada kao regent u ime Jasona, maloletnog sina Esonovog.^[7] Moguće je da ga upravo zbog ovakvog odnosa prema braći Hesiod u Teogoniji naziva oholim (ὑβριστής).^[8]

Pelija se, prema jednima, oženio Anaksibijom, kćerkom Bijantovom,^[9] a prema drugima, Filomahom, kćerkom Amfionovom, koja mu je rodila Akasta, Pisidiku, Pelopeju, Hipotoju i Alkestu.^[2] Pored ovih, u izvorima se spominju i druge Pelijine kćerke, kao što su Meduza,^[10] Amfinoma, Evadna,^[11] Asteropeja i Antinoja.^[12]

Pelijine kćerke ("Pelijade") bile su prikazane na Kipselovom kovčegu, premda je na njemu bilo napisano samo Alkestino ime.^[13] Nakon očeve smrti pobegle su iz Jolka u Mangtineju u Arkadiji, gde su pokazivani i njihovi grobovi.^[12] Kad se Jason s Argonautima vratio iz Kolhide, udao je Alkestu za Admeta, Amfinomu za Andremona, a Evadnu za Kanesa, sina Kefalova.^[14] Ipak, većina izvora kaže da je Alkestu sam Pelija udao za Admeta,^[7] i to zato jer je Admet uspeo da upregne lava i vepra u kola, što je bio zadatak koji je Pelija postavljao pred sve prosce lepe Alkeste.^[15]

Kad je Pelija zavladao Jolkom, mirno je vladao sve dok nije na trgu sreo jednog mladića, kome je samo jedna noga bila obuvena. Kralj se setio starog proročanstva da će stradati od čoveka s jednom sandalom. Kad mu je mladić otkrio da je on Esonov sin Jason i da zahteva kraljevsku vlast koja mu po ocu pripada, Pelija je pristao da mu prepusti presto, ali pod uslovom da iz daleke Kolhide donese u Jolk zlatno runo.^[16] Mladić je pristao na taj uslov i, kad je sakupio najveće grčke junake (Argonaute), otplovio je u Kolhidu. Pelija je, budući uveren da se Jason odande nikad neće vratiti, iskorenio celu njegovu porodicu.^[15] Argonauti su ipak obavili svoj zadatak, ali, kad je Jason predao Peliji zlatno runo, ovaj mu je ipak odbio ustupiti vlast. Tada je Jason sa Medejom smislio strašnu osvetu: čarobnica Medeja došla ja na Pelijin dvor i uverila kraljeve kćeri u to da će im se otac podmladiti ako ga one prethodno raskomadaju. Tako su Peliju ubile njegove vlatite kćerke.^[17][18] Akast ga je pokopao uz velike počasti i u njegovu čast priredio pogrebne igre, u kojima su učestvovali najveći grčki junaci, među kojima i Boreadi, Dioskuri, Telamon, Pelej, Herakle, Meleagar, Kikno, Belerofont, Jolaj, Eurit, Orfej, Lin, Atalanta.^[15] Pelija se kod Pausanije spominje kao jedan od prvih učesnika Olimpijskih igara.^[12]

• Schmitz, Leonhard (1867), „Pelias (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

• Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Pelija